Ruski tehnološki milijarder Pavel Durov našao se u centru pažnje otkako su ga vlasti u Francuskoj uhapsile i optužile za 12 krivičnih dela, a borci za slobodu izražavanja širom sveta podigli uzbunu zbog poteza koji smatraju da ima veze s odbijanjem Durova da ma kojim vlastima pruži pristup osetljivim podacima korisnika Telegrama.
Durov je i ranije tokom leta privukao pažnju svetske javnosti informacijom da ima više od 100 biološke dece u 12 različitih zemalja, budući da je redovan donator sperme. Međutim, u Rusiji je odavno poznat kao tvorac jedne od najpopularnijih društvenih mreža na postsovjetskom prostoru – "Vkontakte". Ovaj ruski ekvivalent Fejsbuka, 39-godišnji Durov lansirao je nakon studija u rodnom Sankt Peterburgu 2006. godine, da bi svoj ulog u kompaniji prodao 2014, kada ujedno napušta Rusiju.
Durov je sa svojim bratom Nikolajem godinu dana pre toga pokrenuo Telegram.
U narednom periodu, "ruski Mark Zakerberg" će dobiti državljanstvo Sent Kits i Nevisa, Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a posle perioda putovanja i selidbi će se stacionirati u Dubaiju.
U međuvremenu, Telegram se ističe kao aplikacija sa neprobojnom enkripcijom, odnosno bezbednošću podataka korisnika, a Durov kao oštar kritičar tehnoloških giganata koji prodaju slične proizvode – kako zbog narušavanja privatnosti svojih korisnika, tako zbog cenzurisanja sadržaja.
"Danas, 'Epl' i 'Gugl' cenzurišu informacije i aplikacije na našim telefonima, dok 'Viza' i 'Masterkard' ograničavaju robu i usluge koje možemo da platimo", rekao je Durov 2021. godine, zapitavši se da li će aktuelna generacija ući u istoriju kao ona koja je "pustila da slobodna društva postanu distopijski košmari".
Iste godine je takođe otkriveno da je Durov bio meta špijunskog softvera "pegaz" koji proizvodi izraelska kompanija "NSO Grup", a ruski milijarder rekao da ga to nimalo nije iznenadilo.
Godinu dana kasnije, nakon što su otkrivene slabosti u kodu Vocapa, Durov je tvrdio da su takve slabosti namerno ugrađene, i da je "Metina" aplikacija dizajnirana za svrhe nadzora i usklađena s potrebama američkih obaveštajnih agencija poput FBI.
Ranije ove godine, Durov je u intervjuu s američkim novinarom Takerom Karlsonom ocenio da su kompanije "Gugl" i "Epl" opasnije od državnih aktera što se tiče sposobnosti za cenzuru.
Istom prilikom je tvrdio da su vlasti SAD pokušale da vrbuju jednog od njegovih programera kako bi ugradio "zadnja vrata" u kod Telegrama, a koja bi Vašington mogao da koristi kako bi dopreo do zaštićenih informacija.
"Kad god bih otišao u SAD, dva agenta FBI bi me dočekala na aerodromu, postavljajući pitanja", dodao je Durov u razgovoru s Takerom.
Francuska nije prva država koja je pokušala da preduzme zakonske mere protiv Durova, odnosno Telegrama.
Kao što je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nedavno napomenula, Moskva je nakratko zabranila Telegram 2018. godine. Za razliku od tretmana kroz koji trenutno prolazi u Francuskoj, Durov je tom prilikom ostao na slobodi i mogao neometano da usavršava svoj proizvod.
Ruske vlasti su ubrzo odustale od pokušaja da ograniče ovu aplikaciju i same je prigrlile.
Telegram je takođe bio nakratko zabranjen u Brazilu 2023. godine nakon što je kompanija odbila da preda podatke o navodnim neonacističkim kriminalcima, tvrdeći da je nemoguće da odgovori na zahtev. Norveška je iste godine zabranila upotrebu Telegrama na službenim telefonima državnih zvaničnika.
"Forbs" procenjuje Durovljevo bogatstvo na 15 milijardi dolara, a uz status milijardera je izgleda došlo i do fizičke transformacije. Durov tvrdi da živi povučeno, i da ne konzumira meso, alkohol, niti kafu.
Pavel Durov je predložen za Nobelovu nagradu za mir, saopštio je rektor Evroazijskog međunarodnog univerziteta i predsednik kuće BRIKS Konstantin Klimenko.
"Lično smatram Durova izuzetnom ličnošću. Zato sam poslao zvaničan predlog Nobelovom komitetu da Pavelu Durovu dodeli Nobelovu nagradu", naveo je Klimenko.
On je objasnio da prema propisima Nobelovog komiteta, ima pravo da predloži kandidata za nagradu za mir, a ovu inicijativu su već podržali predstavnici niza univerziteta i javnih organizacija iz azijskih i afričkih zemalja.
Nakon hapšenja Durova, kriptovaluta TON, koju je takođe stvorio, izgubila je više od 15 odsto na vrednosti.