Rusija
Fantomski bolovi baltičkih političara: Zašto se EU priprema za sukob sa Rusijom?
Uprkos najavama pojedini zvaničnika, nema šanse da bi EU mogla da postane odbrambena unija, smatra ruski ekspert Vladimir Bruter
Odbrana EU je prioritet za novu Evropsku komisiju, koja zahteva da unija bude spremna za "nepredviđene situacije", uključujući i rusku invaziju, izjavio je u Evropskom parlamentu bivši premijer Litvanije Andrijus Kubilijus, koji je postavljen na funkciju evropskog komesara za odbranu i kosmos.
"Pitanje odbrane je jedan od glavnih prioriteta nove komisije. Dobio sam zadatak da pomognem Evropi da se pripremi za slučaj najdramatičnijih promena u vojnom domenu, odnosno na verovatnu agresiju Rusije na zemlje članice EU", rekao je on.
Pozivajući se na "određene obaveštajne podatke", političar je rekao da bi Rusija navodno "mogla da testira rešenost EU ili NATO-a do kraja ove decenije". Međutim, komesar EU nije pružio nikakve dokaze za svoje argumente.
Kubilijus je dodao i da je nemoguće predvideti kakva će biti politika nove američke administracije prema Evropskoj uniji. Prema njegovom mišljenju, nova vlast će se u narednim godinama fokusirati na Kinu, te stoga EU treba da stvori samodovoljnu odbrambenu infrastrukturu, što ne podrazumeva odustajanje od NATO-a i ne implicira konkurenciju sa njim.
Komesar tvrdi i da zemlje EU ne ulažu dovoljno u odbrambene sposobnosti unije i napomenuo da unija treba da izdvoji oko 500 milijardi evra za ove namene u narednih deset godina. Istovremeno, on je napomenuo da će Rusija verovatno potrošiti više na svoje vojne potrebe 2025. godine, u smislu pariteta kupovne moći, nego svih 27 država EU zajedno.
Iz ugla evropskog komesara, da bi povećala svoju odbrambenu sposobnost, EU treba da poveća i efikasnost vojne industrije i stvori jedinstveno odbrambeno tržište, na čemu insistira i predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Međutim, kako napominju stručnjaci, to će značiti faktički prenos kontrole nad evropskim vojno-industrijskim kompleksom na EK.
Osim toga, Kubilijus je uverio da podrška Ukrajini navodno odgovara interesima Evropske unije, jer je "najbolja investicija u evropsku bezbednost ulaganje u bezbednost Ukrajine".
Unija sa vojnim prizvukom
Vredi podsetiti i da je Fon der Lajenova, koja je u julu ponovo izabrana na čelo Evropske komisije, jačanje bezbednosti unije nazvala svojim prioritetom. Na njenu inicijativu je stvoreno mesto komesara za odbranu i kosmos.
Još u martu se protiv ovoga izjasnio šef evropske diplomatije Žozep Borelj, koji je na društvenim mrežama je izneo stav da je ta funkcija "u suprotnosti sa osnovnim ugovorima Evropske unije i da je obmanjujuća".
"U tu svrhu već imamo Savet EU na nivou ministara odbrane i visokog predstavnika koji promovišu zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku. Komesar za odbranu koji radi u okviru postojećih aranžmana mogao bi biti od koristi. Međutim, naziv ove pozicije je pogrešan i nije u skladu sa sporazumima EU", rekao je diplomata.
Takođe je naglasio da odbrambena politika i oružane snage treba da ostanu isključivo nacionalna odgovornost, a prioritet treba dati povećanju koordinacije odbrambenih politika među državama članicama.
Međutim, predsednik EK Ursula fon der Lajen insistira na centralizovanoj organizaciji odbrambenih napora EU.
Prema njenom programu, trebalo bi da se razvijaju novi "panevropski odbrambeni projekti, kao što su 'Evropski vazdušni štit' i projekti u oblasti sajber odbrane, da se stvori jedinstveno evropsko odbrambeno tržište i da se broj zaposlenih u Fronteksu (Evropska služba granične i obalske straže) utrostruči, tj. poveća na 30.000.
Nema šanse da EU postane odbrambeni savez
Prema mišljenju Vladimira Brutera, eksperta sa Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije, EU praktično nema šanse da postane odbrambena unija.
"Zato što za to nema novca. I ovo je glavni problem. Za transformacije su potrebne stotine milijardi evra, koje jednostavno nemaju odakle da izdvoje. Dakle, Kubilijusovi planovi nisu ništa drugo do retorika, da bi se dala težina tezi o ruskoj pretnji koja se često koristi", rekao je on za RT i dodao:
"Štaviše, on sam veruje u ovu tezu, jer se još dok je bio premijer Litvanije pokazao kao vatreni rusofob".
Istovremeno, on smatra da su planovi za militarizaciju Evropske unije potpuno neopravdani, jer se radi o restrukturiranju privrede zajednice na vojnim osnovama, što će naneti štetu drugim industrijskim sektorima EU.
Glavni istraživač Centra za vojno-političke studije IAMP-a Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Vadim Kozjulin, nazvao je pominjanje Rusije kao agresora "pravilom lepog ponašanja", koje važi među aktuelnim zapadnim političarima, kako bi se održao trenutni trend.
"U isto vreme, Evropska unija je danas zaista slaba. I bez obzira da li očekuju napade ili ne, odbrambeni potencijal zajednice zahteva jačanje. Druga stvar je da svaka evropska država samostalno pristupa pitanjima bezbednosti i ulaže u svoju odbranu na osnovu nacionalnih potreba. Ali mislim da samo nekoliko zemalja EU veruje u mogućnost ruske invazije na Evropu. Ovo su pre fantomski bolovi baltičkih političara, uključujući Kubilijusa", naveo je on u razgovoru za RT.
Prema rečima eksperta, u Briselu su se i ranije čuli pozivi na nezavisnost u odbrani EU, a danas su se pojačali usled pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.
"Evropljani su zapanjeni rezultatima američkih izbora. Trampa tamo nisu ni očekivali ni želeli, pa sada vlada neka konfuzija među evropskim političarima. Shodno tome, zbog ovog straha, ponovo se postavljaju pitanja o spremnosti da se (EU) brani sopstvenim snagama ako Tramp oslabi vojnu podršku zajednici", objasnio je analitičar.
Istovremeno, stručnjaci se slažu da Rusija, uprkos apsurdnosti napada i optužbi, treba da uzme u obzir takve izjave kako bi bila spremna za promene geopolitičkog pejzaža.
Takođe, SAD nikada neće dozvoliti da EU postane autonomna u oblasti odbrane, siguran je Kozjulin.
"Vašington ne namerava da povuče svoj nuklearni kišobran nad Evropom, već želi da investira u njegovo održavanje. I ne samo finansijski. Istovremeno, SAD bi mogle da zahtevaju da EU pokaže solidarnost sa američkim pretenzijama u azijsko-pacifičkom regionu i podrži ih ne samo novcem, već i učešćem u vojnim planovima", zaključio je analitičar.
