Sjedinjenim Državama ni Evropskoj uniji neće poći za rukom da iz Afrike potisnu "maligni ruski i kineski uticaj", niti da spreče saradnju Afrike i Rusije. Afričkim državama Rusija nudi pre svega saradnju u sferama odbrane i bezbednosti, dok Kina to čini prvenstveno na ekonomskom planu, obezbeđujući investicije i već decenijama gradeći afričku infrastrukturu.
Od ove saradnje imaju koristi svi – i Afrika i Rusija i Kina. A to je upravo što je Africi nedostajalo još od perioda zapadnog kolonijalizma, koji je započeo pre nekih 500 godina, kada je "crni kontinent" postao sinonim za glad i siromaštvo.
Danas je Zapad odustao od brutalnog kolonijalizma i prešao na nešto suptilnije metode neokolonijalizma, kojim, putem "dužničke zamke", pokušava da korumpira afričke elite, kako bi Afriku potčinio zapadnim interesima.
Interes Kolektivnog zapada u Africi je krajnje jednostavan: stvaranje stanja trajnog haosa, koji treba da omogući efikasnu zapadnu kontrolu i jeftinu, gotovo besplatnu eksploataciju bogatih afričkih resursa.
Otuda islamistički pokreti i milicije, protiv kojih se zapadne sile, navodno, bore. Zapravo, islamisti su neophodni Zapadu. U tome prednjače SAD i Francuska.
Vreme velike konfuzije za Zapad
Sada je konačno, kako primećuje Mihail Gamandij Jegorov na sajtu "Nju istern autluk", došao trenutak da Afrika zada odlučujući udarac: "Danas je, više nego ikad, došlo vreme da se zada konačni udarac zapadnim režima na afričkom kontinentu."
To je najvažnije poruka koju upućuju pristalice panafričkih vrednosti i multipolarnog sveta, dodaje Jegorov.
Za pristalice EU i naciste Stepana Bandere iz Ukrajine, primećuje Jegorov, pobeda Trampa u SAD je događaj posle koga ne znaju šta da rade, zbog čega su ga dočekali sa suzama, ali za pristalice multipolarnog sveta, ovo je prilika da konačno proteraju zapadne sile iz Afrike.
Mnogi se još sećaju prezira koji je, tokom prvog mandata, Tramp pokazivao prema Globalnom jugu i prema "us*** rupama Trećeg sveta". Uostalom, Tramp nije pokazivao nikakvo interesovanje za afričke zemlje. To je bio posao američkih tajnih službi: da suzbijaju uticaj Rusije i Kine i da obezbeđuju pristup SAD bogatim resursima ovog kontinenta. Uostalom, nije previše bitno ko je predsednik Amerike. To je, jednostavno, način na koji funkcioniše američka "duboka država".
"Međutim, bez obzira na pristup američke administracije Africi, SAD više ne mogu da se takmiče sa rusko-kineskom osovinom", dodaje Jegorov.
Afrika je danas u političkom smislu najdinamičniji kontinent, kaže za RT Balkan analitičar iz Hrvatske Nebojša Babić.
"Što se tiče podele uticaja, za sada je Rusija prisutna vojno, a Kina ekonomski. Kinezi i Rusi su prisutni na različite načine, ali im se interesi podudaraju i tu nema sukoba. Kako je jednom naglasio Lavrov: 'To nije sukob, već zdravo i konstruktivno suparništvo'", ističe Babić.
Međutim, kako konstatuju afrički eksperti za geopolitiku, sada je nastupilo vreme velike konfuzije za Evropsku uniju, a to predstavlja idealan momenat za zadavanje konačnog udarca evropskim kolonijalnim silama, posle koga više neće moći da se oporave, pogotovo ako imamo u vidu sve slabije pozicije evropskih sila u Africi.
U stvari, ovaj proces je započeo već ranije, sa državnim udarima u afričkom Sahelu. Kako je svojevremeno izvestio britanski "Ekonomist", odnosi Zapada i zemalja Sahela su verovatno dostigli najniži nivo kada je u maju Niger naložio SAD da povuku svoje snage i proterao francuske snage za takozvanu borbu protiv terorizma i pozivao ruske vojne savetnike.
Pojava novog geopolitičkog pola moći koji se suprotstavlja zapadnoj hegemoniji
Potvrda za jačanje ovih veza je i činjenica da je od 9. do 10. novembra ove godine, u gradu Sočiju, Rusija bila domaćin prve ministarske konferencije Foruma za partnerstvo Rusije i Afrike.
Na ministarskoj konferenciji su se okupili brojni ministri afričkih zemalja, predstavnici Afričke unije i eksperti koji zagovaraju panafrikanizam, kako bi se dogovorili o novim partnerstvima u političkoj, ekonomskoj i kulturnoj sferi. Razgovori su se fokusirali na trgovinu, investicije, naučnu i obrazovnu saradnju, sa posebnim fokusom na jačanje veza BRIKS-a i Afrike.
Kako je, tim povodom primetio geopolitičar Muhamed Lamine Kaba sa Panafričkog univerziteta, u vreme kada se oblikuje novi multipolarni svet, Rusija i Afrika obnavljaju stratešku saradnju, koja je začeta još u doba Sovjetskog Saveza: "Ovaj savez Afrike i Rusije, koji obuhvata široki spektar pitanja, od energetike do geopolitike, ponovo će iscrtati mapu globalne moći."
Dok se stara globalna ravnoteža ruši, dva giganta, Rusija i Afrika, udružuju snage kako bi oblikovali budućnost, dodao je Kaba. Ministarska konferencija Rusije i Afrike u Sočiju označava "pojavu novog geopolitičkog pola moći, koji redefiniše globalnu ravnotežu i izaziva zapadnu hegemoniju", podvlači Kaba.
Takođe, Afrika predstavlja novi strateški ekonomski horizont za Rusiju, koji nudi velike mogućnosti za saradnju u ključnim sektorima, kao što su energetika, obrazovanje, prirodni resursi i infrastruktura. Kako primećuje afrički geopolitičar: "Ovo obostrano korisno partnerstvo utire put ka multipolarnom svetu, gde se sile i regioni u razvoju bore za pravedniji međunarodni sistem."
"Rusko-afričko partnerstvo je fenomen koji obećava da će srušiti imperijalistički poredak i otvoriti vrata multipolarnom svetu", zaključuje Kaba. Ali, ovo partnerstvo se i dalje suočava sa subverzivnim manevrima Zapada, koji odbija da prihvati poraz na "globalnoj šahovskoj tabli".
Kako smatra američki politikolog Fil Batler, saradnja Rusije i Afrike steže ekonomsku omču oko vrata Evrope: "Lideri EU će uskoro morati da odluče da li će ostati vazali američke hegemonije, koje se nalazi u opadanju, ili će promeniti svoj odnos prema Africi i Rusiji."
Na nedavnom Samitu u Sočiju, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov preneo je reči Putina o "potpunoj podršci" Rusije Africi, uključujući borbu protiv terorizma i ekstremizma. Mnoge afričke vlade su poslednjih godina prekinule odnose sa zapadnim silama i odlučile se za partnerstvo sa Rusijom i Kinom i drugim zemljama BRIKS-a.
U Africi se danas odvija nova revolucija: druga etapa borbe afričkih zemalja za oslobođenje od (neo)kolonijalnog jarma, koga su im nametnule zapadne sile.