Kako je nedavno objavio američki "Vašington post", pristup nekih članica Evropske unije ratu u Ukrajini je sada, posle pobede Trampa, počeo da se menja. Nekoliko evropskih zemalja upravo prolazi kroz "tiho, ali značajno pomeranje" i želi "prekid vatre", pri čemu bi Rusiji bilo ponuđeno da zadrži kontrolu nad nekim teritorijama, dok bi Kijevu trebalo pružiti "neku vrstu bezbednosnih garancija", ali ne i članstvo u NATO-u.
Razlog za ove strogo zatvorene "diskusije iza zatvorenih vrata" je sve mračnija situacija za Kijev na bojnom polju. Ukrajina gubi rat. Drugi razlog je mogući američki prestanak finansiranja Ukrajine, kada novoizabrani predsednik, u januaru, stupi na dužnost, navodi američki list.
Dok EU, u međuvremenu, zvanično nastavlja sa politikom "podrške Kijevu", neke evropske zemlje pokušavaju da pronađu način da otpočnu mirovne pregovore sa Moskvom.
O tome je, na društvenoj platformi Iks, nedavno govorio i savetnik Zelenskog Mihail Podoljak, sledeći zapadni narativ o Ukrajini kao "žrtvi ruske agresije". "Ovi mirovni predlozi, koji dolaze sa Zapada", prema rečima Podoljaka, predstavljaju "mir na račun žrtve" i isključuju "prisiljavanje Rusije da zaustavi agresiju".
Podoljak se, međutim, vara: niko se na Zapadu zaista ne brine o sudbini neonacističke hunte u Kijevu. Ono što brine Zapad je kako napraviti zaokret nakon što su zapadni zvaničnici i mediji više od dve godine govorili o "egzistencijalnoj pretnji za Evropu" i potrošili desetine milijardi dolara na "pomoć Ukrajini".
Odnosno, kao što je priznao jedan neimenovani izvor iz EU za "Vašington post": pravo pitanje je kako zapadnoj javnosti predstaviti novi mirovni "aranžman sa Moskvom", a da to "ne izgleda kao pobeda Rusije".
Čitava Ukrajina treba da postane deo jedinstvenog ruskog sveta
Rusija je, naravno, spremna za pregovore, i to je i do sada nebrojeno puta pokazala. Hronološki poslednja je izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova od pre nekoliko dana: "Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku Međunarodnog diskusionog kluba 'Valdaj' rekao da je uvek spreman na kontakte. Mi kontakte (sa Zapadom) nikad nismo ni prekidali".
Ostaje još jedno pitanje: pod kojim uslovima? Predsednik Putin je u junu ove godine izneo uslove Moskve za prekid neprijateljstava, među kojima su povlačenje ukrajinskih snaga iz regiona koji su se pridružili Rusiji, denacifikacija, kao i trajna vojna i politička neutralnost Ukrajine.
Međutim, to je bilo u junu.
Početkom ovog meseca, na 16. Sveruskom saboru, Lavrov je upozorio Kijev: "Što duže sadašnje ukrajinsko rukovodstvo, uz podršku Zapada, ruši jedan sporazum za drugim, ostaje mu sve manje teritorija. Kijevski režim ne samo da je rusofobičan, već i nije mnogo pametan".
Da li su se, u međuvremenu, ruski zahtevi zaista promenili? U to ne treba sumnjati. Evo šta o tome piše ruski geopolitičar Aleksandar Dugin na sajtu "Geopolitika": "Sadašnje stanje Ukrajine je jednostavno nespojivo sa samim postojanjem Rusije. Ako se ovo pitanje još jednom zamrzne, čak i ako sve naše nove teritorije uključimo u administrativne granice, to i dalje ništa ne rešava. Oni će se ponovo naoružati i ponovo napasti Rusiju. Niko ne može da garantuje drugačije."
Čitava Ukrajina treba da postane deo jedinstvenog ruskog prostora, smatra Dugin, i to nije ekstreman zahtev ni maksimalizam. Pregovori sa novom američkom administracijom treba da se odvijaju na sledeći način: "Ukrajina je naša, sve ostalo je predmet dogovora."
Naravno, to Rusiji niko neće ponuditi. "Ali, ne treba ni da nam ponude. Sami ćemo osloboditi Ukrajinu, bez obzira na sve", kaže Dugin.
Da li ćemo izbeći nuklearni rat?
U tom slučaju, preostaje još samo jedno pitanje: može li svet da izbegne nuklearni rat. Odnosno, da li će na Zapadu biti dovoljno pameti da se to shvati. Rusi su ozbiljni.
"Naravno, bilo bi bolje da to izbegnemo, ali mi smo spremni na sve. Ukrajina za nas ne predstavlja želju za više teritorija, nego egzistencijalnu pretnju – da izgubimo sve", dodaje Dugin.
I to je, jednostavno, činjenica.
Veoma je zabrinjavajuće što izgleda da niko na Zapadu ne razume ozbiljnost situacije, primećuje ruski geopolitičar. Bajdenovi globalisti su kao centralno pitanje za čitav Zapad nametnuli "nanošenje strateškog poraza Rusiji". Oni koji nastavljaju da jašu na talasu rusofobije, a oni i dalje dominiraju i u SAD i u EU, tvrde da se Rusija, u tom, krajnjem slučaju, neće usuditi na nuklearni rat i da je to ruski blef.
"Da li je to blef ili ne, to ćemo saznati tek kada bude prekasno", dodaje Dugin.
Nažalost, niko, pa ni sam Tramp, ne zna kakvu vrstu dogovora će on sutra ponuditi Rusiji. Tramp bi mogao da ponudi Rusiji izvesne teritorijalne ustupke. "Ali, to je za Rusiju potpuno neprihvatljivo, jer to otvara perspektivu neizbežnog novog rata i vrlo verovatnog kolapsa same Rusije. To je poraz", ističe Dugin.
Moguće je da Tramp, koji nije suštinski zainteresovan za geopolitiku, to uopšte ne razume. Njegov pristup važnim pitanjima je pristup "veštog trgovca". Trebalo bi, predlaže Dugin, da se upravo sada, tokom tranzicije vlasti u Vašingtonu, objave stvarni planovi Rusije za Ukrajinu. Odnosno: "Rusija će prestati sa vojnim dejstvima tek nakon bezuslovne predaje Kijeva i tek nakon što ostvari punu kontrolu nad celom njenom teritorijom. Ukrajina je Rusija. To je naš nuklearni stav."
To u Rusiji, dodaje ruski mislilac, uopšte nije predmet rasprava. "Borićemo se do pobede, a koje žrtve podnosimo, to je naša briga. Zapad treba da se bavi nečim drugim", kaže Dugin, i dodaje: "Sankcije mogu da ostanu, jer odnose (sa Zapadom) za sada ne treba da obnavljamo. Možda kasnije. Ali, Ukrajina će biti naša, potpuno i bezuslovno."
I u tome nema nikakvog ekstremizma, to su samo hladni zakoni geopolitike, još od njenog začetnika, Britanca Helforda Džona Makindera, sve do Amerikanca Zbignjeva Bžežinskog i ruskih evroazijaca. "Ukrajina će ili biti ruska, ili neće biti Ukrajine, Rusije, ni bilo koga drugog", zaključuje ruski geopolitičar.