U proteklih mesec dana u zoni Specijalne vojne operacije dogodilo se nekoliko bitnih događaja i zabeležena su značajna pomeranja linije fronta u nekoliko pravaca.
Pre svega, 6. avgusta ukrajinska vojska je pokrenula iznenadni napad na Kursku oblast Ruske Federacije kada su najpre izviđačko-diverzantske, a potom i mehanizovane jedinice prešle rusko-ukrajinsku granicu i izvršile napad na slabo branjena sela i linije odbrane u pograničnim delovima ove oblasti.
Za nekoliko dana, pojedine isturene izviđačko-diverzantske grupe prodrle su 35 do 40 km u dubinu ruske teritorije, a napad se odvijao na tri ključna pravca - ka Korenevu, Ljgovu i Sudži, dok su pored toga izvođene i manje operacije radi širenja fronta i osiguravanja bokova glavnih pravaca napada.
Oružane snage Ruske Federacije uspele su potom da manje-više stabilizuju liniju fronta, a dalji prodor ukrajinskih jedinica je gotovo onemogućen.
Glavni razlog za ovakav razvoj događaja ogleda se u tome što ukrajinska vojska nije uspela da organizuje adekvatnu logističku podršku za izviđačko-diverzantske i mehanizovane jedinice koje su se brzo kretale, budući da su linije snabdevanja postale predugačke, a samim tim i izložene napadima ruske artiljerije i avijacije.
Brzom reakcijom, ruska vojska je uz pomoć bespilotnih letelica, raketnih sistema i borbenih aviona, uništila na desetine ukrajinskih oklopnih vozila, artiljerijskih sredstava, uključujući tri HIMARS-a i nanela teške gubitke neprijatelju. Nakon gotovo dve nedelje od upada u Kursku oblast, ukrajinska vojska pod okupacijom drži oko 30 naselja, uglavnom sela i jedan manji grad, Sudžu.
Takođe, i dalje nije jasno šta je cilj ove operacije, a u javnosti postoje spekulacije da Kijev želi da uspostavi kontrolu nad mernom stanicom gasovoda nadomak Sudže ili čak nad Kurskom nuklearnom elektranom.
Istovremeno, brojni vojni eksperti tvrde da je cilj upada na teritoriju RF skretanje pažnje sa dešavanja u zoni SVO, kao i pokušaj da se deo ruskih snaga sa drugih delova fronta, prvenstveno Donjeckog, prebaci u Kursku oblast.
U tome je ukrajinska vojska ostvarila samo delimičan uspeh, jer iako pojačanja jesu veoma brzo transportovana na ovaj deo fronta, ona nisu dopremljena iz DNR, već iz susedne Belgorodske i drugih oblasti u okviru RF.
Deo ukrajinske vojske koji se sada nalazi u Kurskoj oblasti ima nekoliko opcija - da pokuša dalje prodore, što je malo verovatno zbog nemogućnosti dopremanja veće količine municije i goriva usled ruskih udara, da se ukopa i izgradi utvrđene položaje kako bi pokušao da zadrži okupirane teritorije, ili da se povuče i proglasi još jednu "pobedu". Prvenstveno propagandnu.
Sličan upad pokušan je i u Belgorodskoj oblasti, međutim zbog bolje pripremljene linije odbrane i većeg brojnog stanja jedinica ruske vojske u ovom delu Rusije, napad je odmah odbijen, a ukrajinska vojska se povukla uz velike gubitke.
Dešavanja na Toreckom pravcu i pad Njujorka
I dok su oči svetske javnosti i medija uglavnom usmerene na Kursku oblast, Oružane snage Ruske Federacije nastavljaju sopstvena ofanzivna dejstva i potiskivanje neprijateljske vojske na gotovo svim delovima fronta. Kao i tokom prethodne analize objavljene krajem jula, dva ključna pravca za rusku vojsku su Torecki i Pokrovski.
Podsećanja radi, početkom jula, ruska vojska je aktivirala još jedan pravac u zoni SVO – Torecki. U pitanju je grad nadomak Gorlovke u DNR, a stanje na ovom delu fronta se nije menjalo od 2014. godine. Napad na Toreck je pokrenut sa dve strane – sa istoka iz pravca Gorlovke i sa juga iz pravca sela Troickoje, preko Jurjevke i Njujorka sa juga.
