Prema pisanju "Njujork tajmsa", jedna od poslednjih predsedničkih odluka Džozefa Bajdena je dozvola da Ukrajina koristi američke rakete dugog dometa ATACMS za udare duboko unutar Rusije.
Ova odluka odlazećeg predsednika SAD bila je (bar donekle) očekivana, međutim, još uvek nema zvanične informacije kada će se te rakete pojaviti u Ukrajini, u kojoj količini i u kojoj modifikaciji. Za sada je jasno samo da rakete dugog dometa (kao prethodno HIMARS, "džavelini", "abramsi"...) neće promeniti tok Specijalne vojne operacije (SVO) iako se radi o veoma ozbiljnom oružju.
Kubanska kriza 2.0
Sjedinje Države, kao i njihovi evropski sateliti, koriste istu retoriku kao i za vreme Hladnog rata. Dakle, postoje političke odluke o raspoređivanju određenog naoružanja blizu potencijalnog neprijatelja i diže se medijska tenzija, dok zvanična Bela kuća ništa ne potvrđuje ili demantuje.
Deeskalacija putem eskalacije je klasičan primer američke spoljne politike još od Kubanske krize. Cilj ove eskalacije je da se suparnička strana zaplaši i povuče, što bi dovelo do dugo očekivane deeskalacije.
Dozvola Kijevu da udari duboko u Rusiju zapadnim dalekometnim oružjem, ako bude prihvaćena, značiće novi krug napetosti, siguran je Peskov. On je naglasio da odlazeća administracija Bele kuće namerava da preduzme korake da nastavi sa izazivanjem tenzija u Ukrajini.
Međutim, Rusija je bezbroj puta ponovila da neće odustati od ciljeva SVO i da se svet menja, odnosno postaje multipolaran, što znači da formula "deeskalacija putem eskalacije" više ne funkcioniše. Predsednik Rusije Vladimir Putin je nedavno objasnio da se ne radi toliko o tome da je u pitanju oružje velikog dometa koliko o tome da Ukrajinci ne mogu da ga koriste samostalno, bez direktnog mešanja zapadnog vojnog osoblja.
"Nije reč o dozvoli ili zabrani za kijevski režim da izvodi napade na rusku teritoriju. Oni i tako napadaju (rusku teritoriju) uz pomoć bespilotnih letelica i drugih sredstava. Ali, kada se radi o korišćenju dalekometnog oružja visoke preciznosti koje se proizvodi na Zapadu - to je skroz druga priča. Radi se o tome da, kao što sam već govorio - a to će potvrditi bilo kakvi stručnjaci i kod nas i na Zapadu - ukrajinska armija nije u stanju, ona ne može da izvodi napade savremenim dalekometnim sistemima visoke preciznosti zapadne proizvodnje. To je moguće samo uz pomoć korišćenja obaveštajnih podataka dobijenih putem satelita, a njima Ukrajina ne raspolože", objasnio je Putin.
Sa ruskim predsednikom se slaže i ekspert za strateška pitanja Hamid Han el Mašriki, koji je izjavio da dozvola SAD za korišćenje ATACMS nije indirektno, već otvoreno učešće NATO-a u vojnom sukobu.
"To je veoma opasno, jer svaka zemlja, uključujući i Rusiju, ima pravo da preduzme uzvratne mere u skladu sa načinom na koji procenjuje štetu koja joj je naneta", rekao je za RT El Mašriki
Nakon odluke SAD, francuski "Figaro" je na svom sajtu objavio da su Francuska i Velika Britanija dozvolile Ukrajini da izvrši udare na rusku teritoriju koristeći njihove rakete dugog dometa "skalp/storm šedou". Ta vest je ubrzo bila izbrisana, međutim "internet sve pamti".
Sada su ostale samo informacije koje se odnose na "Njujork tajms" i agenciju Frans pres o dozvoli SAD da Kijev koristi rakete dugog dometa za dublje udare.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro ubrzo je izjavio da "Pariz nije promenio stav u pogledu odobravanja udara francuskim oružjem sa teritorije Ukrajine duboko u Rusiju, takva mogućnost se razmatra još uvek".
Dakle, nakon eskalacije od strane SAD, umesto Rusije, uplašila se Francuska, dok Nemačka i dalje ne spominje mogućnost slanja svojih raketa dugog dometa "taurus", iako se i to može očekivati, uzimajući u obzir da nemački kancelar Šolc ništa ne gubi nakon pucanja njegove vladajuće koalicije.
Šta je ATACMS?
ATACMS su rakete dalekog dometa koje se koriste za udare po vojnim i civilnim ciljevima daleko od linije fronta. Rakete ATACMS, kojima je Bajden dozvolio ukrajinskim oružanim snagama da gađaju rusku teritoriju, imaju maksimalni domet od 300 km. U dometu raketa može biti nekoliko oblasti do kojih su ranije ukrajinske oružane snage stizale samo bespilotnim letelicama.
Među modifikacijama ovih raketa izdvajaju se dva tipa. Prva je MGM-140B ATACMS blok 1A sa kasetnom bojevom glavom. Druga je MGM-168A ATACMS blok 1A (QRU) sa visokoeksplozivnim fragmentacionim delom.
