"Spremni smo da sednemo sa Evropljanima i Amerikancima za pregovarački sto u vezi sa sukobom u Ukrajini. Nikada ga nismo odobravali", izjavio je iranski predsednik Masud Pezeškijan, od koga se ovakva izjava i nije baš očekivala, piše Dmitrij Bavirin za RIA Novosti.
Pezeškijan je, pre samo mesec i po dana bio na čelu izvršne vlasti u Iranu, a sada je kao "golub mira" odleteo u Njujork, gde je pozvao na "uživanje u životu umesto na borbu" i na "stvaranje planete na kojoj svi mogu da žive srećno". Osim toga, on veruje da Iranci i Amerikanci "mogu biti braća", a čak je izjavio da je spreman da "položi oružje pred Izraelom" (mada naravno, samo ako Izrael učini isto).
I sve bi bilo u redu, jer svetu nedostaje novi Mahatma, da Pezeškijan nije pokušao da se ogradi od Rusije i da nije tražio naklonost Vašingtona.
Njegov prethodnik Ibrahim Raisi nije ni pomišljao da se bilo šta dogovara sa Zapadom, nego je i pojačao odbrambenu saradnju sa Ruskom Federacijom. Međutim, njegov život je tragično okončan – poginuo je u avionskoj nesreći u maju.
Njega je zamenio bivši kardiolog Pezeškijan, koji važi za liberala čija je misija da obnovi kontakte sa SAD.
U Iranu ne možete tek tako da preuzmete i postanete predsednik, jer je za to potreban blagoslov iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneja, stoga, kako veruju persijski naučnici, ajatolah želi istu stvar: "otopljenje" na zapadnom frontu.
Razlozi za to svakako da postoje, jer su sankcije pod kojima je Iran živeo decenijama osakatile njegovu ekonomiju. Tu je i nezadovoljstvo životnim standardom u društvu, a za njegovo unapređenje potrebna je tehnologija i ulaganje.
Od Trampa zavisi sudbina Irana?
Činjenica, da je antizapadni konzervativac Raisi poginuo u avionskoj nesreći, ima svoju mračnu simboliku. Dotrajalost flote aviona i akutna nestašica delova jedan su od razloga zašto Teheran želi da ublaži jaram sankcija.
To će ujedno zahtevati restauraciju "nuklearnog sporazuma", ali i prvo diplomatsko približavanje, koje, prema zapadnim standardima našeg vremena, podrazumeva udaljavanje od Rusije.
Da li to znači da od Irana pod novim predsednikom možemo očekivati nešto što se u Ukrajini zove "poraz", a u Rusiji izdaja? Teško. To nije čak ni naše mišljenje, već američkog izdanja "Atlantik", koje ne oseća olakšanje od takvih prognoza, navodi Bavirin.
Nakon što su Iranu ukinute neke od sankcija, jedan broj njegovih kompanija odustao je od ranije sklopljenih ugovora sa ruskim kompanijama jer su bili zapanjeni izgledima koji su se otvarali na Zapadu.
Samo godinu dana kasnije Donald Tramp je postao predsednik Sjedinjenih Država, sahranivši dogovor i obnovivši sankcije, odnosno sam život je kaznio "izdajnike".
Tramp ostaje osoba od koje suštinski zavisi iransko pitanje. Ako ponovo pobedi na izborima, nade Teherana za detant će biti poništene.
Da li će se Iran umešati u rat na Bliskom istoku?
Sam Izrael veoma otežava život novom iranskom predsedniku i njegovom timu "mirovnjaka", ocenjuje Bavirin, pogotovo sada nakon akcije bez presedana za podrivanje Hezbolahovih telekomunikacionih uređaja, kada je IDF pokrenuo seriju vazdušnih udara velikih razmera na Liban tokom operacije "Strele severa".
Vidimo da je vlada Benjamina Netanjahua odlučna da potpuno uništi Hezbolah i deo njegovog geopolitičkog projekta koji se neformalno naziva "šiitski pojas".
Ako Pezeškijan interveniše, sukob između Irana i SAD će dostići novi, za njega još opasniji nivo. Ako ne interveniše, za njega će odgovarati konzervativci, prvenstveno Korpus garde islamske revolucije (IRGC) i ajatolah. Sam Hamnej nikako nije liberal, a liberal Pezeškijan mu je potreban kao oruđe koje će biti ostavljeno po strani ako pokaže svoju nesposobnost za rad ili se nađe u žestokoj konfrontaciji sa IRGC-om.
Takođe je opšte prihvaćeno da IRGC ima komercijalne koristi od vojne saradnje sa Rusijom i Kinom. Zadiranje u ovu saradnju bi koštalo Pezeškijana previše da bi poželeo da preuzme rizik da prvo okrene IRGC, a zatim i ajatolaha protiv sebe.