Odluka Zapada da dozvoli Ukrajini da izvede udare duboko u ruskoj teritoriji oružjem stranog porekla mogla bi da natera Moskvu da iskoristi nuklearno oružje, rekao je ruski poslanik Andrej Kartapolov.
U intervjuu za RIA Novosti u subotu, predsednik Parlamentarnog odbora za odbranu prokomentarisao je nedavni predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da se izmeni nuklearna doktrina zemlje.
Ruski lider je u sredu istakao da bi nova nuklearna strategija trebalo da tretira "agresiju protiv Rusije od strane bilo koje nenuklearne države, ali uz učešće ili podršku nuklearne države" kao "zajednički napad" koji bi prešao nuklearni prag.
Takva promena bi se odnosila na potencijalni ukrajinski napad na rusko tlo oružjem koje isporučuju SAD, Britanija ili Francuska.
Prema Kartapolovu, "ako Zapad da zeleno svetlo za korišćenje raketa dugog dometa protiv međunarodno priznate ruske teritorije, sve opcije bi mogle biti na stolu kada je reč o mogućem odgovoru".
Ipak, prilikom donošenja odluke o upotrebi nuklearnog oružja mogu biti razmatrani i drugi faktori, pa je zbog toga nemoguće reći da li će ono zaista biti upotrebljeno, rekao je Kartapolov. On je dodao i da je ta dvosmislenost oko Putinove objave izazvala paniku na Zapadu.
"Naši nekadašnji partneri na Zapadu su se unervozili, jer je ovo ozbiljan argument", rekao je poslanik.
Ukrajina od zapadnih zemalja već dugo zahteva da ukinu ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa isporučenog iz inostranstva protiv Rusije, ali do sada nije imala uspeha. SAD su u maju dozvolile Kijevu da koristi oružje američke proizvodnje za gađanje ciljeva u Rusiji, ali samo u veoma ograničenom dometu, što je odluka doneta kao odgovor na napredovanje ruske vojske u Harkovskoj oblasti.
Putin je upozorio da bi ukidanje ograničenja za udare duboko u Rusiju direktno uključilo SAD i NATO u rat protiv Moskve, napominjući da se Kijev oslanja na američku vojsku kako bi precizno ciljali svoje mete.
U međuvremenu, u izveštaju "Njujork tajmsa" se navodi da su američke obaveštajne agencije upozorile predsedničku administraciju da bi ukidanje ograničenja moglo da izazove direktnu reakciju Moskve, uključujući "sabotaže objekata u Evropi" i "potencijalno smrtonosne napade na američke i evropske vojne baze".
Uprkos strahovima od eskalacije, magazin "Politiko" je izvestio da se to pitanje "i dalje razmatra" u Beloj kući.