Razgovori o napadima Ukrajine zapadnim oružjem duboko u teritoriju Rusije predstavljaju igru s vatrom koja može da ima ozbiljne posledice, upozorio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Razmatra se mogućnost da se ukrajinskoj vojsci dozvoli da koristi zapadne dalekometne rakete za udare duboko u Rusiju. Takva igra vatrom može da ima ozbiljne posledice. Kao što je rekao predsednik Putin, donosićemo odgovarajuće odluke polazeći od naše percepcije tih pretnji koje stvar Zapad. Zaključke izvucite sami", kazao je Lavrov u intervjuu za američki časopis "Njuzvik".
Prema njegovim rečima, "neprijatelj trenutno nema planove vezane za uspostavljanje mira".
"Vladimir Zelenski nije poništio svoj ukaz kojim se zabranjuju pregovori s Moskvom. Vašington i njegovi NATO saveznici pružaju Kijevu političku, finansijsku i vojnu podršku za nastavak sukoba", podsetio je on.
Prema njegovim rečima, Rusija će nastaviti sa Specijalnom vojnom operacijom dok ne eliminiše pretnje koje dolaze od Ukrajine.
On je podsetio da pokrovitelji Kijeva, koje predstavljaju SAD i druge zemlje NATO-a , žele da nanesu "strateški poraz" Rusiji i ukazao na predlog za regulisanje situacije, koji je ruski predsednik Vladimir Putin izneo sredinom juna, na šta je Kijev odreagovao invazijom na Kursku oblast 6. avgusta.
"Pod ovim uslovima, nemamo drugog izbora nego da nastavimo sa SVO sve dok se ne eliminišu pretnje koje dolaze iz Ukrajine, čije rukovodstvo ih bez milosti tera na pokolj. Za Rusiju je to zaštita svog naroda i vitalnih bezbednosnih interesa. Za razliku od SAD, gde pričaju o nekim 'pravilima', 'načinu života', očigledno sa malo razumevanja gde je Ukrajina i koliki su ulozi u ovom ratu", dodao je Lavrov.
Rusija otvorena za diplomatsko rešenje krize u Ukrajini
Rusija je otvorena za političko i diplomatsko rešenje krize u Ukrajini, ali mora da eliminiše osnovne uzroke krize i trebalo bi da se radi o okončanju sukoba, a ne o prekidu vatre, istakao je Lavrov.
"Trebalo bi da govorimo o okončanju sukoba, a ne o prekidu vatre. Zapad mora da obustavi isporuke oružja, a Kijev da prekine vojne operacije. Ukrajina mora da se vrati neutralnom, vanblokovskom i nenuklearnom statusu, da zaštiti ruski jezik i da poštuje prava i slobode svih svojih građana", objasnio je.
Prema njegovim rečima, osnova za nagodbu mogli bi da budu Istanbulski sporazumi, potpisani 29. marta 2022. godine između delegacija Rusije i Ukrajine, koji su predviđali odbijanje Kijeva da se pridruži NATO-u i sadržali garancije bezbednosti Ukrajine uz priznavanje realnosti koja je postojala u to vreme "na terenu".
"Jasno je da se od tada, za više od dve godine, ova realnost značajno promenila, uključujući i pravno", podsetio je Lavrov.