Izjave bivšeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona mogu ukazivati na to da Zapad istražuje opcije za rešavanje ukrajinskog sukoba, nudeći Ukrajini članstvo u NATO-u kako bi sprečio kolaps režima Vladimira Zelenskog, ocenila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
"Stoltenberg je priznao da bi u zamenu za prijem u NATO, Ukrajina mogla da se odrekne teritorija izgubljenih tokom sukoba. Pitam se da li su zapadnjaci ikada ranije razmišljali o tome? Iza svih ovih diskusija vidi se nedavni trend ka razgovoru o mogućnosti da kijevskom režimu daju članstvo u NATO-u u doglednoj budućnosti", kazala je Zaharova na današnjem brifingu.
Ona je ukazala da je Zapad skeptičan u pogledu potencijala Oružanih snaga Ukrajine i da stoga radi na različitim scenarijima kako bi izbegao vojni i politički kolaps režima Zelenskog, u koji su "ozbiljno uložili".
Ranije je Stoltenberg, govoreći o mogućim opcijama za rešenje konflikta u Ukrajini, ukazao na "iskustvo sovjetsko-finskog rata i jasno stavio do znanja da Kijev treba da razmisli o priznavanju teritorijalnih realnosti".
On je podsetio da je "rat Finske sa SSSR-om okončan odustajanjem od 10 odsto njene teritorije".
Džonson je u članku za časopis "Spektator" pozvao da se "Ukrajina odmah primi u NATO".
Bivši britanski premijer smatra da bi peti član Severnoatlantskog ugovora, koji obavezuje članice NATO-a da napad na jednu državu Unije doživljavaju kao napad na sve, mogao biti proširen na teritoriju koja ostaje pod kontrolom Kijeva.
Džonson je dodao da bi u isto vreme bilo moguće podržati "pravo" Ukrajine na povratak teritorija.
Sa njegovog gledišta, prijem Ukrajine u NATO bio bi "odlučujuća poruka za Kremlj".