Rusija
Rusija nastavlja razvoj samohodnih oruđa: "Lotos" dobija sisteme za borbu protiv dronova
Vojni stručnjak Aleksandar Zimovski je za RT pojasnio da "lotos" spada u klasu taktičkih artiljerijskih sistema, koja je veoma tražena u zoni SVO, te da će novo oruđe sigurno naći primenu u realnim borbenim uslovima
Predsednik koncerna "Kalašnjikov" Alan Lušnjikov izjavio je za RT da će za samohodno artiljerijski oruđe 2S42 "lotos" biti razvijena sredstva za borbu protiv dronova.
"U početku to nije bilo predviđeno tehničkim specifikacijama, jer kada su tehničke specifikacije formulisane, niko nije razmišljao o pretnji koju predstavljaju dronovi. Zato sada, paralelno sa državnim testiranjem 'lotosa', biramo najbolja rešenja za zaštitu od dronova, tako da ćemo do kraja državnih testova i ulaska u serijsku proizvodnju imati odgovarajuće rešenje", rekao je Lušnjikov.
Prema njegovim rečima, "lotos" je prošao borbena ispitivanja u zoni SVO i ulazi u fazu državnog testiranja, nakon čega će samohodno oruđe biti pušteno u serijsku proizvodnju.
"Preliminarna ispitivanja su već obavljena. Testiranje u zoni SVO bilo je uspešno. Naravno, date su nam želje kako da unapredimo samohodno oruđe, jer su tehničke specifikacije za njega formirane dosta davno. Sada nas iskustvo Specijalne vojne operacije tera da na mnoge stvari gledamo drugačije", izjavio je on i podsetio da je "lotos" neophodna zamena za samohodna sredstva "nona", nastala još u SSSR-u, koja koristi Vazdušno-desantna vojska (VDV).
Novo samohodno oruđe će značajno nadmašiti svog prethodnika zbog automatizovanog sistema za upravljanje vatrom, mehanizma skladištenja municije i povećanog borbenog kompleta.
Koje su mogućnosti "lotosa"?
Ovo samohodno artiljerijsko oruđe prvi put je predstavljeno javnosti u junu 2019. godine, a u pitanju je hibridno sredstvo koje se može koristiti i kao minobacač i kao top, odnosno haubica, tačnije može dejstvovati indirektnom i direktnom vatrom.
"Lotos" je razvila grupa stručnjaka iz Centralnog istraživačkog instituta za precizno inženjerstvo pod vođstvom dizajnera Venijamina Šastlivceva.
Oruđe je nastalo imajući u vidu komponente i delove nove generacije borbenog vozila pešadije za VDV BMD-4M "sadovnica", a zahvaljujući svom naoružanju može koristiti različite vrste municije kalibra 120 mm. "Lotos" je sposoban da dejstvuje po oklopnim vozilima, živoj sili, vatrenim položajima i utvrđenjima neprijatelja.
Težina samohodnog oruđa ne prelazi 18 tona, maksimalna brzina je 70 km/č, snaga motora je 450 ks, a autonomija kretanja najmanje 500 km.
"Komandir posade može samostalno da izvrši sve potrebne proračune da pogodi metu. Sve operacije na našem oruđu su automatizovane, sa izuzetkom punjenja. Ovo je jedino mehaničko dejstvo. Odustali smo od automatskog punjenja zbog činjenice da 'lotos', kao i 'nona', mora da ispaljuje minobacačke mine kalibra 120 mm", rekao je Šastlivcev na prvoj prezentaciji samohodnog oruđa.
"Lotos" je dobio naoružanje dužine pet m sa gasnom kočnicom na vrhu cevi, koja smanjuje trzaj pri opaljenju. Maksimalni domet gađanja je 13 km, što je nekoliko kilometara više od "none", a brzina paljbe se procenjuje na šest do osam projektila u minuti.
"'Lotosov' top, koji je duži od 'noninog' sposoban je da gađa mete na udaljenosti do 13 km. Sekundarno oružje je daljinski upravljani mitraljez kalibra 7,62 mm. Novo samohodno oruđe ima značajno povećan kapacitet municije. Top se, inače, može kontrolisati i daljinski. Dakle, 'lotus' ostaje borbeno spreman čak i ako ga posada napusti, dok kružna rotacija kupole obezbeđuje mogućnost dejstva u opsegu od 360 po azimutu", navodi se u dokumentima "Rosteha".
