Sebična politika koja se bavi samo sopstvenom bezbednošću ili priznanje da je to ćorsokak – dva su puta između kojih Evropa mora da izabere, poručuje potpredsednik gornjeg doma ruskog parlamenta i predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Saveta Federacije Konstantin Kosačev.
Zapad koji je sada na raskrsnici, moraće, ističe on na svom Telegram nalogu, da napravi "egzistencijalni izbor"- da li će nastaviti da misli samo o svojim interesima, ili će priznati da se ova "samoubilačka strategija iscrpela".
A jedini put napred, savetuje Kosačev, zapravo je povratak na princip "nedeljivosti bezbednosti", što zapravo znači da bi Evropa morala da prestane da bezbednost obezeđuje na račun drugih zemalja, jer je to kamen temeljac za sve diplomatske aranžmane.
Više puta je, kako navodi Kosačev ovaj princip prekršen - raspuštanjem Varšavskog pakta, širenjem NATO-a na istok, raspoređivanjem zapadnih trupa i naoružanja na teritoriji novih članica alijanse, pozivanjem Gruzije i Ukrajine u savez.
"Povratak principu nedeljivosti bezbednosti nije pregovaračka pozicija Rusije, već jedina moguća garancija da se u budućnosti ne ponavljaju sukobi. Ovo je jedina moguća strategija za budućnost", naveo je on.
Ali, nisu svi u Evropi u tome jednoglasni, tvrdi ruski političar.
Izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca o potrebi za novim bezbednosnim okvirom, po njegovom mišljenju, "sugerišu da još uvek postoje ostaci zdravog razuma i osećaja samoodržanja u Francuskoj i Nemačkoj", i da se te zemlje "ponašaju odgovornije".
Osećaj odgovornosti, kako on navodi, ipak fali nizu drugih zemalja Evropske unije među kojima su i baltičke nacije i Poljska koje se protive Makronovom predlogu o davanju garancija bezbednosti za Rusiju.