Pre nekoliko dana, Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimak borbene upotrebe protivoklopnog raketnog sistema "fagot", koji se nalazi na robotizovanoj platformi guseničaru. Saopšteno je da je raketni sistem uspešno pogodio utvrđene položaje Oružanih snaga Ukrajine na Orehovskom pravcu, u Zaporoškoj oblasti.
Kako se navodi, robotizovanu platformu, namenjenu za postavljanje protivoklopnog sistema, dizajnirao je jedan od vojnika grupe trupa "Dnjepar" Oružanih snaga Ruske Federacije.
"Kompleks je prošao različite testove u realnim borbenim uslovima i pokazao se odlično", dodaju iz ruskog MO.
"U prvom ešalonu odbrane"
Prema pisanju RT, pored vojske i ruska odbrambena industrija radi na robotizovanim platformama opremljenim protivoklopnim sistemima.
Jedan od takvih proizvoda je gusenični kompleks "impuls-m", koji je razvila kompanija "Gumič" uz učešće vodeće kompanije vojnoindustrijskog kompelksa Rusije "Rosteh".
Kompleks je dugačak oko dva metra i ima nosivost od jedne tone, a uz to u stanju je da se samostalno vrati u bazu ako dođe do prekida veze sa operaterom i izuzetno ga je teško onesposobiti sistemima za elektronsko ratovanje.
"Kompleks 'impuls-m' koristi različite vidove komunikacije između operatera i robota, što treba da obezbedi visoku otpornost na smetnje u uslovima dejstva neprijateljskih sistema za elektronsko ratovanje. Elementi veštačke inteligencije i optoelektronski sistemi omogućavaju kompleksu da se samostalno vrati u bazu ako se veza izgubi", navode iz "Rosteha".
"Impuls-m" je zasnovan na univerzalnoj guseničnoj platformi koja može biti opremljena različitim modulima, uključujući i one sa protivoklopnim sistemima.
Uz sve to, navodi se da je sposobna da održi relativno veliku brzinu i okretnost u surovim terenskim uslovima, kao i da štedi energiju.
Prema rečima dizajnera kompanije "Gumič", "impuls-m" je mobilan "na bilo kojoj vrsti tla", a manji prototip ovog kompleksa uspešno je testiran u borbi. Upravo na osnovu tog prototipa je stvorena veća borbena platforma, koja je prošla ispitivanja na poligonima poput kretanja po neravnom terenu i savlađivanja vodenih prepreka i rovova.
Još jedna robotizovana platfroma prilagođena za upotrebu protivoklopnih sistema je "marker". Razvilo ga je Udruženje za istraživanje i proizvodnju "Android tehnologije" uz podršku Fondacije za napredna istraživanja.
"Marker" je prilagođen za nošenje različitih borbenih modula, uključujući četiri lansera protivoklopnog sistema "kornet", a opremljen je i savremenim optoelektronskim i navigacionim uređajima.
Uz to, ovaj robotizovani kompleks osposobljen je za grupnu interakciju, odnosno zajedničko borbeno dejstvo, sa drugim sličnim platformama. Iako su se još protekle godine pojavile informacije o pokretanju serijske proizvodnje "markera", i dalje ne postoji zvanična potvrda da je korišćen u zoni SVO.
Kako je u razgovoru za RT rekao vojni ekspert Kiril Fedorov, na liniji borbenog kontakta širi se upotreba različitih varijacija protivoklopnih sistema, koji imaju opciju daljinskog upravljanja.
"Na frontu postoji jasan trend prelaska na daljinsko upravljanje oružjem. U svakom slučaju, upotreba takvih sredstava u prvom ešalonu odbrane i na prvoj liniji fronta se intenzivira", rekao je Fedorov.
Prema njegovim rečima, savremeni vojne operacije diktiraju potrebu da se smanji prisustvo operatera protivoklopnih sistema na liniji kontakta, pre svega zbog malih dronova.
S tim u vezi, za rusku vojsku se proizvode kako robotizovane platforme, tako i oprema za daljinsko upravljanje.
Podsećanja radi, proteklog meseca, šef dizajnerskog tima konstruktorskog biroa "Radart" Vladimir Krupin izjavio je da će tokom jeseni, njegov biro završiti izradu turele za daljinsko lansiranje tri protivoklopne vođene rakete (POVR) sistema "kornet".
"Na zahtev momaka iz 98. divizije vazdušno-desantne vojske (VDV) 'Radart' radi na izradi turele koja će biti veoma neprijatno iznenađenje za neprijatelja. Na njoj će se nalaziti tri cevi za lansiranje POVR 'kornet'. Očekujemo da ćemo na jesen završiti njen razvoj", rekao je Krupin.
Prema rečima Fedorova, daljinsko upravljanje protivoklopnim sistemima se sastoji u tome da operater preko kabla prenosi komande sistemu, dok je on sam u zaklonu.
Ovaj način upotrebe protivoklopnog kompleksa je prilično jednostavan, pouzdan, minimizira gubitke vojnog osoblja i obezbeđuje zaštitu sistema upravljanja od dejstva neprijateljskih sistema za elektronsko ratovanje, dodao je stručnjak.
"Taktika upotrebe POVR se promenila"
U komentaru za RT, vojni ekspert Sergej Suvorov ukazao je na povećanu potrebu za upotrebom novih metoda udara protivoklopnim oružjem u zoni SVO.
"Taktika korišćenja POVR-a se donekle promenila. U uslovima savremenog ratovanja lansiranje raketa bi trebalo da se vrši brže. Zbog toga naše vojno osoblje često postavljaju 'kornet' na veoma mobilna, ponekad i nezaštićena motorna vozila", rekao je on i dodao:
"Na ovaj način moguće je zadati neočekivane udarce neprijatelju, smanjujući verovatnoću otkrivanja posade i uzvratne vatre na nju. Istovremeno se razrađuju i metode upotrebe protivoklopnih sistema, kojim se smanjuje učešće ljudi u direktnom borbenom radu".
Kiril Fedorov deli slično gledište. Prema rečima stručnjaka, poboljšanje sredstava daljinskog upravljanja omogućiće da se u potpunosti iskoriste potencijali protivoklopnih sistema.
"Naravno, najvažniji su životi naših momaka. Svi napori države i industrije treba da budu usmereni na njihovo očuvanje. U međuvremenu, u zoni SVO, operater POVR-a je izložen previsokim rizicima – a potencijal tako moćnog oružja kao što je protivoklopni kompleks ostaje neiskorišćen", smatra Fedorov.
Ipak, ova situacija se menja i POVR-a se vraćaju svojoj ulozi kao jednog od glavnih sredstava za uništavanje neprijateljskih utvrđenja i oklopnih vozila, zaključio je on.