Jedna od glavnih prednosti "lotosa" jeste mogućnost vršenje istovremenog udara sa više projektila po jednom cilju (Multiple Round Simultaneous Impact, MRSI). Pomenuti režim rada podrazumeva ispaljivanje više projektila sa različitim putanjama i veličinom punjenja, u roku od nekoliko sekundi. Stoga projektili sa većim lukom, stižu do cilja u isto vreme, kao i oni sa nižim lukom.
Ono što je i dalje nepoznato jeste spektar municije koju "lotos" može koristiti, ali se zna da su među njima granate sa termobaričnim punjenjem 3OF74 i 3OF49M, koje koriste i modernizovane verzije "nona".
Uzeli smo u obzir iskustva iz SVO
Kako je u razgovoru za RT rekao penzionisani pukovnik Anatolij Matvijčuk, razvoj "lotusa" ima za cilj povećanje vatrene moći i autonomije jedinica VDV-a.
"Trupe VDV-a bi trebalo da budu u stanju da samostalno deluju na bojnom polju, nezavisno od glavnine snaga. 'Lotus' je napravljen u skladu sa ovim principom. Njegova glavna namena je vatrena podrška vazdušno-desantnim jedinicama", objasnio je Matvijčuk.
Po njegovom mišljenju, poslednjih godina dizajneri prilagođavaju "lotus" specifičnostima SVO, zadržavajući mogućnost izbacivanja iz aviona. Prema rečima stručnjaka, "plave beretke" će moći efikasno da koriste samohodna oruđa u borbama protiv ukrajinskih oružanih snaga.
"Razvoj 'lotosa' je pokrenut pre SVO, kada je glavni zadatak bio da se obezbedi izbacivanje tehnike iz aviona. Sada VDV ne zahteva to. Ipak, siguran sam da su dizajneri sa pomenutog instituta u potpunosti uzeli u obzir iskustva iz SVO. Na frontu, ovo oruđe može da se koristi za uništavanje pojedinačnih ciljeva, učešće u zasedama i podršku jurišnim operacijama, kao što, na primer 'nona'", rekao je on.
Vojni stručnjak Aleksandar Zimovski je za RT pojasnio da "lotos" spada u klasu taktičkih artiljerijskih sistema, koja je veoma tražena u zoni SVO, te da će novo oruđe sigurno naći primenu u realnim borbenim uslovima.
"Kao i 'nona', 'lotus' je top, haubica i minobacač spojeni u jedno, samo sa znatno većim dometom i savremenim sredstvima za upravljanje vatrom. Još jedna prednost 'lotusa' je njegova upravljivost. Samohodno oruđe je prilično lagano, brzo i može da menja položaj u kratkom roku", naglasio je stručnjak.
Prema Zimovskom, sposobnost "lotusa" da dejstvuje direktnom i indirektnom vatrom, znači da će moći da pogodi širok spektar ciljeva - vatrene položaje u zgradama, utvrđenja, laka oklopna vozila i ljudstvo na svim vrstama terena.
"Moć 'lotusove' municije je uporediva moći sa tenkovskih granata. Ako govorimo o upotrebi minobacača, onda postoji ozbiljan dobitak u dometu u poređenju sa drugim taktičkim artiljerijskim oruđima. Na primer, maksimalni domet minobacača kalibra 120 mm 'sani' je sedam km, dok je 'lotos' ima skoro duplo veći", rekao je Zimovski.
Prema rečima stručnjaka, ruska industrija može brzo da pokrene serijsku proizvodnju ovog oruđa.
"'Lotos' je nastao na šasiji vozila BMD-4M, koje je već nekoliko godina u upotrebi u vojsci. Njegova proizvodnja je dobro savladana, a padobranci su savršeno upoznati sa svim specifičnostima njegovog rada. Zbog toga bi ovaj 'vatreni cvet' trebalo brzo da uđe u operativnu upotrebu vazdušno-desantnih trupa", zaključio je Zimovski.
