Putin: Živimo u epohi revolucionarnih promena
Rusija na zapadnu civilizaciju ne gleda kao na neprijatelja, za razliku od zapadnih zemlja, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin na sednici Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju.
"Nikoga ne želimo ničemu da učimo i da namećemo svoje stanovište", istakao je lider Rusije.
Sa druge strane, SAD i njihovi saveznici se vode politikom "Ako nisi sa nama, onda si protiv nas", primetio je Putin i upozorio da je takvo razmišljanje veoma opasno.
Zapad ima mnoge resurse na osnovu kojih može da se razvije, ali u novom svetskom poretku nema mesta za hegemoniju, dodao je ruski predsednik.
Nemoguće je zaustaviti tok istorije, mada su neke elite spremne na sve kako ne bi dozvolile stvaranje novog sistema koji je u interesu zemljama globalne većine, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, haos se dešava i u samim zemljama koje se vode agresivnom politikom i vode svet ka degradaciji, primetio je Putin.
Siguran sam da će pre ili kasnije na Zapadu to shvatiti, jer je pragmatizam uvek bio osnova njihovih velikih dostignuća, rekao je Putin.
Sa druge strane, svetu je potrebna Rusija, uprkos bilo kakvim odlukama vašingtonskih i briselskih zvaničnika, istakao je Putin.
Prvih 20 godina ovog veka bile su prilično dinamične, formira se novi svetski poredak koji se u mnogome razlikuje od onoga što nam je poznato, poručio je Putin.
"Danas živimo u epohi revolucionarnih promena, i neposredni smo učesnici u događajima koje obeležavaju naše vreme, ukazao je Putin i dodao da se pojavljuju novi centri koji žele da se bore za sopstvene interese.
Društvo se suočava sa velikim izazovima poput, klimatskih promena, migracionih talasa, ekonomskih kriza, novih regionalnih konflikata, epidemija i slično, rekao je ruski predsednik.
Putin je takođe poželo dobrodošlicu učesnicima i zahvalio na oštrim diskusijama koji su se odigrali u okviru događaja.
Putin: Došli smo do opasne linije, prete nam, a mi imamo najveći nuklearni arsenal
Zapad je pokušao da Rusiji zada težak udarac i odvoji je od svetske politike i ekonomije, ali nije uspeo, primetio je ruski lider i naglasio da sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji nisu imale efekta, dodao je on.
"Došli smo do opasne linije", rekao je Putin i objasnio da pozivi zapadnih zemalja da se Moskvi nanese strateški poraz, iako Rusija ima jedan od najvećih nuklearnih arsenala, ukazuju na neviđeni avanturizam određenih zapadnih političara.
Njihova slepa vera da ih neće stići kazna i da su posebni može da dovede do svetske tragedije, upozorio je ruski predsednik.
Istorija je više puta pokazala da svaki monopol pre ili kasnije prestaje, tu ne može biti iluzija, naveo je ruski predsednik.
Pravi izvor nedavnih sukoba je geopolitička pohlepa Zapada, počevši od tragedija Jugoslavije, Iraka, Libije, a danas Ukrajine i Bliskog istoka, ocenio je predsednik.
Može li čovek ostati čovek?
Staro ustrojstvo sveta je nepovratno nestalo, a odvija se ozbiljna, žestoka borba za formiranje novog, rekao je Putin.
Borba je vatrena jer se ne radi o borbi za vlast ili geopolitički uticaj, već o sukobu oko samih principa na kojima će se graditi odnosi između država i naroda u sledećoj istorijskoj etapi, objasnio je Putin.
"Od ishoda borbe će zavisiti da li ćemo svi zajedno raditi na stvaranju sveta koji će svakome dati šansu da se razvija, da rešava probleme na osnovu uzajamnog poštovanja kultura i civilizacije bez prinuda i primene sile", rekao je ruski predsednik.
Takođe, videće se da li će društvo zadržati svoje etičke, humanističke principe i da li će čovek ostati čovek, naveo je Putin.
