Rusija
Od neverice do otrežnjenja: Šta se zna o ruskom "orešniku"? (VIDEO)
Deo nedoumica oko rakete kojom je izvršen najskoriji napad na vojno postrojenje u Dnjepropetrovsku, otklonio je ruski predsednik Vladimir Putin
Oružane snage Ruske Federacije su 21. novembra u ranim jutarnjim časovima izvele raketni napad na Dnjepropetrovsk, tačnije na postrojenja kompanije "Južmaš", koja se, između ostalog, u ovom gradu bavi proizvodnjom raketa i raketnih motora.
Neposredno nakon udara, na društvenim mrežama pojavili su se snimci dejstva "nepoznatih" projektila koji su u ravnomernim talasima padali po pomenutim objektima. Odmah po objavljivanju snimaka mnogi vojni blogeri, ali i ukrajinsko rukovodstvo su ovaj istovremeno impresivan i užasavajući prizor predstavili kao dejstvo interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), konkretno RS-26 "rubež", opremljenih konvencionalnim bojevim glavama, dok je manji broj telegram kanala navodio da se radi o više "iskandera".
Takođe, ukrajinski izvori, ali i državne službe, objavili su informaciju da je ICBM, ili više njih, koji je pogodio "Južmaš" lansiran sa vojnog poligona "Kapustin Jar" u Astrahanskoj oblasti.
Deo nedoumica otklonio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, kada je u večernjem obraćanju izjavio da je ruska vojska izvela kombinovani napad vojni objekat Ukrajine, kao odgovor na napade raketama zapadne proizvodnje na Rusiju.
Putin je tada istakao da je u napadu uspešno testirana najnovija balistička raketa srednjeg dometa sa hipersoničnom opremom "orešnik", koju prema njegovim rečima, čemu svedoči i uspešan napad, ne mogu da presretnu savremeni sistemi PVO. On je dodao i da raketa leti hipersoničnom brzinom od 10 maha, tj. oko 3,4 km/s.
"Testiranja raketnog sistema 'orešnik' u realnim borbenim uslovima se obavljaju kao odgovor na agresivne postupke NATO država usmerenih protiv Rusije", zaključio je ruski predsednik.
Šta je "orešnik" i kako je nastao
Kao što je već pomenuto, u pitanju je balistička raketa srednjeg dometa (prema američkoj klasifikaciji spada u klasu IRBM – Intermediate-Range Ballistic Missile), a radi se o raketama dometa do 5.500 km, čije je raspoređivanje bilo zabranjeno Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF sporazum), kog su 1987. potpisale SAD i SSSR.
Stoga se može pretpostaviti da je "orešnik" nastao upravo kao odgovor na povlačenje Vašingtona iz ovog sporazuma 2019. godine. Iako za sada, iz opravdanih razloga, ne postoji puno informacija o novoj raketi, postoje indicije da je nastala modifikacijom RS-26 "rubež", koja je nastala daljim razvojem ICBM RS-24 "jars".
Međutim, uprkos uspešnim testiranjima tokom 2011, 2012. i 2013, "rubež" nikada nije uveden u operativnu upotrebu, budući da su finansijska sredstva za ovaj projekat preusmerena na hipersonično oružje "avangard", što je i zvanično potvrđeno 2018. godine.
Postoje pretpostavke da je to urađeno i zbog toga što je "rubež" originalno zamišljen kao balistička raketa srednjeg dometa (dakle sa dometom manjim od 5.500 km), koje su bile zabranjene tada važećim sporazumom, a da je kako bi se izbeglo kršenje ugovora njegov domet povećan, što su potvrdila i uspešna testiranja na 5.800 km udaljenosti.
To je stvorilo dodatan problem, zbog sporazuma Novi START koji je stupio na snagu 2011. godine, kojim se ograničava količina ICBM koje SAD i Rusija mogu rasporediti. Budući da nije htela da "rubež" utiče na smanjivanje količine drugih ICBM, poput "jarsa" i "vojvode", Moskva je odustala od uvođenja ovog oružja u operativnu upotrebu.
Ipak povlačenje SAD iz INF-a, je verovatno imalo presudan uticaj na to da se Rusija vrati početnoj zamisli i proizvede prvu balističku raketu srednjeg dometa nakon više od 30 godina, što je učinjeno u relativno kratkom vremenskom periodu upravo zahvaljujući "rubežu".
Da se "orešnik" zasniva na RS-26, tvrde i Pentagon i pojedini ruski vojni eksperti.
"Mogu da potvrdim da je Rusija lansirala eksperimentalnu IRBM. Ova IRBM je zasnovana na ruskoj interkontinentalnoj balističkoj raketi RS-26 'rubež'", izjavila je portparolka Pentagona Sabrina Sing.
Ruski vojni ekspert Aleksandar Kac smatra da je "orešnik" nastao "daljim razvojem RS-26 'rubež' i da postoji opcija postavljanja na mobilne lansere, dok sa druge strane pojedini izvori tvrde da je ova raketa povezana sa razvojem kompleksa "kedr" i "osina".
Istovremeno, postoji mogućnost da "orešnik" zapravo predstavlja hipersoničnu "jedreću" bojevu glavu, odnosno HGV (Hypersonic Glide Vehicle), poput "avangarda", koja se postavlja na balističku raketu "rubež". Međutim, zbog nedostatka informacija, ovo je trenutno nemoguće potvrditi.
