Dronovi i ratni zločini: Šta stoji iza ukrajinskih napada bespilotnim letelicama?

Kijevski režim je prošle noći pokušao da izvede teroristički napad bespilotnim letelicama na ciljeve na teritoriji Ruske Federacije. Dežurni PVO sistemi su uništili i presreli 144 neprijateljska drona, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. 

Ovaj napad je bio jedan od najmasovnijih dronovima, a Ukrajina je gađala isključivo civilne objekte. Nažalost, to nije novina kada je u pitanju kijevski režim, koji već deset godina teroriše civile uz odobrenje "zapadnih partnera" koji ne žele da vide stradanja Rusa i ostalih ruskih građana još od 2014.

Deset godina terora

Da napadi na civilne objekte nisu slučajnost govori i činjenica da je Kijev od početka sukoba 2014. granatirao Lugansk, Donjeck, Slavjansk i druge gradove koji nisu podržali nasilnu smenu vlasti i rusofobiju. Prvi je stradao glavni grad Luganske narodne republike. 

Početkom juna 2014. Oružane snage Ukrajine su izvele vazdušni napad na Lugansk. Raketa je pogodila zgradu regionalne uprave, a slike žena i dece zatečenih u bombardovanju obišle su ceo svet. Ukrajinska vojska je prvo uveravala da nema nikakve veze sa tim, već da su "proruski pobunjenici" sami sebe digli u vazduh.

Iako snimci govore suprotno, a Ministarstvo odbrane Ukrajine je priznalo da je na Lugansk u tom napadu ispaljeno 150 granata, narednih 10 godina propaganda Kijeva će tvrditi da "Rusi sami sebe dižu u vazduh" ili da Moskva namerno granatira gradove Donbasa.

Međunarodne organizacije, poput nama dobro poznatog OEBS-a, umesto da osude granatiranje civila, su uvek bili "slepi" i "nemi" kada je dolazilo do objave krivca za smrt civila. Istu situaciju vidimo i danas kod Kurske i Zaporoške nuklearne elektrane. 

Upravo granatiranje Luganska je bila kap koja je prelila čašu. Tada je postalo očigledno da Kijev ne želi da se dogovara sa Donbasom. Sada vidimo da Ukrajina ni danas nije promenila taktiku. 

Zastrašivanje i medijski efekat

Napad dronovima na civilne objekte niza ruskih regija nije slučajnost. Uzimajući u obzir stanje na frontu i postepeno pucanje informacione blokade u Ukrajini, (nelegitimnom) Zelenskom je hitno neophodna efektna medijcka slika kako bi ubedio stanovništvo zemlje, a i sponzore, da se Kijev nije predao i da zaslužuje nove isporuke naoružanja i još novca. 

Tokom Specijane vojne operacije, sudbinu mnogih gradova Donbasa doživeo je i Belgorod. Grad sa preko 350.000 ljudi je redovno na meti Kijevskog režima. Dva dana pred novu 2024. godinu Kijev je granatirao centar Belgoroda. Poginulo je 25 ljudi, a više od 100 je bilo povređeno. OSU su koristile češki raketni sistem "vampir" i rakete "olha" sa kasetnom municijom.

Već 15. februara 2024. ukrajinska vojska je izvela novi raketni napad na Belgorod, usmrtivši sedam osoba, među kojima i jednogodišnju devojčicu. Povređeno je 18 osoba, uključujući četvoro dece. Istu sudbinu su doživeli Herson, Gorlovka, Jenakijevo i drugi gradovi.

Koliko je Kijevu potreban medijski efekat govori i činjenica da je Zelenski spreman da bombarduje i sopstveno stanovništvo zarad privlačenja pažnje i nastavka rata, jer samo rat do poslednjeg Ukrajinca produžava njegovu vladavinu. 

Najbolji primer toga je tragedija u Kramatorsku, gradu u Donjeckoj Narodnoj Republici koji je trenutno pod kontrolom Kijeva. U aprilu 2022. godine Kijev je granatirao železničku stanicu u Kramatorsku. Poginulo je preko 30 ljudi, više od 100 je zadobilo povrede. Kijev je bezuspešno pokušao da okrivi Rusiju, ali pošto nije uspeo, ova tragedija je otišla u zaborav u ukrajinskim i zapadnim medijima. 

Dronovi kao ogledalo fronta

Specijalna vojna operacija je pokazala direktnu povezanost ukrajinskih napada dronovima na Rusiju sa stanjem na frontu. Svaki put, kada Kijev zadobije jak udarac na prvoj liniji fronta i izgubi bitan grad, selo ili utvrđenja, Zelenski pokušava da skrene pažnju terorističkim napadima koje sprovode dronovima. 

Glavni cilj toga je da se borbe sa teritorije Ukrajine "prebace" na teritoriju Rusije. Upravo ta "taktika" pomaže Zelenskom da održava moral stanovništva i da skreće pažnju sa neprijatnih tema poput gubitka teritorije. 

Prisetimo se samo poslednjih primera: 20. juna Oružane snage Rusije počinju da oslobađaju Očeretino. Oružane snage Ukrajine gube položaje, brigade beže, a javnost postavlja neugodna pitanja. Kao odgovor na to kreće masovni napad dronovima na Rusiju. 

Već 14. avgusta Kijev je izgubio ceo Očeretinski deo, Oružane snage Rusije ulaze u Selidovo. Kreće još jedan udar dronova na ruske regione.

Istog meseca, 21. avgusta, Novogrodovka je praktično oslobođena, ruska vojska počinje da zauzima tri do pet sela nedeljno, dok OSU u Kurskoj oblasti bile zaustavljene. Još jedan nalet dronova.

Prvi septembar: Ruske trupe su krenule ka Selidovu, borbe su u toku. U blizini Nevelskog, situacija je na ivici opkoljavanja, ljudi u Ukrajini postavljaju neprijatna pitanja, vojska histeriše u medijima. Operacija u Kurskoj oblasti počinje da zahteva sve više sredstava zbog velikih gubitaka, a front se razvlači. Šta se dalje dešava? Novi napad dronovima na Rusiju.

Kad god situacija za Oružane snage Ukrajine dođe do neke kritične tačke, koriste se terorističke metode u nadi da će to skrenuti pažnju sa aktuelnih problema na frontu. Tako je bilo i ovog puta, tako će, verovatno, biti i dalje. Što je vojni poraz Kijeva bliži, to će očajniji biti pokušaji da se Rusija destabilizuje dronovima. Ali ni to ne donosi Kijevu željeni efekat.