Moskva je objavila spisak zemalja čije vlasti gaje "destruktivne stavove" koji su u suprotnosti sa ruskim vrednostima. Državljani nabrojanih zemalja zbog toga mogu zatražiti azil u Rusiji ako požele.
Predsednik Vladimir Putin je prošlog meseca potpisao dekret kojim se strancima koji dele ruske tradicionalne vrednosti i koji se ne slažu sa "neoliberalnom" agendom svojih vlada dozvoljava da se prijave za boravišnu dozvolu.
Ruski premijer Mihail Mišustin objavio je u petak listu zemalja i teritorija čije vlasti "sprovode politiku koja nameće destruktivne neoliberalne ideološke stavove koji su u suprotnosti sa tradicionalnim ruskim duhovnim i moralnim vrednostima".
Na spisku su Australija, Austrija, Albanija, Andora, Bahami, Belgija, Bugarska, Velika Britanija, Nemačka, Grčka, Danska, Irska, Island, Španija, Italija, Kanada, Kipar , Letonija, Litvanija, Lihtenštajn, Luksemburg, Malta, Mikronezija, Monako, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugal, Južna Koreja, Rumunija, San Marino, Severna Makedonija, Singapur, Slovenija, SAD, Tajvan (teritorija Kine), Ukrajina, Finska, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Švajcarska, Švedska, Estonija i Japan.
Primetno je da su od članica EU, odnosno NATO, odsutne Slovačka, Mađarska i Turska. Srbija se takođe ne nalazi na spisku.
Većina navedenih zemalja je prethodno se našla u registru država čije su vlasti "neprijateljski" nastrojene prema Rusiji, a koji je prvi put sastavljen u proleće 2021. i ažuriran 2022. Države na toj listi podležu ruskim diplomatskim i ekonomskim kontramerama na osnovu njihovog neprijateljskog ponašanja.
Rusija može da "ponudi svetu utočište za normalnost", braneći tradicionalne vrednosti od "katastrofe voukizma" koja je zavladala kolektivnim Zapadom, rekla je glavna urednica RT Margarita Simonjan u četvrtak na Četvrtom Evroazijskom forumu žena u Sankt Peterburgu.
Prema Putinovom ukazu iz avgusta, državljani zemalja s "destruktivno neoliberalnim" vlastima imaju pravo da traže privremeni boravak u Rusiji bez potrebe da zadovolje uobičajene imigracione uslove, kao što su nacionalne kvote, poznavanje ruskog jezika i poznavanje ruske istorije i zakona.
Čini se da je plan nastao na februarskom simpozijumu u Moskvi, kada je italijanska studentkinja Irena Čekini predstavila ideju o "impatrijaciji" ruskom predsedniku. Čekini je pozvala Putina da pojednostavi proces imigracije i naturalizacije za strance koji dele "kulturne, tradicionalne i porodične vrednosti" Rusije, predstavljajući to kao način da pomogne zemlji da prevaziđe demografski pad.