Suštinska promena globalnog poretka: Samit BRIKS-a kao prekretnica svetske istorije

Da bismo razumeli značaj i domet 16. Samita BRIKS-a, održanog od 22. do 24. oktobra u Kazanju, dovoljno je da pogledamo reakcije zapadnih medija, koji su na ovaj događaj najpre reagovali "gromoglasnim ćutanjem", a zatim neviđenim besom.

Na primer, za nemački "Bild", pomenuti događaj bio je "samit ništarija". "Bild" nije propustio da kaže da je prisustvo generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, koji je u Kazanju pozvao na mir u Pojasu Gaze, Ukrajini i Sudanu, bilo "sramno".

Otkada je "sramno" pozivati na mir umesto huškati na rat, kao što to čini Zapad?

I ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je odluku generalnog sekretara da prisustvuje Samitu i dodalo da "Gutereš šteti ugledu UN". O kakvom "ugledu UN" je ovde uopšte reč?

Šta je Gutereš uradio u Kazanju, osim što je pozvao na mir?

"Imao sam priliku da posetim kazanjski Kremlj, to je divno svetsko čudo. Verujem da su svi samiti, na kojima se zemlje ujedinjuju, od presudnog značaja, jer pomažu da rešimo globalne probleme", rekao je Gutereš, prenela je "Neksta". 

Kraj anglosaksonske dominacije

Međutim, postoje i drugačiji mediji na Zapadu, koji mnogo realnije ocenjuju domet i značaj Samita BRIKS-a.

"U Kazanju se promenio poredak sveta", konstatovao je na sajtu "Volternet" francuski publicista Tijeri Mejsan, i dodao da je Samit BRIKS-a u Kazanju "označio kraj svetske dominacije G7" (grupe "najbogatijih zemalja Zapada"), odnosno "kraj dominacije Anglosaksonaca".  

Naš izbor

Kraj zapadne hegemonije: Samit BRIKS-a u Kazanju označio početak nove istorijske epohe

Posle Samita BRIKS-a, prema njegovim rečima, "anglosaksonska pravila, koja su do sada uređivala međunarodne odnose, biće zamenjena obavezama koje će od sada svi morati da poštuju".

Ovaj događaj, tvrdi Mejsan, predstavlja "kulminaciju strategije koju su 2009. godine pokrenuli predsednici Rusije, Kine, Indije i Brazila", a ona omogućava razvoj svake zemlje, bez anglosaksonske hegemonije, a to znači "osporavanje imperijalizma G7" i želju da "svet pođe drugačijim putem, mimo onog koji su propisali Anglosaksonci".

Ili, kako je u intervjuu povodom Samita u Kazanju naglasio predsednik Rusije Vladimir Putin, pozivajući se na reči indijskog premijera Narendre Modija: "BRIKS nije antizapadna, već nezapadna organizacija". Drugim rečima, samo o Zapadu zavisi kako će se odrediti prema BRIKS-u, koji je već postao realnost savremenog sveta.

Kako povodom Samita BRIKS-a primećuje nemački analitičar Konstantin fon Hofmajster za RT internešenel: "Era evropocentrizma, kada su imperijalističke snage proglasile svoju 'misiju' da nameću diktate zemljama u razvoju, konačno je završena."

Fon Hofmajster ističe da nedavni Samit BRIKS-a u Kazanju predstavlja moćan simbol promene globalne dinamike, "dovodeći u pitanje dugogodišnju dominaciju Zapada". 

BRIKS odbacuje rasizam i kulturnu tiraniju

Zapadna premoć, nastavlja ovaj autor, ispoljavala se kao "kompleks superiornosti, što znači otvoreno rasistički stav, ali se BRIKS pozicionira kao istinska alternativa tom sistemu".

Odbacujući zapadne modele, kao jedini put ka napretku, zemlje BRIKS-a se zalažu za multipolarni svet u kome će razne civilizacije, svaka sa svojim normama i vrednostima, nezavisno da napreduju.

Naš izbor

O čemu se zapravo radi u Kazanju: Šta je "BRIKS most" i zašto donosi svetsku revoluciju

U Kazanju, BRIKS se predstavio ne samo kao ekonomski konzorcijum, već je zatražio da se poštuju sve civilizacije, suprotstavljajući se zapadnim narativima, koji su dugo sa visine gledali na nezapadna društva.

