Rusija
Deset činjenica koje Zapad mora da shvati pre razgovora sa Putinom
Predugo Amerika i njeni saveznici nisu slušali ruske zvaničnike. Ti dani su sada prošli
Konstantin Remčukov, glavni urednik "Nezavisne gazete" i bivši poslanik, sastavio je listu od deset stvari koje bi Zapad morao da ima na umu ako želi da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
1. Putin sve suštinski važne odluke donosi sam, na osnovu sopstvenih sposobnosti, stručnosti i osećaja istorijske odgovornosti.
2. Zadatak obezbeđivanja bezbednosti zemlje i zaštite Rusa i onih koji govore ruski u Ukrajini glavni je egzistencijalni faktor Putinove vladavine.
3. Putin neće podneti ostavku. On neće nikome predati vlast pre nego što pitanje bezbednosti Rusije i Rusa bude konačno rešeno i međunarodno garantovano.
4. Posle više od dve godine nuklearne pretnje koja visi svima nad glavom, svet je spreman za prave pregovore o ovom pitanju. Međutim, postoje sumnje da li će razgovori biti uspešni. Najozbiljniji zapadni političar – i neko ko zaista razume posledice nuklearnog rata – je američki predsednik Džozef Bajden koji odlazi sa funkcije za nekoliko meseci, a ni Kamala Haris ni bivši predsednik Donald Tramp nemaju spoljnopolitičke akreditive da uopšte shvate važnost ovog pitanja i opasnosti koje su uključene.
5. Specijalna vojna operacije, sankcije i radikalna transformacija ruske ekonomije jasno su pokazali da tvrdnja poljsko-američkog politikologa Zbignjeva Bžežinskog, da veličina Rusije počiva na njenom jedinstvu sa Ukrajinom, nije tačna.
Danas je očigledno da je mesto Rusije u svetu zagarantovano bez obzira na stepen blizine bilo kojoj zemlji ili grupi zemalja. Rusija može biti velika i važna sila bez obzira na stepen integracije sa drugim državama. Veličina jedne zemlje meri se stepenom blagostanja i mogućnostima njenih građana, dostignućima u zdravstvu, obrazovanju, nauci i tehnologiji.
6. Kada je reč o ruskoj ekonomiji, treba imati na umu jedan jednostavan detalj: federalni budžet koji se podnosi Državnoj dumi (parlamentu) zasniva se na ceni nafte od 60 dolara po barelu. Prema vrlo konzervativnim prognozama, prosečna godišnja cena nafte u 2025. godini iznosiće 69 dolara po barelu. To znači da će ruska ekonomija jačati i da će tempo razvoja biti dovoljan da odgovori izazovima sa kojima se suočava.
7. Situacija na terenu pokazuje da je glavni cilj ruskih trupa da dođu do administrativnih granica Donjecke i Luganske oblasti. Glavno pitanje ovde je kopnena veza sa Krimom.
8. Poslednjih meseci došlo do jasne promene u oceni ruskog rukovodstva o prirodi ukrajinske državnosti. To je glavna razlika u odnosu na februar 2022. Moskva danas priznaje da je značajan broj Ukrajinaca glasao za aktuelnu vlast, da sebe smatraju Ukrajincima i da ne želi da vidi budućnost sa Rusijom. Na ovaj način Kremlj priznaje državu Ukrajinu.
9. Govoreći o mogućim pregovorima, Zapad propušta da pominje pitanje legitimnosti potpisa Vladimira Zelenskog. Postoji opasnost da bi ukrajinski ustavni sud kasnije mogao da presudi da Zelenski nije pravilno obnovio akreditive i da je stoga njegov potpis na eventualnom dogovoru nevažeći.
10. Čini se da je pitanje novog međunarodnog poretka koji obezbeđuje jednaku bezbednost državama danas podjednako relevantno za većinu zemalja u svetu – i na Zapadu i na Istoku. Glavno pitanje je da li će biti moguće stvoriti novi međunarodni pravni okvir za miran suživot?