U novom svetu nema mesta za podele
U svetu sa Zapadom u centru živi ideja o postojanju podele na civilizovane narode i one koji nisu takvi, na varvare koji su hijerarhijski ispod ovih prvih, primetio je Putin.
To je korišćeno za eksploataciju zemalja svetske većine, primetio je Putin i naglasio da je to prepreka za stvaranje novog svetskog pokreta, gde nema mesta za slične podele.
"Za izgradnju normalnih odnosa je potrebno slušati sagovornika i razumeti njegovu kulturološku osnovu, a ne slepo verovati u ono što sami o njemu mislimo", rekao je Putin.
Svetska politika u sferama ekonomije i bezbednosti ostaje neokolonijalna, ali sve zemlje sveta imaju pravo na svoju viziju i svoju politiku, naglasio je ruski lider.
Ideologija "jači je u pravu" više ne može da postoji, naglasio je on i dodao da primena sile često stvara dodatne, još i teže probleme.
Rusija nikad nije bila inicijator primene sile, tome se okretala onda kada je sagovornik bio agresivan i nespreman na dijalog, rekao je on.
Takođe, Putin je poručio da Rusija nikada neće inicirati upotrebu sile, ali je spremna da preduzme sve mere da sebe zaštiti.
NATO, Ukrajina i Specijalna vojna operacija
Severnoatlanska alijansa je izgubila ranije deklarisani smisao svog postojanja, rekao je Putin i dodao da su SAD razumele da je NATO postao nepotreban, zbog čega su "nešto morale da smisle" jer je Vašingtonu bio potreban da rukovodi u zonama svog uticaja, istakao je Putin.
"Zato su im i potrebni konflikti", primetio je Putin.
Kako je objasnio, u SAD su shvatali da NATO postaje drugostepena organizacija, pa su rešili da "plaše ljude" i podele Evropu i Rusiju, kao bi Alijansu iskoristili za svoje delovanje.
Predsednik Rusije je naveo da su ga i pre aktuelnih sukoba pojedini evropski lideri pitali: "Zašto nas plaše vama? Ne plašimo se. Ne vidimo nikakve pretnje".
Te njihove namere i akcije su i dovele do državnog prevrata u Ukrajini i borbe u Donbasu, objasnio je Putin i dodao: "Primorali su nas na reakciju, a to žele da urade i u Aziji, na Korejskom poluostrvu".
NATO se, prema njegovim rečima, vodi potpunim anahronizmom, svojim postupcima krši sopstvene dokumente i obećanja.
Međutim, čak i među članicama NATO-a ima onih koji pokazuju interesovanje za blisku saradnju sa BRIKS-om, rekao je Putin i najavio porast takve tendencije.
Govoreći o BRIKS-u, on je istakao da je ta asocijacija dobar primer konstruktivne saradnje u novom međunarodnom okruženju.
Licemerje G7
Članovi Grupe sedam, čak i nakon pristupanja Rusije i formiranja G8, često su se okupljali u starom sastavu radi diskusija, uključujući i one o Ruskoj Federaciji, i tek onda je zvali, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.
"Pa, hvala vam, pozvani smo, ali znate li šta se onda desilo? U G7 su se, dok se ne sretnemo, već sastali i razgovarali o nečemu među sobom, a onda pozivaju Rusiju", istakao je Putin, govoreći na sastanku međunarodne diskusije u Valdaju klubu.
Razvoj veštačke inteligencije u Rusiji
Putin je istakao da odustajanje od trke u razvoju veštačke inteligencije (AI) nije opcija za Rusiju.
"Nemoguće je to zabraniti. Naći će način, posebno kada postoji konkurencija – a konkurencija raste", rekao je Putin prisutnima.
Moskva je radije sklona da reguliše veštačku inteligenciju umesto da pokušava da zabrani njenu upotrebu.
"Razvoj veštačke inteligencije je neizbežan i tu možemo da budemo među liderima, s obzirom na prednosti koje imamo", dodao je ruski predsednik i istakao da razvoj veštačke inteligencije predvode onlajn platforme osnovane na Zapadu, koje imaju tendenciju da oblikuju stavove svojih korisnika.
