Na sadašnju situaciju u Ukrajini značajno je uticao čitav niz spoljnih i unutrašnjih faktora, ukazao je ruski predsednik Vladimir Putin uoči poste Mongoliji.
Kao glavni razlog tragedije u Ukrajini Putin navodi sistematsku antirusku politiku Kolektivnog zapada na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Decenijama su tražili potpunu kontrolu nad Ukrajinom, tamo su finansirali nacionalističke i antiruske organizacije, sistematski usađivali koncept da je Rusija navodno večiti neprijatelj Ukrajine, glavna pretnja njenom postojanju", pojasnio je Putin.
Ukrajina je zapravo postala moneta za potkusurivanje u sprovođenju geopolitičkih ambicija Zapada, koji na Ukrajinu gleda kao na oružje u borbi protiv Rusije, naglasio je Putin.
Prema njegovim rečima, današnja situacija je logičan rezultat destruktivne strategije Zapada.
"Zapadne elite nastavljaju da pružaju sadašnjem kijevskom režimu široku političku, finansijsku i vojnu podršku, smatrajući ga oružjem u borbi protiv Rusije. Sve to vidimo i nastavićemo da dosledno izvršavamo sve zadate zadatke u okviru Specijalne vojne operacije za obezbeđenje bezbednosti Rusije, naših građana", poručio je Putin.
Posledice odluka lidera SSSR-a po nacionalno-teritorijalnom pitanju odigrale su negativnu ulogu u sadašnjoj situaciji u Ukrajini, dodao je ruski predsednik.
Podsetio je da je proces stvaranja Ukrajine počeo je odmah posle revolucije 1917. godine, kada su na ovoj teritoriji nastale nestabilne i kratkotrajne kvazidržavne formacije bez jasnih granica.
Kasnije su granice saveznih republika u sastavu SSSR-a bile sasvim proizvoljno presečene, na osnovu "proleterske nužde", tako je industrijski Donbas, naseljen uglavnom Rusima, prebačen u Ukrajinu.
Osim toga, Josif Staljin je već uoči i posle Velikog otadžbinskog rata uključio u Ukrajinu – kao sastavni deo Sovjetskog Saveza – neke zemlje koje su ranije pripadale Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj.
Tada je sovjetski lider Nikita Hruščov, prema rečima Putina, praktično dao Ukrajini Krim, koji je bio deo RSFSR-a.
"Moramo razumeti da su sovjetski lideri delovali u uslovima geopolitičke realnosti svog vremena, bez pretpostavke da će SSSR prestati da postoji i da se raspadne po veštački iscrtanim unutrašnjim administrativnim granicama sopstvene istorijske preduslove", ukazao je Putin.
Ruski predsednik je intervjuu napomenuo da Zapad stvara razne prepreke ruskim novinarima koji tamo rade i uvodi cenzuru protiv ruskih medija.
"Akcije zapadnih zemalja protiv ruskih novinara su u suprotnosti sa demokratskim principima slobode govora. Naravno, ovo je u suprotnosti sa demokratskim principima slobode govora i slobodnog širenja informacija", naglasio je Putin.
Predsednik Rusije je kritikovao i zabrane ruskim sportistima, koji otvoreno krše olimpijske principe o nedopustivosti politizacije sporta.
"Našim sportistima nije dozvoljeno da učestvuju na takmičenjima, nacionalni simboli su zabranjeni. Došlo je do toga da se reči 'Rusija' i 'Rus' potpuno ukidaju na međunarodnim turnirima što govori o nedopustivosti politizacije sporta, koji treba da ujedinjuje ljude, a ne da ih deli", rekao je Putin.
Rusija se zalaže za očuvanje političke neutralnosti sporta i nastaviće da ide putem demokratizacije sportskog pokreta, uklanjanja barijera i ograničenja, poručio je on.
Govoreći o razvoju sveobuhvatnog partnerstva sa Mongolijom, Putin je istakao da to ostaje jedan od prioriteta ruske spoljne politike u evroazijskom pravcu.
"Uveren sam da će kreativna saradnja Rusije i Mongolije postajati sve sadržajnija i višestruka, služeći za dobrobit naših naroda", dodao je on.
Partnerstvo Moskve i Ulan Batora u svim ključnim oblastima napreduje dobrim tempom, istakao je predsednik. Obe strane, rekao je on, rade na nizu novih obećavajućih projekata u ekonomiji i industriji, uključujući izgradnju transmongolskog gasovoda od Rusije do Kine i modernizaciju pruge Ulan Bator.
Pored toga, prema Putinovim rečima, uz učešće Moskve, postignut je značajan napredak u pripremi privremenog sporazuma o zoni slobodne trgovine između EAEU i Mongolije.