Parlamentarni izbori u Gruziji: Raste razočarenje naroda u Zapad, veze sa Rusijom opstaju
Centralna izborna komisija Gruzije završila je prebrojavanje glasova sa svih biračkih mesta i prema podacima koje su objavili vladajuća partija Gruzijski san dobila je 53,92 odsto glasova.
Ova politička snaga dobila je više od milion glasova. Gruzijski san je već najavio da će imati na raspolaganju "čvrstu većinu" – oko 90 mandata od 150 u parlamentu.
Opozicija koja je ušla u parlament dobila je ukupno oko 37, 78 odsto glasova.
Međutim, nakon što je CIK objavio preliminarne rezultate, tri opozicione stranke – "Koalicija za promene", "Jedinstveni nacionalni pokret" i "Jaka Gruzija" – su poručile da neće priznati rezultate izbora, jer su neke izlazne ankete pokazale njihovu pobedu.
Pritom, opozicioni političar Elena Hoštarija je poručila da "Koalicija za promene" namerava da organizuje kontinuirane proteste.
Međutim, premijer Gruzije Irakli Kobahidze je istakao da nepriznavanje rezultata parlamentarnih izbora u zemlji predstavlja beznadežan pokušaj da se opravda neuspeh.
"Neprihvatljiv je svaki pokušaj suprotstavljanja ustavnom poretku", poručio je premijer i istakao da opozicija nema resurse da ometa rad prve sednice parlamenta novog saziva.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je ocenio da je narod Gruzije je izrazio svoju volju uprkos spoljnim pokušajima mešanja – stanovništvo zemlje je jasno dalo do znanja "šta želi".
Prethodno je politička situacija u zemlji pred izbore dovedena do naelektrisanja, a u medijima je ocenjeno i da jaz između vlasti i opozicije nikada nije bio veći.
Gruzijski premijer ocenio je krajem septembra da Gruzija trpi do sada neviđen intenzitet spoljnog mešanja u izborni proces predstojećih parlamentarnih izbora.
O stranom mešanju u unutrašnja pitanja Gruzije, Kobahidze je govorio i krajem maja ove godine kada je na dnevnom redu bilo usvajanje Zakona o agentima stranog uticaja. Gruzijski premijer izjavio je tada da mu je evropski komesar (ubrzo će se ispostaviti da je to bio Oliver Varhelji) zapretio da pripazi da ne prođe kao Robert Fico – slovački premijer koji je se u tom trenutku oporavljao u bolnici posle atentata koji je izvršen na njega.
"Pretili su i drugima, između ostalog, i sudbinom slovačkog premijera. Ako je bilo koja država zainteresovana, spreman sam da u svrhu istrage pružim relevantne informacije i podelim dokaze", rekao je gruzijski premijer, dok se Varhelji pravdao da je njegova izjava izvučena iz konteksta.
Koga podržava većina birača?
Prema mišljenju stručnjaka, rezultati parlamentarnih izbora odražavaju stvarno stanje u gruzijskom društvu.
Gruzijski san je uspeo da dobije podršku zahvaljujući politici ekonomskog oporavka koja ima za cilj nezavisnost od spoljnih izvora finansiranja i izgradnju veza sa Rusijom, rekao je za RT Dmitrij Jevstafjev, profesor Instituta za medije Visoke ekonomske škole i doktor političkih nauka.
"Gruzijsko društvo se zalaže za razvoj bez ikakvih negativnih faktora kao što su sukobi i ratovi. Istovremeno, opoziciju u Gruziji uglavnom čine ljudi koji su izvlačili korist iz prethodnog ekonomskog modela", rekao je Jevstafjev.
Međutim, prema njegovom mišljenju, verovatnoća stvarne koordinacije delovanja opozicionih partija u parlamentu je ograničena. "Iako opozicija može mnogo toga da blokira, ona neće moći sama da sprovede nikakve inicijative", kaže Jevstafjev.
Takođe, nastavio je, posle parlamentarnih izbora se spoljnopolitički kurs Gruzije prema Rusiji neće korenito promeniti.
"Stranka nema nameru da pravi korenite promene u svojoj spoljnoj politici, jer trenutno stanje odgovara većini. Raste razočaranje Gruzije Zapadom, što se dovodi u vezu sa nesposobnom američkom politikom koja ne vodi računa o stvarnim potrebama ove zemlje. Što se tiče veza sa Ruskom Federacijom, one će i dalje biti od obostrane koristi", uveren je Jevstafjev.
Kako je sa svoje strane primetio politikolog Denis Baturin, jedan od ključnih faktora koji je doprineo podršci stranke Gruzijski san bilo je definisanje novog vektora razvoja zemlje, usmerenog na veću suverenizaciju i promenu sistema odnosa sa Rusijom.
"To se posebno manifestuje u inicijativama kao što je zakon o stranim agentima, koji je zaustavio proces širenja zapadnih nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva po Gruziji", naglasio je Baturin za RT.
Politikolog, član Upravnog odbora Ruske asocijacije političkih nauka Vladimir Šapovalov je u razgovoru za RT nazvao pobedu partije Gruzijski san na parlamentarnim izborima prirodnom.
"Kurs koji vodi vladajuća partija podržava većina stanovništva Gruzije", rekao je Šapovalov i naglasio da je Zapad imao veliki pokušaj mešanja u unutrašnje stvari Gruzije.
"Dugo su se SAD i druge zapadne zemlje, kako na nivou zvaničnika, tako i na nivou eksperata i javnih organizacija, aktivno mešale u unutrašnje stvari Gruzije, u izborni proces, podržavajući opoziciju i optužujući aktuelne vlasti za kršenja ljudskih prava, uspostavljanje navodno autoritarnog režima i podršku Rusiji", podsetio je Šapovalov.
I bez obzira na "tako masovni napad Zapada na gruzijsku demokratiju", izbori su bili uspešni, navodi Šapovalov.
"Izlaznost na ovim izborima bila je veća nego na prethodnim. Podrška Gruzijskom snu je rezultat politike vladajuće stranke – normalizacija odnosa sa Rusijom, razvoj ekonomskih, humanitarnih, kulturnih, političkih odnosa sa njom. Ovaj kurs će biti nastavljen i, najverovatnije da će rusko-gruzijski dijalog dobiti novi podsticaj za razvoj", rekao je Šapovalov.
Istovremeno, kako je predvideo, ni Zapad neće odustati, pa se ne mogu isključiti pokušaji provokacija odmah nakon zvaničnog objavljivanja rezultata izbora, dodao je on.
"Najverovatnije će u bliskoj budućnosti zapadne i prozapadne strukture koje deluju u Gruziji pokušati da destabilizuju situaciju i diskredituju vladajuću partiju", zaključio je Šapovalov.