Rusija
Skinuta oznaka tajnosti: Britanija i Francuska planirale rat protiv SSSR-a
London i Pariz su 1940. godine, kao i danas, kovali planove protiv Rusije, a kako bi javnom mnjenju opravdale svoje agresivne planove, služili su se propagandom i lažnim informacijama
Dokumenti iz Ruskog državnog vojnog arhiva sa kojih je skinuta oznaka tajnosti ukazuju da su Engleska i Francuska početkom 1940. donele odluku da započnu rat protiv SSSR-a – da udare iz Finske i sa Kavkaza, kao i da stvore "nacionalnu rusku vladu".
Te podatke su dobili sovjetski obaveštajci i čuvani su u Ruskom državnom arhivu, a sada ih je objavila Predsednička biblioteka.
Naime, Engleska, Francuska i druge zapadne zemlje tada su delovale na isti način kao i sada kada su deo NATO-a – kuju agresivne planove protiv Rusije. U subotu se navršava 75 godina od kako je stupio na snagu Severnoatlantski sporazum kojim je stvoren NATO.
Šta je u dokumentu?
Predsednička biblioteka objavila je poruku narodnog komesara unutrašnjih poslova SSSR Lavrentija Berije narodnom komesaru odbrane Klimentu Vorošilovu od 13. januara 1940. godine. Poruka sadrži informacije koje je Moskvi predao sovjetski obaveštajac iz Pariza, u to vreme čuveni Lev Vasiljevski.
Berija piše: "Na poslednjoj sednici Vrhovnog vojnog saveta doneta je odluka da se započnu vojne operacije protiv SSSR-a. Na osnovu ove odluke pokrenuta je oštra antisovjetska kampanja u svim novinama kako bi se javno mnjenje pripremilo". Sovjetski Savez je u tom trenutku bio u ratu sa Finskom.
Među onima koji su podržavali rat protiv SSSR-a bili su generali Vejgand, Gamelen, Gort, Ajronsajd. Upravo su oni zaključili da bi valjalo da se iskoristi sovjetsko-finski rat, da se uvuku neutralne zemlje i da se na SSSR udari ne samo sa Kavkaza, već i sa severa.
"Odlučeno je da se u Finsku pošalju kanadske trupe, od kojih je jedna divizija već stigla u Englesku, koje bi zauzele luku Petsamo kao bazu za operacije protiv Murmanska i Arhangelska. Glavni zadatak je bio da se okupira Lenjingrad, koji bi, po mišljenju saveznika, trebalo da zada snažan udarac SSSR-u", naveo je Berija u pismu.
Pozivajući se na obaveštajne podatke, pisao je da se, "od početka neprijateljstava protiv SSSR-a planira stvaranje nacionalne ruske vlade i objava opšte mobilizacije 'belih' emigranata".
Propaganda neizostavni deo borbe protiv Rusije
"Sve novine su pune članaka o navodno velikim porazima Crvene armije u Finskoj, objavljuju se brojne fotografije i koriste kratki dokumentarni filmovi", naveo je Berija i dodao da je "proteklih dana poslato 400 aviona, 200 tenkova i 6.000 vojnika iz Bordoa u Finsku".
Kako bi opravdali napad na SSSR, pripremali su akciju uz pomoć lažnih vesti.
Dokument iz arhive ukazuje da je Engleska, uz podršku Francuske, htela da izda zbirku materijala koji je prepun manipulacija u kojima bi izgledalo kao da je SSSR odgovoran za događaje koji su doveli do Drugog svetskog rata, dok bi London i Pariz, uprkos realnosti, izgledali "čisti".
Dokument "Agencijski izveštaj o pokušajima Britanaca i Francuza da pripreme i objave 'Plavu knjigu'" o anglo-francusko-sovjetskim pregovorima u kojoj svu krivicu svode na SSSR od 27. januara 1940. godine je takođe objavljen na sajtu Predsedničke biblioteke.
Knjiga je trebalo da dokaže svetu da, dok je "Engleska pošteno pregovarala sa Sovjetskim Savezom i nameravala da zaključi pakt, boljševici su sve vreme igrali dvostruku igru i potpisivanjem sovjetsko-nemačkog ugovora pokrenuli Evropski rat", navodi se u dokumentu.
Informacije o tim planovima je Moskvi dostavio Gaj Verdžes, član legendarne "Kembridž petorke" – grupe sovjetskih obaveštajnih agenata koji su delovali u inostranstvu. Verdžes je 1940. godine bio službenik britanske obaveštajne službe MI6 i radio je u odeljenju koje se bavi širenjem dezinformacija i aktivnim spoljnopolitičkim operacijama. On je Moskvi preneo informacije koje ukazuju da je Velika Britanija zainteresovana za sukob između nacističke Nemačke i SSSR-a.
Kako je otkrio, objavljivanje ove zbirke lažnih informacija je odloženo za kraj januara ili početak februara 1940. godine zbog, navodno, uporne želje Francuza da dodatno izvrgnu ruglu SSSR.
Osim toga, kako je Verdžes dojavio, Francuska je verovala da originalna verzija knjige nije dovoljno "obelela obraz Poljaka", a i njihova uloga u ometanju anglo-sovjetskih pregovora je, čak i u falsifikovanim dokumentima, izgledala neprikladno.
Ideja o zbirci se rodila odmah po izbijanju sovjetsko-finskog rata krajem novembra 1939. godine, ali nikada nije objavljena – ni Velika Britanija ni Francuska nisu imale vremena za nju zbog vojnih uspeha Nemačke u zapadnoj Evropi 1940. godine. A do tada je rat između SSSR-a i Finske već bio završen.
