Omaž srpskom geniju: Spomenik Tesli u ruskom tehnološkom gradu Inopolisu

Bronzana skulptura je visoka oko tri metra, a veliki naučnik je prikazan u sedećoj pozi, 'zavaljen u gustinu etra', objašnjava vajar Dragan Radenović, piše Sputnjik

Spomenik srpskom naučniku Nikoli Tesli, delo vajara Dragana Radenovića, biće postavljen u ruskom tehnološkom gradu Inopolisu najverovatnije do kraja ove godine, piše Sputnjik. 

Prema rečima autora, skulptura će se nalaziti na ulazu u naučni grad, udaljen petnaestak kilometara od Kazanja.

"Skulptura se uklapa u sam koncept tog grada nauke, koji je izgrađen pre devet godina, čak ni ja nisam znao za njega. To je za mene bilo veoma prijatno iznenađenje. Tesla se bavio i filozofijom, i ezoterijom u velikoj meri, ali pre svega naukom i istraživanjima, tako da će biti zaštitni znak Inopolisa", kaže Dragan Radenović za Sputnjik.

Bronzana skulptura je visoka oko tri metra, a veliki naučnik je prikazan u sedećoj pozi, 'zavaljen u gustinu etra'.

"Tesla je mogao da napaja energijom čitavu planetu, ali su bankari i vlada Sjedinjenih Američkih Država hteli na svaki način da ga zaustave, jer da su to dopustili, izgubili bi moć. Etar je ovde dimenzija posebnog karaktera, dimenzija konačne budućnosti čitave planete. Ja sam u toj skulpturi, na neki svoj vrlo razbarušen način, želeo da svima koji komuniciraju s njom dam mogućnost da i oni sami mogu nešto da joj dodaju", objašnjava umetnik.

Za spomenik koji će biti postavljen u Inopolisu vezana su još dva slavna imena – Ernest Hemingvej i Ruđer Bošković.

"Skulpturu sam napravio po fotografiji koju je izradio Ernest Hemingvej u Teslinoj laboratoriji u Kolorado Springsu. Njih dvojica su se, inače, družili. Tesla, koji je bio poklonik prirode i zakonomernosti, u krilu drži knjigu 'Filosofija prirode' Ruđera Boškovića", navodi autor.

Grad Inopolis je najmlađi među naučnim gradovima u Rusiji, uz Dubnu koja se nalazi u blizini Moskve i Naučni grad u blizini Novosibirska.

Ideja o tome da se skulptura Nikoli Tesli postavi u gradu Inopolisu potekla je od rukovodstva Instituta za održivi razvoj stanovništva, a umetnik, koji je i član Ruske akademije umetnosti, odlučio je da svoje delo pokloni Tatarstanu.