Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prokomentarisala je hapšenje osnivača Telegrama Pavela Durova, objavivši spisak NVO koje su 2018. godine od ruskih vlasti zahtevale da "uklone prepreke" u radu Telegrama i pitala da li su danas spremni da stanu u zaštitu osnivača društvene mreže uhapšenog u Francuskoj .
"Sećam se kako su 2018. godine 26 nevladinih organizacija, među kojima 'Hjuman rajts voč', 'Amnesti internešenel', 'Fridom haus', 'Reporteri bez granica', 'Komitet za zaštitu novinara' i druge, osudile odluku ruskog suda da blokira Telegram", napisala je Zaharova na Telegramu.
Zvanična predstavnica ruskog MSP-a je podsetila da su zapadne nevladine organizacije tada od Rusije zahtevale da ne stoji na putu Telegramu.
Konkretno, u tom trenutku su prema Telegramu postojale zakonske pretenzije "kakve su postojale u mnogim zemljama zbog tehničkih parametara sistema šifrovanja", navela je Zaharova.
"Uprkos tome, Durov je sve to vreme bio na slobodi i nastavljao je da razvija svoju platformu", dodala je.
Postavlja se pitanje da li je zapadni svet spreman da se bori za slobodu samo kada Rusija tu slobodu navodno ugrožava, ili će i sad od Pariza tražiti da oslobodi Pavela Durova.
Francuska policija uhapsila je u subotu uveče osnivača Telegrama Pavela Durova na aerodromu u Parizu, stavljajući mu na teret niz krivičnih dela, a pre svega odbijanje ove društvene mreže da sarađuje s vlastima.
Optužnica protiv Durova biće podignuta u nedelju i uključivaće saučesništvo u krivičnim delima koja se, kako se navodi, vrše uz pomoć Telegrama, kao što su terorizam, trgovina drogom, prevara i pranje novca, uz zaprećenu zatvorsku kaznu do 20 godina.