"Moramo ovo da razumemo i da razvijemo sopstvenu, suverenu veštačku inteligenciju – koristeći sve što imamo", rekao je Putin.
Putin je uporedio pitanje veštačke inteligencije sa dobrim i lošim stranama nuklearnog doba. Mirno korišćenje atoma za proizvodnju energije, u medicini i za transport se već dešava, ali postoji i nuklearno oružje, ogromna pretnja čovečanstvu, dodao je on.
Evropa treba da bude deo evroazijskog sistema bezbednosti
Moramo da pokušamo da izgradimo sistem bezbednosti na evroazijskom kontinentu, istakao je ruski predsednik i dodao da je to ogromno prostranstvo.
"Evropa može i, po mom mišljenju, treba da bude sastavni deo ovog sistema", rekao je Putin.
On je, međutim, istakao i da bezbednost jednih, ne treba da narušava bezbednost nekog drugog.
Putin je napomenuo i da Sjedinjene Američke Države žele da zadrže kontrolu nad Evropom, ali će to na kraju imati suprotan efekat.
"Nakon završetka Hladnog rata, postojala je šansa da se prevaziđe blokovsko razmišljanje, ali SAD to nije trebalo, oni su se plašili da će kontrola nad Evropom biti oslabljena i želeli su da je zadrže. I zadržali su jaku kontrolu. Samo mislim da će to na kraju dovesti do slabljenja ovog sistema vazalne podređenosti", rekao je ruski lider.
Za sada, mnoge evropske zemlje, na štetu svojih interesa, preduzimaju akcije u korist politike i ekonomije Sjedinjenih Država, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. On je dodao i da je sukob u Ukrajini, još više pojačao evropsku potčinjenost Americi.
O zelenoj agendi
Putin je govorio i o veštačkim ograničenjima koje neke zemlje koriste kao deo zelene agende i navodne brige za ekologiju i zaštitu životne sredine. Takva "zelena ograničenja" koja se nameću tržištima u razvoju predstavljaju novo sredstvo za zaustavljanje njihovog razvoja, rekao je ruski predsednik.
On je govorio i o tome da su "zelenu agendu" pokušavali da nametnu Rusiji u oblasti energetike i da je umesno primećeno da zemlje koje danas zahtevaju hitan prelazak na nove tehnologije, i to one koje se kupuju od njih, ranije su koristile sve izvore energije, zagadile celu atmosferu, a sada zahtevaju od drugih da odmah pređu na nove izvore.
Rusija ima jednu od najzelenijih energetskih struktura na svetu, dodao je Putin, i naveo da se 85 odsto električne energije proizvodi korišćenjem izvora niske emisije.
Ukazao je i na apsurd da zemlje koje su do nedavno zagovarale "zelenu energiju" povećavaju proizvodnju uglja.
"Ne samo što nisu zatvorili tu proizvodnju, već su je i povećali. Čudno je to, ali je istina", istakao je Putin.
Obnoviti međusobno poverenje
Ako je Rusija bila prevarena Minskim sporazumima, o kakvom poverenju onda možemo da govorimo, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin, napominjući da je potrebno obnoviti međusobnog poverenje radi stvaranja jedinstvenog sistema bezbednosti.
"Kada nam kažu: 'Pristali smo da potpišemo sporazume iz Minska samo da bismo Ukrajini dali priliku da se ponovo naoruža. Nismo imali nameru da rešimo ovaj sukob mirnim putem', o kakvom poverenju možemo da govorimo? Direktno ste javno rekli da ste nas prevarili, lagali i obmanjivali", rekao je ruski predsednik i napomenuo da je neophodno vratiti se sistemu međusobnog poverenja.
O odnosima Rusije i Kine
Odnosi Rusije i Kine su na istorijski visokom nivou i zasnovani su na poverenju, koje veoma nedostaje u odnosima Ruske Federacije i zapadnih zemalja, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
On je pohvalio kinesku ekonomiju rekavši da se ona veoma brzo razvija, uprkos nekim korekcijama stope rasta.
