Vojni posmatrač televizije "Carigrad" Vlad Šlepčenko tvrdi da se u Kurskoj oblasti vode odlučne borbe koje će potrajati neko, možda i duže vreme, ali posle čega će nastupiti odlučujući preokret u ratu u Ukrajini.
Prvo je potrebno razbiti "ukrajinski mostobran" u Kurskoj oblasti, za šta, moguće je, Rusi trenutno nemaju dovoljno snaga. "Prvi ruski napadi išli su preko Ljubimovke i Zelenog Šljaha. Naša kontraofanziva, koja je krenula sa zapada, i u početku je išla u ovom pravcu, ka Zelenom Šljahu", navodi on.
Ovi napadi su za sada privremeno obustavljeni.
Ali, dok traju borbe za Kursku oblast, "neprijateljske snage u Donbasu krvare", a Rusi ostvaruju "sjajno napredovanje u Donbasu", koje je olakšano odlukom zato glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga Aleksandra Sirskog da prebaci snage od čak 20.000 ljudi u pokušaju da zadrži Kursku oblast.
Ruska pobeda neće nastupiti odmah. Za sve je potrebno neko vreme. Ali, sada je ta ruska pobeda izvesnija nego ranije. O odlučujućoj prekretnici na frontu, posle koje "više ništa neće zaustaviti (Ruse)", govorio je i direktor Instituta "Carigrad", ruski mislilac Aleksandar Dugin:
"Kada izbacimo neprijatelja iz Kurske oblasti, to neće biti samo povratak na početne položaje. Biće to odlučujuća prekretnica, posle koje nas ništa neće zaustaviti. Kada krenemo, ići ćemo do kraja."
Ukrajinske vojne rezerve su samo žetoni u partiji ruleta
Rusiju, sadašnju državnu strukturu Ruske Federacije, samo jedan korak deli od pobede u Ukrajini, napisao je Dugin za sajt "Geopolitika".
Kada predsednik Rusije Vladimir Putin prilično samouvereno kaže da će ciljevi Specijalne vojne operacije biti ostvareni, a to su demilitarizacija i denacifikacija – to je u suštini isto. Putin ne blefira i ne brine o rokovima. Što više "zapadne pomoći" pristiže Kijevu, rat u Ukrajini se neminovno produžava, ali to ne menja suštinu stvari.
Napad na Kursku oblast je samo epizoda, a moguće i kobna greška po huntu u Kijevu. Uostalom, to primećuje i sve više posmatrača sa Zapada, onih koji ne slede okoštale zapadne narative, po kojima "Ukrajina mora da pobedi", dok će joj "Zapad pomagati, koliko god to bude potrebno".
Povodom upada u Kursku oblast, bivši britanski obaveštajac Alister Kruk kaže: "Upad u Kursk je bilo kockanje NATO-a, koje je uključivalo ukrajinske vojne rezerve kao žetone u partiji ruleta. Eventualni ukrajinski uspeh u Kursku trebalo je da naruši stratešku ravnotežu. Ali, opklada je izgubljena."
Pobediće, u svakom slučaju, Rusija. Isto govore i borci sa prve linije fronta: "Pobeda će biti naša." Epizoda kod Kurska je samo još više ujedinila Rusiju.
U ratu u Ukrajini, nastavlja Dugin, pobeda nad Zapadom služi kao cilj i kao sredstvo. Drugim rečima, pobeda Rusije nad Zapadom ima i unutrašnju i spoljašnju dimenziju. To je, najpre, pobeda nad Zapadom u Rusiji, koja preobražava samu Rusiju. Na kraju rata, ostvarenjem pobede, ugledaćemo promenjeno, drugačije lice Rusije.
Druga, spoljna dimenzija je poraz Zapada, njegovo potonuće, koje će na kraju, hteli to ili ne, morati da priznaju i na Zapadu. Kako piše italijanski politički pisac Andrea Marćiljano za sajt "Elektomagacine", Zelenski još putuje po Evropi, tražeći novac i oružje, i pravi se da ne primećuje da je skoro polovina stanovništva Ukrajine napustila zemlju, a ostatak želi da negde pobegne.
Pobeda opisuje puni krug celokupne ruske istorije
Ruska pobeda će imati ogroman, upravo epohalan značaj, ne samo u ruskoj, već i svetskoj istoriji, tvrdi Dugin, a to nas primorava da na sadašnju rusku državu gledamo kao na metod ili oruđe.
U tom smislu, dodaje Dugin, savremena Rusija je deo pobede, njen prvi uslov. Pobeda Rusije predstavlja početak budućnosti; prošlost i sadašnjost su tek njene prethodnice. Pobeda u Ukrajini je temelj ruske političke istorije i razlog postojanja Rusije, tvrdi ovaj ruski mislilac. Od kneza Vladimira, koji je prozvan "Suncem jarkim" do ove današnje pobede; od Kijeva do Kijeva.
Pobeda je daleko veća od Ruske Federacije, jer predstavlja suštinu Rusije. Ruska Federacija je deo ove pobede – pobeda je celina. To je naša sudbina: konačna pobeda, napisao je Dugin.
Međutim, da bi ostvarila tu pobedu, i Rusija mora da se promeni, "a to se dešava upravo sada".
Ruska Federacija je samo poseban trenutak naše političke istorije, dodaje Dugin: "Pogrešno je kada posmatramo Rusku Federaciju kao celinu i apsolutizujemo status kvo, isključujući celinu istorije."
Raditi stvari kako treba znači restrukturirati državu kako bi omogućila tu pobedu. U tom trenutku će se uspostaviti nešto novo – Država pobede, kaže ruski geopolitičar.
Pobeda će postati novi temelj nove ruske države, smatra Dugin: nova ruska država će biti njeno novo jezgro i njen apsolutni centar.
Drugim rečima, pobeda je most između prošlosti, uključujući i sadašnjost koja brzo nestaje, i budućnosti.
Ova promena prevazilazi zemlju, njeno stanovništvo, strategiju ili geopolitiku. Duginov "puni krug ruske istorije" veoma podseća na krugove ruske istorije ruskog pisca Zahara Prilepina, tog, kako je već nazvan, "najboljeg ratnika informacionog fronta".
U knjizi "Nije tuđi rat", Prilepin primećuje:
"Ispostavilo se da su najraznovrsniji događaji iz velikoruske i maloruske istorije direktno povezani sa sadašnjim dešavanjima, pa čak i da su se dogodili pre sto, dvesta ili hiljadu godina."
I da je sve već opisano u delima klasika velike ruske književnosti, u njihovim pogledima i sudovima o tadašnjim "tekućim događajima".
"Ruska istorija se odvija u krugovima", pisao je Prilepin, "u kojima se pojavljuju sva ona lica koja su nam poznata iz naše tako mlade i tako stare istorije: vojnike, pravednike, buntovnike, mučenike, velmože, jurodive..."
Ovde možemo dodati i poglede ruskog pisca Aleksandra Prohanova, koji govori o "pet ruskih imperija", koje su se pojavile u istoriji. Prva je bila Kijevska Rusija, peta je "imperija Vladimira Putina". To su krugovi u kojima se odvija ruska istorija.
Ruska pobeda u Ukrajini obuhvata puni krug celokupne ruske istorije, zaključuje Dugin, a to je ujedno i "rešenje metafizičkog problema ruske sudbine".