Lavrov: Ruska specijalna operacija u Ukrajini nije imala alternativu
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je danas da ruska specijalna vojna operacija nije imala alternativu zbog težnji Zapada da stvori pretnju za Rusiju.
Nijedna zemlja nema prava da radi na jačanju svoje bezbednosti na uštrb bezbednosti drugih zemalja, podsetio je šef ruske diplomatije, dodajući da Zapad nastavlja da radi na očuvanju svoje dominacije u svetu, što je glavni uzrok konflikata i trenutne jako teške međunarodne situacije u čitavom svetu.
Zaustaviti razvoj novih političkih i finansijskih centara u svetu, kako je rekao, nije moguće. Oni nastaju svuda po svetu, na gotovo svim kontinentima. Zemlje sada počinju burno da se razvijaju posle dugog perioda zastoja, ali njihov rast baziran je na uzajamnom poštovanju, ocenio je Lavrov.
Igre i intrige Zapada
"Niko ne želi da živi po tuđim pravilima, svi žele da budu poštovani", objasnio je.
"Ekonomski centri polako se premeštaju sa Zapada na Istok, u Evroaziju, pa tako ni Evropska unija više ne može da pretenduje na mesto političkog i ekonomskog lidera. Isto ovo važi i za NATO", rekao je Lavrov.
"Američke i evropske kolege su dugo godina putem svojih igara i intriga radile na tome da od Ukrajine naprave takozvanu 'anti-Rusiju', o čemu je već govorio predsednik Vladimir Putin. Zapad je ulagao u borbu protiv ruskog jezika, medija i kulture na teritoriji Ukrajine, a jedan od ciljeva bilo je i stvaranje direktne vojne pretnje za Rusiju", naglasio je šef ruske diplomatije.
Ovo je i dovelo do odluke Moskve da otpočne specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, rekao je ministar, podsetivši da je i ruski predsednik Vladimir Putin nedavno ukazao da je Ukrajina postala kolonija Zapada, koji je godinama eksploatisao njene resurse.
Borba protiv zapadnih sankcija
U ovakvim uslovima Rusija je bila prinuđena da odgovori kako bi zaštitila svoje interese, braneći Ustav Ujedinjenih nacija. Lavrov je podsetio da je jačanje bezbednosti jedne zemlje ili organizacije na uštrb bezbednosti drugih država članica OEBS-a zabranjeno, objasnivši da se Zapad ipak oglušio o ova pravila.
Uz to, ministar je dodao i da Severoatlantska alijansa više ne skriva ni da radi na širenju antikineske retorike na Istoku.
Zapad se koristi ultimatumima, ucenama i prevarama kako bi došao do svog cilja, ali sada se pojavljuju opcije koje dozvoljavaju državama da se odbrane od negativnog uticaja nekih drugih sila koje ograničavaju njihov razvoj.
Ovo se odnosi i na inicijative koje sada rade na smanjenju ili potpunom prestanku zavisnosti od američkog dolara. Ovo je aktuelno pitanje za sve države bivšeg SSSR-a, kao i Zajednicu zemalja Rusije i Belorusije, ali i organizacije poput Evroazijskog ekonomskog saveza, koji je, kako je rekao, jedna od struktura u regionu koja se najviše razvija. Organizacija zajednički radi na borbi protiv zapadnih sankcija i jačanju ekonomske otpornosti na sve spoljašnje uticaje, rekao je Lavrov.
Zajednica nezavisnih država
Jedan od prioriteta je i prehrambena sigurnost, kao i ona koja se tiče lanaca snabdevanja i energetske stabilnosti. Radi se na uklanjanju prepreka u sferi trgovine. Na snazi su i ugovori o slobodnoj trgovini između Evroazijskog ekonomskog saveza i Vijetnama i Singapura, a radi se na postizanju sličnih saradnji sa Iranom i Egiptom. U budućnosti su planirani razgovori na ovu temu i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Indijom, Indonezijom, Izraelom, Mongolijom...
Postoje dogovori o saradnji sa Kinom, ali i Šangajskom organizacijom za saradnju i Asocijacijom nacija jugoistočne Azije.
Sa druge strane, Zajednica nezavisnih država, u koju ulaze bivše republike SSSR-a, predstavlja jednu od najrazvijenih organizacija ovog tipa, jer se saradnja između članica ostvaruje uspešno u najrazličitijim sferama. Važnost ove formacije dobila je na značaju tokom trenutne situacije u svetu, objasnio je ministar.
Što se tiče Šangajske organizacije za saradnju, Lavrov je kazao da je to pravi primer uspešne diplomatske saradnje zemalja članica jedne organizacije u Evroaziji, što važi i za BRIKS. Broj zemalja koje su zainteresovane da ojačaju saradnju sa ŠOS-om, kako je kazao, ne prestaje da raste, a trenutno u ovu strukturu ulazi 18 zemalja.
Ekonomija je, po mišljenju šefa ruske diplomatije, osnova za razvoj dobrih političkih i drugih odnosa, o čemu je, kako je kazao Lavrov, već govorio i Putin. Moskva ostaje otvorena da u sve nabrojane organizacije primi nove članove koje budu zainteresovani. U ovom kontekstu, posebno se ističu zainteresovanost Kine i Indije.