"Rusija i Kina proširuju obim saradnje, posvećujući sve više pažnje novim tehnologijama", dodao je ruski predsednik.
Putin je napomenuo i da ništa ne može da omete saradnju Rusije i Kine, ističući da dve zemlje imaju zajedničku granicu i da niko ne može da se umeša u to.
Istakao je i da saradnja Rusije i Kine nije usmerena protiv trećih zemalja, uključujući i SAD.
"Naši odnosi sa Kinom su usmereni na stvaranje uslova za razvoj naših država i bezbednost naroda", napomenuo je Putin.
Mi zaista podržavamo Kinu, zato što verujemo da ona vodi apsolutno izbalansiranu politiku, kao i zato što je naš saveznik: imamo veoma veliki trgovinski promet, sarađujemo u oblasti bezbednosti, dodao je ruski lider.
Istakao je i da je Rusija počela da izvodi vojne vežbe sa Kinom kao odgovor na vežbe SAD u azijskom regionu.
NATO kao vojni savez i njegov nuklearni arsenal
NATO se iz političke alijanse pretvorio u vojnu i sprema se da nanese strateški poraz Rusiji, izjavio je Putin.
"Ne tako davno su mi govorili da je NATO pre svega politička unija, a onda vojna, ali vidimo da to uopšte nije slučaj. Sjedinjene Države su namerno vratile vojsku u prvi plan NATO-a, iz kojeg su zajedno najavili da će nam naneti strateški poraz", rekao je Putin.
Ne samo SAD, već i druge zemlje NATO-a imaju nuklearne arsenale, upozorio je ruski predsednik.
"U Velikoj Britaniji i Francuskoj oni rastu i kvalitativno se menjaju", naveo je Putin.
Rusija kao nuklearna sila razume svoju odgovornost prema svetu
Dodao je odgovarajući na pitanja, da Rusija nikada nije odbila da nastavi dijalog u oblasti strateške stabilnosti.
"Nikada nismo odbili da nastavimo dijalog u oblasti strateške stabilnosti, ali nije nikakva tajna, svi dobro znaju, i to ne samo u ovoj prostoriji, već širom sveta, da su Sjedinjene Države i njihovi sateliti postavili sebi za cilj da nanesu Rusiji strateški poraz", odgovorio je Putin na pitanje kako Ruska Federacija vidi mogućnost održavanja stabilnosti svog nuklearnog potencijala kada istekne Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju (START-3).
Rusija, kao nuklearna sila, razume svoju odgovornost prema svetu i spremna je da razgovara o strateškoj stabilnosti, ali druga strana mora biti iskrena, rekao je ruski predsednik.
"Danas je ovo teško pitanje, još teže nego pre 20-30 godina, ali mi razumemo našu odgovornost kao zemlje sa svim svojim mogućnostima, brojem nosača bojevih glava i kvalitetu savremenog naoružanja. Mi sve ovo razumemo, i generalno smo spremni za ovaj dijalog, ali druga strana treba da pristupi tome iskreno, uzimajući u obzir sve aspekte našeg odnosa", rekao je on.
Trgovina u nacionalnim valutama
Dve trećine ruskog trgovinskog prometa se servisira u nacionalnim valutama, sa zemljama BRIKS-a to je već 88 odsto, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.
On je istakao i da Rusija nije tražila i ne nastoji da napusti dolar.
"Ne težimo tome, to rade političke i finansijske vlasti Sjedinjenih Država ili Evrope", rekao je Putin i istakao da se evro još uvek nije etablirao kao svetska valuta, a Evropljani mu već ograničavaju upotrebu.
Ruski predsednik je naglasio i da se ne bore protiv dolara, već kao odgovor na izazove vremena, na nove trendove u razvoju svetske ekonomije, razmišljaju o stvaranju novih finansijskih alata.
