Rezolucija Parlamentarne skupštine NATO-a, kojom se poziva da Ukrajina bude snabdevena raketama srednjeg dometa – definisanih sada nevažećim Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF sporazum), prema kome imaju domet između 1.000 i 5.500 kilometara – predstavlja značajan razvoj događaja, ali ne i konačnu odluku bloka ili bilo koje nacionalne vlade, smatra Ilja Kramnik, vojni ekspert iz Ruskog saveta za međunarodne poslove i istraživač na Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.
"Ako se donese takva odluka, opcije za pružanje projektila ove vrste Ukrajini ostaju ograničene. Jedini lako dostupni raketni sistem srednjeg dometa na Zapadu je 'tomahavk' američke proizvodnje, oružje koje je već korišćeno u raznim globalnim sukobima", navodi on.
Prema njegovim rečima, jedini lanseri bazirani na kopnu, koji mogu da koriste ove rakete su Mk 70 i MRC (Mid-Range Capability) "tajfun", oba zasnovana na brodskom vertikalnom lanseru Mk 41, koji imaju manje operativne razlike.
"Ali, da li će ovi sistemi biti prebačeni u Ukrajinu? Verovatni cilj američke Bajdenove administracije treba pažljivo razmotriti. Cilj ne može biti odlučno okončanje rata u Ukrajini, jer postojeća zaliha 'tomahavka' nije dovoljna za postizanje tog cilja", piše Kramnik i dodaje:
"Čak i uz potencijalno prebacivanje nekoliko desetina 'tomahavka' Kijevu, takva akcija bi dovela do značajne eskalacije, što bi verovatno izazvalo snažan odgovor Rusije — koji bi verovatno doveo SAD i NATO u direktnu konfrontaciju sa Moskvom, posebno imajući u vidu neizbežno učešće američkog vojnog osoblja u raspoređivanju ovog oružja."
Neki stručnjaci spekulišu da je ovaj potez deo šire strategije Bajdenove administracije da "komplikuje stvari što je više moguće" u nastojanju da bilo kakve buduće mirovne pregovore – posebno one pod potencijalnom Trampovom administracijom – učini težim za sprovođenje, ocenjuje ruski ekspert.
"Kao alternativu, Vašington bi mogao da razmotri da obezbeđivanje raketa sa koje se lansiraju iz vazduha – JASSM-ER, koje imaju domet od oko 1.000 kilometara i mogu da se zakače na borbene avione F-16. Međutim, i ovo bi malo doprinelo promeni toka sukoba. Broj dostupnih JASSM-ER bi bio suviše mali da bi doveo do ukrajinske pobede, a njihova upotreba bi ponovo rizikovala eskalaciju sukoba, sa nepredvidivim posledicama. Štaviše, takav transfer bi bio nemoguć bez kontinuirane podrške američkih tehničara", ističe on.
Ruski vojni ekspert se pita i da li lideri NATO-a uopšte razumeju kakve rizike nose takvi potezi.
"Sigurno razumeju. Zašto onda insistirati na takvoj rezoluciji? Parlamentarna skupština NATO-a, iako uticajna, jedan je od najmanje moćnih ogranaka Alijanse. Bez obzira na to, čini se da njene akcije slede širi pravac koji je postavilo rukovodstvo NATO-a, često bez razmatranja pune težine strateških posledica", zaključuje Kramnik.