Nove pretnje i iskustvo SVO: Zašto Rusija menja nuklearnu doktrinu?

Rusija sve češće govori o mogućnosti menjanja svoje nuklearne doktrine zbog agresivne politike Zapada, iskustva u zoni Specijalne vojne operacije i odsustva pariteta u raspoređivanju nuklearnog oružja u svetu.

Da Moskva planira da menja jedan od najvažnijih dokumenata nagovestila je vest da je Rusija u martu 2023. godine rasporedila taktičko nuklearno oružje u Belorusiji, ali je to bio samo prvi korak. 

Na konferenciji za novinare u Hanoju 20. juna 2024. godine ruski predsednik Vladimir Putin je, komentarišući mogućnost izmena nuklearne doktrine, rekao da Rusija obraća pažnju na globalne promene u sferi bezbednosti, uključujući i dešavanja u oblasti nuklearnog oružja. Ruski lider je podsetio da je ovo pitanje danas na dnevnom redu.

"Već sam govorio da sada razmišljamo šta i kako u ovoj nuklearnoj doktrini može da se promeni. A to je zbog činjenice da se pojavljuju novi uslovi koji se odnose na snižavanje praga za upotrebu nuklearnog oružja. U svakom slučaju znamo da potencijalni protivnik radi na tome", rekao je tada Putin.

Ruski predsednik je još na SPIEF-u 2024 izjavio da, ako bude potrebno, nuklearna doktrina zemlje može biti promenjena, jer je "doktrina živi instrument". 

Šta je nuklearna doktrina?

Pitanja upotrebe nuklearnog oružja Ruske Federacije uglavnom su regulisana vojnom doktrinom Ruske Federacije - sistemom principa oružane odbrane države. Ovaj dokument navodi spoljne i unutrašnje pretnje i kako na njih odgovoriti.

Ruski predsednik Boris Jeljcin je 2. novembra 1993. godine potpisao ukaz "O osnovnim odredbama vojne doktrine Ruske Federacije", iako tekst samih odredbi nije objavljen.

Prva vojna doktrina Ruske Federacije odobrena je ukazom predsednika Vladimira Putina 21. aprila 2000. godine. Druga verzija je usvojena 5. februara 2010. godine, a treća (koja je trenutno na snazi) 26. decembra 2014. godine.

U svim izdanjima vojne doktrine se ističe da Ruska Federacija zadržava pravo upotrebe nuklearnog oružja kao odgovor na upotrebu oružja za masovno uništenje protiv Rusije i njenih saveznika. Nuklearno oružje se može koristiti samo u slučajevima kada bi "agresija upotrebom konvencionalnog oružja"na Rusku Federaciju ugrozila "samo postojanje države".

Takva pretnja može nastati ukoliko dođe do direktnog vojnog učešća zemalja Severnoatlantskog saveza (NATO) u sukobu. Od 2010. godine vojno-političko jačanje NATO-a, u skladu sa vojnom doktrinom, Ruska Federacija je uvrstila među glavne vojne pretnje.

Odluku o upotrebi nuklearnog oružja donosi predsednik Ruske Federacije.

Politika RF u oblasti nuklearnog oružja 

Predsednik Vladimir Putin je 2. juna 2020. godine potpisao ukaz pod nazivom "Osnove državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog odvraćanja". To je ključni otvoreni dokument regulatornog okvira Ruske Federacije u ovoj oblasti.

Ovo je prvi put da je tako detaljan dokument koji objašnjava rusku nuklearnu doktrinu objavljen javno i bez pečata "tajno".

Garantovano odvraćanje potencijalnog neprijatelja od agresije na Rusku Federaciju i (ili) njene saveznike jedan je od najviših državnih prioriteta i obezbeđuje se celokupnom vojnom moći Ruske Federacije, uključujući i nuklearno oružje.

Kriterijumi za upotrebu nuklearnog oružja navedeni u dokumentu ponavljaju one koji su navedeni u aktuelnoj vojnoj doktrini Ruske Federacije. Međutim, prvi put su navedene opasnosti protiv kojih se primenjuje nuklearno odvraćanje.

U to spada neprijateljsko gomilanje grupa sa sistemima za isporuku nuklearnog oružja u blizini granica Rusije i njenih saveznika; raspoređivanje od strane država koje Rusiju smatraju protivnikom protivraketnih odbrambenih sistema, raketa srednjeg i kraćeg dometa, visokopreciznog nenuklearnog i hipersoničnog oružja, dronova za napade i oružja usmerene energije (lasera).

"Kao što smo više puta rekli, posao je u poodmakloj fazi i postoji jasan pravac da se izvrši korekcija, što je takođe posledica proučavanja i analize iskustva razvoja konflikata poslednjih godina, uključujući i naravno, sve što se tiče eskalacije kursa naših zapadnih protivnika u vezi sa Specijalnom vojnom operacijom", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Strateško i taktičko nuklearno oružje RF

Nuklearno oružje se deli na strateško i taktičko. Za  isporuke strateškog oružja je odgovorna "nuklearna trijada" u koju spadaju interkontinentalne balističke rakete, strateški avioni i podmornice sa nuklearnim raketama. U taktičko nuklearno oružje spadaju raketne bojeve glave, artiljerijske granate ili mine znatno manje snage (do nekoliko kilotona, za razliku od megatona za strateško naoružanje). Taktičke bojeve glave mogu se ugraditi na konvencionalno oružje za upotrebu u ograničenim oružanim sukobima.

Detaljne informacije o ruskom taktičkom nuklearnom oružju i njegovim taktičko-tehničkim karakteristikama su tajne. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, sredstva za korišćenje taktičkog nuklearnog naoružanja kojima raspolaže Ruska Federacija mogu biti borbeni avioni i operativno-taktički raketni sistemi kopnenih snaga "iskander-m".