O zajedničkoj valuti BRIKS-a
Rano je govoriti o stvaranju zajedničke valute BRIKS-a, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
"Kažu da treba da razmišljamo o stvaranju jedinstvene valute. Prerano je govoriti o tome, nemamo takav cilj među sobom. Da bismo pričali o nekoj zajedničkoj valuti, potrebno je, prvo, da postignemo veću integraciju naših ekonomija, a drugo, treba da podignemo kvalitet privreda na određeni nivo da budu veoma slične, kompatibilne jedne sa drugima u pogledu kvaliteta i ekonomske strukture", objasnio je Putin.
Neki lideri su me često zvali i onda prestali
Ruski predsednik naveo je i da su ga lideri nekih zapadnih zemalja zvali skoro svake nedelje, a zatim prestali.
"Počeli su da me zovu skoro svake nedelje, a onda su odjednom prestali. Ako neko od njih želi da obnovi kontakte, uvek sam govorio, i ponoviću, nemam ništa protiv, obnovićemo kontakte i voditi razgovore", rekao je Putin.
O Severnoj Koreji
Obraćajući se okupljenima na sednici Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" ruski predsednik govorio je i o Severnoj Koreji.
On nije isključio mogućnost da Rusija održi zajedničke vojne vežbe sa Severnom Korejom.
"Možemo da izvedemo vežbe, a postoji i član četiri, koji govori o uzajamnoj pomoći u slučaju agresije druge države", istakao je Putin.
Indija je prirodni saveznik Rusije
Indija je decenijama prirodni partner i saveznik Rusije, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
"Svi su dobro upoznati sa ulogom koju su Sovjetski Savez i Rusija imali u sticanju njene nezavisnosti, kako smo decenijama podržavali indijski narod, kao što je poznat i kvalitet i nivo poverenja u odnosima sa indijskim narodom", rekao je Putin.
U kojim granicama Rusija priznaje Ukrajinu
Ruskom lideru je postavljeno pitanje: u kojim granicama Rusija priznaje Ukrajinu?
On je podsetio da je Rusija uvek priznavala granice postsovjetske republike u okviru sporazuma nakon raspada SSSR-a, uzimajući u obzir činjenicu da je Ukrajina zadržala neutralan status, ali je tada želela da uđe u NATO.
Putin je pojasnio da je rusko priznanje ukrajinskih granica moguće tek nakon što ova zemlja izabere neutralnost , inače će uvek biti instrument u rukama trećih zemalja.
"Želeo bih da vam skrenem pažnju na činjenicu da u deklaraciji o nezavisnosti Ukrajine – a Rusija je to podržala – stoji da je Ukrajina neutralna država i na osnovu toga smo priznali granice", rekao je Putin.
Osim toga, kako je dodao, prema Povelji UN, svaki narod ima pravo na samoopredeljenje, pa onda i stanovnici Krima i Donbasa imaju pravo da odlučuju o svom suverenitetu.
Ruski predsednik se posebno osvrnuo na situaciju na frontu: ruske trupe su blokirale dva džepa u pravcu Kupjanska , a deset hiljada vojnika Oružanih snaga Ukrajine je blokirano na jednom od mesta. Pored toga, ukrajinska vojska je blokirana u zoni delovanja grupe Centar.
On je istakao i da je odluka o napadu na Kursk doneta iz političkih razloga, a ne vojnih, kao i da su ukrajinske trupe tamo izgubile preko 30 hiljada ljudi za tri meseca što je više nego u celoj prošloj godini.
Putin je ponovo potvrdio spremnost Rusije da vodi mirovne pregovore, ali ovo ne bi trebalo da bude primirje od pola sata ili šest meseci kako bi ukrajinskim oružanim snagama bile isporučene granate.
"Spremni smo za mirovne pregovore, ali ne na osnovu neke liste želja, čiji se naziv menja iz meseca u mesec, već na osnovu realnosti i na osnovu dogovora koji su postignuti u Istanbulu", naglasio je on.
Rusija je odlučna da stvori uslove za dugoročno rešenje u Ukrajini, izjavio je ruski predsednik.
"Odlučni smo da stvorimo uslove za dugoročno rešenje i da Ukrajina na kraju postane nezavisna suverena država", rekao je Putin na sastanku Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj".