U nacrtu izveštaja Uneska o bezbednosti novinara nema mesta i za ubijene radnike ruskih medijskih kuća, a na najnovije zataškavanje ukazala je Ruska državna radio-televizija (VGTRK).
"Nacrt dokumenta pokazuje potpuni nedostatak objektivnosti i tolerancije, a njegovo objavljivanje će diskreditovati međunarodnu organizaciju i dokaz je potpune političke pristrasnosti Uneska", navodi se u apelu koji je VGTRK uputila generalnoj direktorki Uneska Odri Azule, ali i generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu.
Kako pišu RIA novosti, VGTRK je u komentarima na nacrt izveštaja o bezbednosti novinara i problemu nekažnjivosti za 2022-2023. dodao i:
"Na naše veliko žaljenje, ponovo smo se uverili da se sekretarijat Uneska sve više politički angažuje, uz upornost vrednu bolje upotrebe, pretvarajući uglednu međunarodnu organizaciju u svojevrsni ogranak NATO-a i Evropske unije", i dodaju da je povećana pažnja ovom izazvana bolom zbog gubitaka novinara VGTRK u ratnim dejstvima poslednjih godina.
U Ukrajini su ubijeni dopisnik TV kanala "Rusija 24" Boris Maksudov, novinar Ruske državne radiotelevizije Igor Korneljuk i tonski tehničar Anton Vološin, dok su Aleksandar Pušin i Jevgenij Podubni ranjeni.
Direktorka Uneska, ističu u apelu, u svom izveštaju ne pominje brojne žrtve među radnicima ruskih medija u prethodne dve godine.
O poginulim novinarima iz ruskih redakcija ćute i Reporteri bez granica (RSF) - iako je najmanje 30 ruskih novinara poginulo u zoni sukoba u Ukrajini, na listi RSF našao se samo jedan.
"Znate li koliko je naših novinara stradalo u zoni borbenih dejstava? Poginulo je najmanje 30 ljudi, poginuli su naši novinari, a niko nam ne daje priliku da istražimo šta se sa njima dogodilo", kazao je u junu predsednik RF Vladimir Putin tokom sastanka sa čelnicima svetskih agencija.
Reporteri bez granica objasnili su šta je potrebno da bi se poginuli ili ranjeni medijski radnici našli na njihovoj listi - da njihova organizacija potvrdi da su smrti povezane sa novinarskim poslom. Način na koji to utvrđuju nisu otkrili.