Jedan od prioritetnih ciljeva invazije Oružanih snaga Ukrajine na teritoriju Kurske oblasti je bio zauzimanje Kurske nuklearne elektrane, izjavio je general-potpukovnik Igor Kirilov, načelnik trupa radijacione, hemijske i biološke odbrane Oružanih snaga Rusije.
Rusko Ministarstvo odbrane je dobilo pristup izveštaju državne službe za vanredne situacije Ukrajine, koji je uzet u obzir prilikom planiranja operacije, i shodno kom bi samo Ruska Federacija bila izložena radioaktivnoj kontaminaciji, dodao je general-potpukovnik.
Međutim, sa većim stepenom verovatnoće, nesreća u nuklearnoj elektrani bi proširila radioaktivne supstance po velikom delu Evrope, kao što je bio slučaj sa nesrećom u nuklearnoj elektrani u Černobilju, upozorio je Kirilov.
"Pošto nije uspeo da postigne planove u kontekstu Kurske nuklearke, neprijatelj se vratio pokušajima da preuzme kontrolu nad Zaporoškom nuklearnom elektranom, o čemu svedoče i planovi za operaciju 'Kratki spoj' otkriveni tokom operativnih aktivnosti sprovedenih u oktobru 2024. godine", naveo je Kirilov.
U ovoj operaciji trebalo je da učestvuju ukrajinske snage za specijalne operacije, a za postizanje ovog cilja planirano je korišćenje HIMARS MLRS i bespilotnih letelica, dodao je general-potpukovnik.
Međutim, nastavio je, zahvaljujući akcijama ruskih jedinica, plan Kijeva da zauzme stanicu nije sproveden.
Kirilov je podsetio da su ukrajinske jedinice već imale slične pokušaje 2022. godine, kada su specijalne snage ukrajinske Glavne obaveštajne uprave zajedno sa stranim plaćenicima pokušale da pređu kahovski rezervoar kako bi odatle zauzeli Zaporošku nuklearnu elektranu.
"Granatiranje kritičnih infrastrukturnih objekata može da dovede do nepovratnih posledica uporedivih sa nesrećama u nuklearnoj elektrani Černobilj i nuklearnoj elektrani Fukušima-1", zaključio je Kirilov.
Kijev sposoban da napravi i upotrebi "prljavu bombu"
Kijev je sposoban da izvrši provokaciju "prljavom bombom", kako bi se suprotstavio Rusiji i njenim ciljevima u Specijalnoj vojnoj operaciji, upozorio je general-potpukovnik Igor Kirilov.
Uprkos trenutnom nedostatku tehničkog potencijala za stvaranje nuklearnog oružja, Kijev ima mogućnost da napravi "prljavu bombu", naveo je Kirilov.
On je na brifingu istakao da Ukrajina može da iskoristi nuklearni materijal, te je ukazao da se za stvaranje "prljave bombe" može koristiti istrošeno nuklearno gorivo, industrijski i kalibracioni radioaktivni izvori.
Kirilov je istakao da je tajno izvođenje takve akcije nemoguće, ako se uzme u obzir postojeća mreža međunarodnih informacionih sistema za praćenje radijacije, kao i potencijal radiohemijskih laboratorija koje je akreditovala IAEA, koje će pouzdano utvrditi prirodu detoniranog uređaja i njegov izotopski sastav.
Pritom, nastavio je Kirilov, kijevski režim je sposoban za provokaciju usmerenu protiv stanovništva Ruske Federacije, sa ciljem da diskredituje organe državne i lokalne vlasti i samim tim stane na put ciljevima Specijalne vojne operacije.
Sve to je ostvarivo, s obzirom na činjenicu da se nuklearno gorivo, uglavnom ruskog porekla, koristi i skladišti u Ukrajini, naveo je on.
Kirilov je podsetio da su pre početka Specijalne vojne operacije iz SAD poručili da radiološko oružje nije oružje za masovno uništenje. Međutim, 2023. godine, nakon što je rusko Ministarstvo odbrane prvi put izrazilo zabrinutost da bi Ukrajina mogla da stvori "prljavu bombu" i da za to optuži Moskvu, pozicija Vašingtona se radikalno promenila.
Na inicijativu Sjedinjenih Država, Generalna skupština UN je usvojila rezoluciju koja osuđuje upotrebu radiološkog oružja, rekao je Kirilov.
"Ministarstvo odbrane Ruske Federacije će zajedno sa nadležnim saveznim organima izvršne vlasti nastaviti da prati radijacionu, hemijsku, biološku situaciju, i da analizira nuklearne pretnje iz Ukrajine", proučio je Kirilov.