Do kraja jula ruske snage uspele su da oslobode Pivdenoje i Šumi, a tokom avgusta oslobođeno je i Železnoje. Borbe se trenutno vode u Družbi i Pivničnom, kao i na istočnim i jugoistočnom obodima Torecka.
Još veći uspeh postignut je na južnoj strani, pa je tokom jučerašnjeg dana ruska vojska oslobodila skoro čitav Njujork i pokrenula napad na susednu Nelepovku, dok su ukrajinske snage potisnute i iz "džepa" između Njujorka i Široke Balke, a manji napredak zabeležen je i na zapadnom boku.
Glavni cilj operacije na ovom delu fronta, nakon oslobađanja Torecka, jeste napredovanje ka Konstantinovki, dok se istovremeno očekuje da će jedinice koje se bore u Časovom Jaru, u čijoj okolini nije bilo pomeranja od kraja jula, nakon njegovog oslobađanja pokušati da preseku auto-put H-20, koji spaja Slavjansk i Kramatorsk sa ukrajinskim trupama u centralnom delu DNR.
Pokrovski pravac
Kao i tokom prethodnog perioda, deluje da ruska vojska najviše napora ulaže na Pokrovskom pravcu, čemu u prilog govore ostvareni uspesi. Naime, od protekle analize kada su naisturenije ruske jedinice oslobodile selo Progres, napravljen je prodor od oko 11 km ka Krasnom Jaru nadomak Grodovke i Nikolajevki u pravcu Selidova.
Tokom ofanzivnih dejstava na ovom pravcu od kraja jula, Oružane snage RF oslobodile su Timofejevku, Lisično, Sviridonovku, Novotorecko, Ivanovku, Vesjolo, Žuravku, Orlovku, Sergejevku, Želano, Novoželano, Nikolajevku, Zavetno, Meževo, Skučne, dok se borbe trenutno vode u Krutom Jaru, susednom Kranom Jaru nadomak Grodovke, Novogrodovki i u Kamiševki.
Razlog za brz prodor ruskih snaga na ovom delu fronta, nakon teških borbi za Avdejevku i njenu okolinu, leži u tome što ukrajinska vojska iza Avdejevke više nema toliko dobro pripremljenih, kvalitetnih utvrđenja i linija odbrane kao što je bio slučaj u ovom industrijskom gradu, koji je utvrđivan od 2014. godine.
Stoga se pojedine ruske jedinice sada nalaze na oko 12 km od centra Pokrovska, što znači da će se nakon konsolidacije novih položaja ovaj grad naći u dometu artiljerije ruske vojske. Takođe, ruske jedinice su se tokom svojih napada uglavnom kretala uz prugu koja se nalazi na blagom uzvišenju, što im je davalo prednost pri izviđanju i navođenju artiljerijske vatre.
Nešto južnije, ruske snage su u avgustu ostvarile manji napredak ka Vodjanu i Konstantinovki (ne treba je mešati sa istoimenim gradom u Kramatorskom okrugu), ali za sada nije bilo većih pomeranja fronta.
Značaj Pokrovska
Razlog zbog koga Oružane snage RF pridaju toliki značaj ovom gradu u DNR jeste to što je Pokrovsk ključno logističko čvorište ukrajinskih snaga u ovom delu Ukrajine. U pitanju je grad koji je dobro povezan sa Konstantinovkom (u Kramatorskom okrugu), Kramatorskom i Slavjanskom, kao i sa Pavlogradom i Dnjepropetrovskom.
Kroz Pokrovsk, pored pruge i brojnih manjih puteva, prolazi i autoput M30, deo međunarodnih, tj. evropskih autoputeva E50, E40 i E584. Upravo M30 povezuje Pokrovsk sa Pavlogradom i dalje Dnjepropetrovskom, a ujedno je i glavni put koji povezuje Donjeck i čitavu DNR sa Kijevom.
Ukrajinske snage ovaj put koriste kao glavnu liniju za snabdevanje svojih snaga u Donbasu, budući da u kratkom roku mogu dopremiti neophodne zalihe municije, naoružanja i goriva do svojih jedinica u svim delovima DNR pod njihovom kontrolom.
Takođe, iza Pokrovska gotovo i da ne postoje utvrđenja, kao ni dobro pripremljena linija odbrane ukrajinske vojske. Ukoliko Kijev, nekim čudom, u međuvremenu ne izgradi utvrđenu liniju u ravnicama iza Pokrovska, napredovanje ruske vojske će se dodatno ubrzati po zauzimanju ovog strateški važnog grada.