Najvažniji principi Kazanjske deklaracije odnose se na činjenicu da je potrebno uvažiti rast centara moći u izgradnji multipolarnog poretka, te da je u skladu s tim neophodno da aktuelna arhitektura međunarodnih odnosa bude usklađena sa novom realnošću, kaže za RT Balkan naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu dr Aleksandar Mitić.
"To, kao što dobro znamo, zapadni centri moći odbijaju", dodaje naš sagovornik sa kojim smo analizirali juče objavljenu deklaraciju usvojenu na Samitu BRIKS-a u ruskom gradu Kazanju.
Put ka multipolarnosti
Ovaj dokument sadrži opšte ocene stanja stvari u svetu, sumira rezultate ruskog predsedavanja BRIKS-om i definiše smernice za dugoročnu saradnju, rekao je pre usvajanja deklaracije predsednik Rusije Vladimir Putin.
Što se tiče samog Samita čiji je domaćin bila Ruska federacija, prisustvovalo je oko 20.000 delegata iz više od 30 zemalja, meću kojima su bili predsednik Kine Si Đinping, indijski premijer Narendra Modi, iranski predsednik Masud Pezeškijan, predsednici Egipta i Južne Afrike Abdel Fatah el Sisi i Siril Ramafosa, prestolonaslednik Saudijske Arabije Muhamed bin Salman. Samitu je prisustvovao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
U Deklaraciji se ističe neophodnost očuvanja Povelje UN i centralne uloge UN u međunarodnom sistemu, ističe Mitić.
"Taj sistem je ozbiljno oštećen usled nepoštovanja procedura i raznih 'kreativnih interpretacija' Zapada, naročito po pitanju upotrebe sile i odbrane teritorijalnog integriteta. Dakle, postoji rastuća svest globalne većine da je neophodno očuvati sistem UN u periodu tranzicije ka multipolarnosti, ali i pokušaja Zapada da tu tranziciju uspori i usmeri ka svojim interesima i svom poretku zasnovanom na pravilima", kaže naš sagovornik .
Dedolarizacija i nepravedne sankcije
U Kazanjskoj deklaraciji posebna pažnja posvećena je ekonomskim temama: ohrabruje se trgovina u nacionalnim valutama, podvlači značaj strateških partnerstava i ekonomske saradnje, mogućnost nesmetanog razvoja svih zemalja...
"Svakako da je istaknuto nezadovoljstvo aktuelnim ekonomskim poretkom, odnosno mehanizmima putem dominacije dolara i sistema SVIFT koji omogućavaju nesrazmerno bogaćenje vodećih zapadnih sila, a pre svega SAD, na račun drugih", ukazuje Mitić.
On napominje da svi znamo da je proces dedolarizacije izuzetno težak i da je najvažniji instrument u rukama Vašingtona kada je u pitanju disciplinovanje "neposlušnih".
"U Deklaraciji se ističe više načina putem kojih se mora voditi borba za pravedniji međunarodni finansijski sistem. Svakako da su to ohrabrivanje trgovine u nacionalnom valutama, uspostavljanje novih mehanizama – bržih, jeftinijih i bezbednijih – za obavljanje međunarodnih finansijskih transakcija kao alternativa SVIFT-u, reforma MMF-a i Svetske banke, i, naročito, suprotstavljanje jednostranim sankcijama Zapada bez odobrenja UN", kaže Aleksandar Mitić.
Naš sagovornik dodaje da je činjenica da zapadne države, članice EU i NATO, a naročito SAD, koriste sankcije za geopolitičke obračune i ucene.
"Od Kube i Venecuele do Irana, preko Rusije i Belorusije, do Kine koja je predmet stotina američkih restriktivnih mera koje se pravdaju veoma različitim povodima – od pitanja ljudskih prava do borbe protiv kineske tehnološke konkurencije. U poplavi tarifnih ratova, 'smanjenja rizika', 'odvajanja', 'istraga o subvencijama', činjenica je da u rezultati izuzetno skromni", kaže Mitić.
Nisu omeli ni Iran, ni Rusku Federaciju, a vidimo ni tehnološki razvoj Kine, podvlači naš sagovornik.
"Od glavnih propagatora slobodne trgovine i globalizacije, zapadne zemlje su postali njeni najveći kočničari. Da ne pričamo o katastrofalnim posledicama za energetske i ekonomske interese, naročito Evropske unije, nakon 'razdvajanja' od jeftinih ruskih energenata. Mnogi na Zapadu se nadaju da će gubitak energetske bezbednosti moći da nadomeste ponovnim eksploatisanjem Globalnog juga. Međutim, taj Globalni jug sada ima alternativu i veliku inspiraciju u proširenom BRIKS-u", napominje Mitić.
Kriza na Bliskom istoku i u Ukrajini
Na Samitu BRIKS-a razgovaralo se i o gorućim sukobima koji u ovom trenutku potresaju svet: onom na Bliskom istoku, ali i u Ukrajini, iako je ovom poslednjem, prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, posvećena nešto manja pažnja. Zajednički stavovi članica organizacije našli su svoje mesto i u deklaraciji.
"Predlozi BRIKS-a su usmereni pre svega ka deeskalaciji sukoba i ka mirnom, diplomatskom rešenju. To znači bez dodatnog dolivanja ulja na vatru. Poruke Deklaracije su opomena Kijevu i Tel Avivu, ali i Vašingtonu, Briselu i Londonu", kaže Mitić.
Kinesko-brazilski principi za diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini su vrlo dobra osnova za početak mirovnog procesa i imaju većinsku podršku u svetu, ističe naš sagovornik.
"Ono što uviđamo je da samo zemlje BRIKS-a aktivno traže mirovna rešenja, suprotstavljajući se novim eskalatornim potezima, poput onih koje je predsednik Zelenski najavljivao u svom takozvanom Planu za pobedu", kaže on.
Po pitanju Bliskog istoka, očekivana je i jasna osuda izraelskih akcija, ne samo u Gazi i Zapadnoj obali, već i u Libanu i Siriji, dodaje Mitić.
"Ne radi sa samo o Iranu kao članici BRIKS-a, već i o dobro poznatom dugoročnom stavu svih članica organizacije, ali i svetske većine, da je neophodno ne samo zaustaviti ljudsku patnju i humanitarnu katastrofu, već i konačno stvoriti rešenje za sukob u Gazi zasnovan na principu dve države", napominje naš sagovornik.
Međunarodni poredak vs Poredak zasnovan na pravilima
Međunarodni poredak zasnovan na međunarodnom pravu utemeljenom u principima Ujedinjenih nacija više puta je istican kao svojevrsni "kredo" BRIKS-a i osnova multipolarnog sveta.
S druge strane, Zapad insistira na poretku zasnovanom na pravilima – gotovo isključivo onima koje svima ostalima diktiraju najmoćnije zemlje, odnosno svega nekoliko njih, ili najčešće samo jedan svetski igrač.
"To su dva suprotstavljena sveta. Poredak zasnovan na zapadnim pravilima je skup mehanizama koji selektivno preuzimaju elemente međunarodnog prava, slobodno ih interpretiraju, usklađuju sa sopstvenim interesima, koristeći 'duple standarde', odnosno princip 'jedinstvenih', sui generis slučajeva", napominje Aleksandar Mitić.
On podseća da je srpski narod bio i još uvek jeste najveća žrtva takvog poretka, od NATO agresije do današnjih slobodnih interpretacija Rezolucije 1244 SB UN i Dejtonskog sporazuma.
"Zato je važno što su u Kazanju bili prisutni barem ministarska delegacija Republike Srbije i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik", ističe Mitić.