Od osamdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Državama proizvedeno je oko 3,5 hiljada projektila ATACMS svih modifikacija. Od ove količine, oko 600-700 jedinica je već upotrebljeno, uključujući 414 projektila tokom operacija u Iraku 2003. godine.
Od 2024. godine SAD, prema različitim procenama, mogu imati oko dve hiljade projektila na zalihama, uključujući i nove proizvedene rakete i obnovljene stare. Međutim, neke od ovih zaliha mogu biti nedostupne zbog isteka roka ili drugih faktora.
Poznato je da je ključna karakteristika svih modifikacija raketa ATACMS brzo pikiranje iz gornjih slojeva stratosfere brzinom od oko 1100-850 m/s pod uglovima većim od 75-80°. U nekim slučajevima, takve trajektorije se protežu izvan vertikalnih sektora radara za navođenje kompleksa S-400 i S-300V4.
Takođe je vredno napomenuti da sistemi protivvazdušne odbrane srednjeg i dugog dometa S-350 "Vitjaz" imaju veliki potencijal u borbi protiv ATACMS, čije će rakete moći da obaraju ATACMS čak i ako se izvode protivraketni manevri zahvaljujući sistemu gasodinamičkih kormila. Poznato je da se ovaj sistem dobro nosi sa odbijanjem napada HIMARS-a na Donjeckom pravcu.
Prema analizi vojnih eksperta iz OSINT tima "Ribar", početkom oktobra bilans stanja Oružanih snaga Ukrajine uključivao je: od 6 do 8 raketa ATACMS; od 20 do 30 krstarećih raketa "skalp/storm šedou". Početkom novembra zabeležena je pojačana aktivnost kod aerodroma Starokonstantinova, što može ukazivati na isporuku dodatnih zaliha. Istovremeno, tokom celog novembra, svakodnevno su vršeni udari po aerodromu u cilju smanjenja ovih rezervi.
Ne treba zaboraviti i da ATAMCS nisu jedine rakete koje mogu da budu isporučene Kijevu. Tu su i udarni dronovi "tekever AR3" i "banši jer-80+" sa dometom od 400 do 1.000 kilometara. Takođe Nemačka može da isporuči četiri hiljade udarnih dronova "mini-taurus", o kojima skoro nema informacije. Proizvodi ih kompanija "Helsing", a "mini-taurus" nazivaju "šampionom u veštačkoj inteligenciji".
Vreme za ATACMS ističe
Glavni problem za Ukrajinu u vezi s korišćenjem ATACMS raketa je vreme. Oružane snage Ukrajine tek sada imaju optimalnu mogućnost da ih iskoriste, pošto im ove rakete nisu predate od samog početka SVO. Kijev će biti u mogućnosti da koristiti ove rakete neko vreme (nekoliko meseci, možda malo duže).
Međutim, kako ruske trupe budu napredovale ka zapadu, ukrajinske oružane snage će postepeno gubiti borbeni potencijal ovog oružja i neće moći da ugroze "staru" teritoriju Rusije.
Sada se rakete dometa od 165 km mogu ispaljivati do granice, tako da je dozvola za korišćenje raketa sa dometom od 300 km više "poslednji čin" odlazeće američke administracije, nego deo vojne taktike. S obzirom na to da Kijev gubi tlo u većini ključnih oblasti, Vladimir Zelenski i njegovi strani "partneri" na sve načine pokušavaju da eskaliraju stanje na frontu. Pogotovo jer nova administracija Trampa može da "poništi" ovu odluku i da svu odgovornost prebaci na "senilnog" Bajdena, iako je ova odluka doneta nakon sastanka trenutnog i budućeg predsednika, jer i demokrate i republikanci smatraju Rusiju pretnjom.
"Verujem da će biti preispitano gotovo sve", naglasio je izjavio je predstavnik Trampovog tranzicionog tima za TASS, odgovarajući na pitanje da li će administracija Donalda Trampa preispitati odluku Bajdena.
Sin novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, takođe nije ostao po strani i izjavio da američki vojnoindustrijski kompleks želi da započne treći svetski rat pre nego što njegov otac dođe na vlast.
"Izgleda da Vojno-industrijski kompleks želi da se pobrine da započne treći svetski rat pre nego što moj otac bude imao šansu da stvori mir i spase živote. Moram zaključati te trilione dolara. Proklet bio život!!! Imbecili", naveo je Tramp mlađi na Iksu.
U svakom slučaju, najbitnija činjenica je da Oružane snage Rusije imaju iskustva u borbi protiv zapadnog naoružanja, koliko god opasno i savremeno bilo, uključujući pomenute rakete ATACMS. Tok Specijalne vojne operacije nisu prelomili ni tenkovi "abrams" i "leopard", ni raketni sistem HIMARS, ni PVO sistemi "iris-T" i "patriot", pa neće ni ATACMS i druge rakete. Bez obzira koje rakete (i posade) budu pokušavale da napadaju Rusiju, najgore će proći Ukrajina, koja je svoju teritoriju prepustila zapadnom svetu da je koristi kao eksperiment za svoje naoružanje, ne mareći na gubitke Ukrajine.