Era premoći Zapada je okončana, nadamo se, jednom zauvek. BRIKS je odbio da sledi ideologije koje promovišu rasizam i kulturnu tiraniju i pozvao na afirmaciju kulturnog pluralizma, odbacujući univerzalističke paradigme.

U nastavku, Fon Hofmajster se osvrće i na pesmu engleskog autora Radjarda Kiplinga "Teret belog čoveka". Kipling se u ovoj pesmi poziva na "moralnu obavezu" zapadnih država da "civilizuju" takozvane divljake. To je, u stvari, pravi manifest "belog suprematizma", kojom je Kipling pokušao da opravda imperijalna osvajanja Zapada.

Danas su metode kontrole prešle sa direktne kolonijalne vladavine na sofisticiranija sredstva, takozvani neokolonijalizam, ali osnovna pretpostavka ostala je ista.

"Zapadni liberalizam, umesto otvorene dominacije, sada se zasniva na takozvanoj mekoj moći: medijima, 'kulturnom izvozu', 'međunarodnom pravilima', ekonomskim polugama uticaja i na vojnim intervencijama. Ipak, ispod ove moderne maske krije se isto uverenje, koje je omogućilo kolonijalnu ekspanziju: uverenje da je zapadna civilizacija, sa svojim moralnim i političkim postulatima, superiorna, i da treba da se nametne 'neprosvećenom', nezapadnom svetu", zaključuje Fon Hofmajster. 

A to je upravo ona ideologija koju odbacuje BRIKS. 

Lažni narativi zapadnih medija

Iznenađujuće je, za početak, što neki od zapadnih medija priznaju da Zapad "nije uspeo da izoluje Putina". Međutim, kada na Zapadu kažu "Putin", oni misle na Rusiju.

"Suprotno onome što su mejnstrim mediji ranije propagirali, Samit u Kazanju pokazao je da ruski predsednik Putin predvodi globalnu većinu. Iznenađuje to što je većina zapadnih medija ovo konačno i priznala, primećuje geopolitičar Rikardo Martins na sajtu "Nju istern autluk".

Kako nastavlja Martins, Samit BRIKS-a u Kazanju ovakva konstatacije, da Rusija nije izolovana mogle su se čuti i na Si-En-Enu, Fransu 24, Bi-Bi-Siju, "Politiku", "Gardijanu", "Blumbergu", "Forin afersu" i "Cajtu". 

Rusija je ugostila više od 30 svetskih lidera, a prisustvo generalnog sekretara UN pokazalo je da je "izolacija Putina/Rusije lažni narativ". 

Uostalom, to su već pokazala i prethodna okupljanja, poput Samita Rusija–Afrika, sa 50 šefova država i vlada, Ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu i Istočnog ekonomskog foruma u ​​Vladivostoku. Kako zaključuje ovaj autor, ovi skupovi pokazali su da je "priča o izolaciji Putina bila lažni narativ, koji su propagirali zapadni mediji".

Putin: Živimo u epohi revolucionarnih promena

"Blumberg" je, na primer, objavio tekst pod naslovom "Putin je kao domaćin liderima BRIKS-a pokazao da je daleko od izolacije". To je trebalo i ranije da shvate, budući da većina zemalja nije prihvatila uvođenje sankcija Rusiji.

"Gardijan" je objavio tekst pod naslovom "Putin se vraća na svetsku scenu ugostivši 36 lidera na samitu BRIKS-a u Rusiji". "Gardijan" priznaje da Rusija nije "međunarodni parija, već ključni član veoma dinamične grupe, koja će oblikovati budućnost međunarodnog poretka".

Rusija  se, dakle, vratila. Da li je uopšte nekud i otišla?

Putin tokom obraćanja na sednici Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj", koji je održan od 4. do 7. novembra u Sočiju istakao: "Rusija nikad neće biti potčinjena, a Zapad to mora da shvati. Strateški interesi ukrajinskog marionetskog režima nisu interesi globalnog dobra. U novom svetskom poretku neće biti mesta za hegemoniju."

Rusija se vratila, a to je ogromno iznenađenje za zapadne medije. Sa njom će neko u SAD, jednom, morati da pregovara, ali, očigledno, pod ruskim uslovima.