Namena i poznate karakteristike
Budući da se radi o balističkoj raketi srednjeg dometa, može se zaključiti da će "orešnik" kada bude proizveden u dovoljnim količinama poslužiti kao sistem namenjen za popunjavanje pozicije između operativno-taktičkog raketnog kompleksa "iskander" dometa 500 km i postojećih ICBM u arsenalu Strateških raketnih snaga RF.
Procenjuje se da je domet "orešnika" oko 5.000 km, a brzina, koju je pomenuo Putin, je zapravo brzina pri kojoj se bojeve glave kreću u terminalnoj (završnoj) fazi, dok je u srednjoj fazi leta ona zasigurno veća od 10 maha. To znači da se ovom raketom (ili HGV-om) može pogoditi bilo koja tačka u Evropi, za svega nekoliko minuta.
Glavni cilj ovog oružja u potencijalnom sukobu širih razmera, bi najverovatnije bilo onesposobljavanje i uništavanje svih NATO baza u Evropi, kao što je to bio slučaj sa poslednjom balističkom raketom srednjeg dometa u operativnoj upotrebi Sovjetskog Saveza RSD-10 "pionir".
Još jedna činjenica koja ukazuje da se zaista radi o raketi povezanoj sa "rubežom" su ostaci nečega što liči na deo raketnog motora na tečno gorivo koji su pronađeni u okolini mesta gde je izvršen udar.
Naime RS-26 ima trostepeni pogon koji se zasniva na kombinaciji čvrstog i tečnog goriva, pa postoji mogućnost da "orešnik" zapravo predstavlja samo dvostepenu verziju ove rakete (otuda i manji domet).
Koliko "orešnika" je lansirano
Kao što se može videti na priloženim snimcima, tokom udara primećeno je šest ravnomernih talasa u kojima je bilo po šest projektila. Iako je u početku bilo informacija da je lansirano šest raketa, daljom analizom utvrđeno je da se zapravo radi o samo jednoj raketi.
Zbog toga je izvesno da je "orešnik" opremljen MIRV-om (Multiple Independently Targetable Reentry Vehicle), odnosno sa više, tačnije šest bojevih glava sa zasebnim navođenjem, tempiranih da u rasponu od jedne sekunde jedna za drugom pogađaju cilj, koje su u ovom slučaju nosile po šest manjih kinetičkih projektila.
To objašnjava izostanak većih eksplozija pri udaru, što je, zajedno sa lošim kvalitetom objavljenih snimaka dovelo do netačnih tvrdnji da se radi o "obrnutim snimcima dejstva ukrajinske PVO" i da "zbog velike brzine ovakve projektile nije moguće snimiti kamerom".
Prvi argument osporen je naknadno objavljenim snimkom na kom se, zahvaljujući kretanju automobila, jasno vidi da se ne radi o obrnutom snimku. Što se tiče tvrdnja vezanih za brzinu, one su tačne samo ukoliko se oprema kojom se snima nalazi u blizini mesta udara, a jasno je da to ovde nije slučaj.
Poruka Zapadu
Iako i dalje postoji dosta toga nepoznatog vezano za samu raketu, jasno je da cilj udara "orešnika" nije bilo samo onesposobljavanje ukrajinskog vojnog postrojenja, već slanje poruke Zapadu, pre svega SAD i Velikoj Britaniji.
Podsećanja radi, pojedini zapadni mediji su pre nekoliko dana objavili vest da su najpre SAD, a potom i Velika Britanija i Francuska (što je kasnije uklonjeno) dale dozvolu Ukrajini da raketama ATACMS, odnosno "storm šeodu"/SKALP dejstvuju po ciljevima unutar teritorije RF.
Uprkos tome što zvanične potvrde ovih navoda nema, to nije sprečilo ukrajinsku vojsku da u protekla tri dana izvrši dva napada – jedan uz pomoć ATACMS-a, drugi uz pomoć "storm šedoua" – po ciljevima unutar Rusije. Stoga nema sumnje da je Moskva udarom po Dnjepropetrovsku želela da pokaže da ruska vojska može da pogodi bilo koji cilj sa malim odstupanjem i to za nekoliko minuta.
Osim toga, ovim su osporene višegodišnje tvrdnje zapadnih medija da je nuklearni arsenal ruske vojske samo "tigar od papira", te da su rakete zastarele, neispravne i tome slično. Imajući u vidu sposobnosti "orešnika", konkretno domet od oko 5.000 km, jasno je da je ovo i jedna vrsta odgovora na najavljeno raspoređivanje američkih raketa u Nemačkoj.
Takođe, ovo može biti i direktna poruka novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu, za vreme čijeg mandata se Vašington povukao iz INF-a.
"Pre svega, poslata je snažna poruka SAD, jer ne treba da zaboravimo da se Donald Tramp povukao iz INF-a, koja je zabranjivala čitavu kategoriju raketa - onih koje mogu da unište Evropu. Interesantno je da evropski vazali nisu rekli ništa protiv te odluke", izjavio je bivši oficir američke vojske Stanislav Krapivnik za RT.
Sa druge strane, "Njujork tajms" je lansiranje nove rakete opisao kao "direktnu pretnju i upozorenje Kijevu i njegovim saveznicima", dok "Ej-Bi-Si njuz" navodi da je "u redovima ukrajinskih oružanih snaga zavladala panika".
