Indijski analitičar: Zapad ozbiljno potcenjuje značaj i veličinu BRIKS-a
Glavni zaključak 16. samita BRIKS-a je da smo svi mi koji smo se okupili u Kazanju bili svedoci prekretnice u istoriji asocijacije. Rezultati samita sugerišu da je grupa učinila veoma ozbiljan pokušaj da promeni međunarodni poredak, piše Maniš Čand, izvršni direktor "Globalnog indijskog centra".
Nije bilo lako preduzeti ovaj odlučujući korak u razvoju grupe, jer se samit u Kazanju odvijao u vreme kada je jaz između Zapada i ostatka sveta opterećenog sukobima veći nego ikada.
U tako teškom trenutku, skup u Kazanju predstavio je plan za reformu međunarodnog poretka koji odražava rastuće težnje Globalnog juga.
Za nove članice i partnerske zemlje, BRIKS je obezbedio alternativnu platformu za razgovor o pitanjima kao što su smanjenje duga, finansiranje borbe protiv klimatskih promena i održivi razvoj. To su oblasti u kojima dominacija zapadnih institucija kao što su Svetska banka i MMF nije dala očekivane rezultate.
Alžir, Uganda i Nigerija će se pridružiti BRIKS-u kao partnerske zemlje, odražavajući široko rasprostranjeno priznanje rastuće globalne uloge Afrike. U Latinskoj Americi, Bolivija i Kuba su preduzele korake ka većoj saradnji sa grupom. Približavanje BRIKS-a i ASEAN-a biće olakšano dodavanjem Indonezije, Malezije, Tajlanda i Vijetnama na listu partnera. Ovo je verovatno samo početak. Više od 30 zemalja želi da se pridruži organizaciji u ovom ili onom obliku.
Glavni cilj BRIKS-a i usvojene Kazanjske deklaracije je da međunarodne institucije budu reprezentativnije za zemlje u razvoju i zemlje u razvoju. Ovaj poziv na reformu posebno je usmeren na institucije kao što su UN, MMF i Svetska banka, kojima već dugo dominiraju zapadne sile.
Indija je, zajedno sa ostalim osnivačima, odigrala ključnu ulogu u izradi Kazanjske deklaracije. U svom govoru, premijer Narendra Modi se založio za "BRIKS usredsređen na ljude" i pozvao na ubrzane reforme institucija globalnog upravljanja.
Dok samit u Kazanju označava ambiciozan korak ka multipolarnom svetskom poretku, uspeh skupa zavisiće od toga u kojoj meri prošireni BRIKS održava koheziju i koherentnost, pošto nove članice i partnerske zemlje mogu da unesu svoje konkurentske interese na dnevni red BRIKS-a.
Države BRIKS-a će takođe morati da budno prate Zapad, koji je kritikovao i ismevao širenje asocijacije i odbacio kazanjski forum kao besmislenu predstavu.
S tim u vezi, lideri BRIKS-a će morati da obezbede, u budućnosti, da udruženje ne postane platforma za antizapadno pozicioniranje, već forum za nezapadni alternativni narativ u globalnoj politici.