Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da mu je žao zapadnih političara kako posmatraju posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Mongoliji.
"Žao mi ih je ako se brinu zbog ovako dobrog povoda", izjavio je Lavrov Pavlu Zarubinu.
Ministar spoljnih poslova je istakao da oni ljudi čije akcije imaju "nacistički prizvuk" mogu da budu zabrinutosti zbog bliskosti Rusije i Mongolije.
"Rusija i Mongolija su dva suseda i dve države koje su se zajedno borile u Drugom svetskom ratu. Ako se pitaju odakle potiče naša bliskost, to su onda ljudi čija dela počinju da imaju nacističke note, a ne samo njihova razmišljanja. To se ogleda u podršci kijevskog režima", dodao je Lavrov.
I portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odgovorio na pitanje novinara šta je Mongolija pokazala Zapadu prijemom Putina.
"Ni Mongolija ni Rusija ne planiraju da bilo kome bilo šta pokazuju. Mi smo najbliži susedi i težimo razvoju bilateralnih odnosa koji imaju duboke istorijske korene i slavnu tradiciju. Na to se oslanjamo kada gledamo u budućnost. Ne želimo nikome ništa da pokazujemo", odgovorio je Peskov.
Evropska unija je "primila k znanju" posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Mongoliji i izrazila žaljenje što vlada u Ulan Batoru nije privela njihovog gosta.
Putin je proveo dva dana u Mongoliji, učestvujući u bilateralnim razgovorima i obeležavanju 85. godišnjice pobede nad carskim Japanom u Drugom svetskom ratu u bici na Halhin Golu.
"Predsednik Putin je pod nalogom Međunarodnog krivičnog suda zbog međunarodnih zločina, posebno navodnih zločina protivpravne deportacije i nezakonitog transfera dece", navodi se u saopštenju EU u utorak.
EU žali što Mongolija, država potpisnica Rimskog statuta MKS-a, nije ispunila svoje obaveze prema statutu da izvrši nalog za hapšenje", dodaje se u saopštenju.
Međunarodni krivični sud je izdao nalog za Putinovo hapšenje u martu 2023. godine, uprkos tome što nije imao jurisdikciju nad Rusijom. Moskva je odbacila optužbe suda kao neosnovane.