Ruski ekspert za međunarodne odnose: Kolike su šanse za izbijanje nuklearnog rata?

Tekući sukob oko Ukrajine sve više postaje direktna konfrontacija između Rusije i NATO-a, izazivajući ozbiljnu zabrinutost zbog rizika od nuklearne eskalacije, smatra Fjodor Lukjanov, jedan od najistaknutijih ruskih stručnjaka u oblasti međunarodnih odnosa i spoljne politike.

"U ovoj novoj fazi (sukoba), i Moskva i vodeće članice bloka imaju nuklearne kapacitete, a način na koji te sile međusobno komuniciraju postao je ključan. Pitanje je da li se šalje dovoljno signala, da li su crvene linije pravilno obeležene i da li se održava odvraćanje", napisao je Lukjanov u tekstu za "Rosiskuju gazetu".

Tokom Hladnog rata, sistem komunikacije se postepeno razvijao, obezbeđujući ne samo vojni paritet već i međusobno razumevanje. To je uključivalo mešavinu javnih i privatnih komunikacionih alata, sa naglaskom na diskretnu političku interakciju i međusektorsku razmenu između donosilaca odluka, navodi on.

Iako ovaj sistem nije bio savršen, pomogao je u sprečavanju nesporazuma i upravljanju tenzijama, ocenjuje ruski ekspert i dodaje:

"Danas se situacija promenila. Poverljiva komunikacija, koja je nekada bila ključni deo upravljanja nuklearnim odvraćanjem, skoro je potpuno nestala. Umesto toga, svi signali se daju javno, oslanjajući se na otvorene izjave i curenje informacija u medijima."

Prema njegovom mišljenju, ova promena otežava osiguravanje da se ove poruke pravilno razumeju, a nedostatak poverenja samo dodatno komplikuje stvar. Na zapadnoj strani, curenje informacija i kontradiktorne izjave stvaraju mutnu sliku.

"Nasuprot tome, Rusija je odlučila da bude što direktnija i zvaničnija, sa ciljem da izbegne dvosmislenost u svom stavu", rekao je Lukjanov.

Medvedev upozorio: Nije isključena mogućnost napada na vojne baze NATO-a

Međutim, da li je ovaj pristup efikasan ostaje neizvesno, ističe on i podseća da se odvraćanje se oslanja na kredibilitet pretnji.

"Suprotstavljena strana mora da veruje da će one biti sprovedene ako bude potrebno. Ipak, sa ovim pristupom koji je sada u javnosti, donosioci odluka se suočavaju sa dodatnim izazovima. Javno mnjenje oblikuje politiku na način koji može ograničiti manevarski prostor. Shodno tome, postoji rizik da će se lideri osećati prinuđenim da reaguju na svoje pretnje, ne nužno zato što to žele, već da dokažu da su kredibilni", napominje Lukjanov.

On ističe i da je potez kojim se ovaj sukob pretvorio u pitanje javne politike, u nedostatku bezbedne pozadinske komunikacije, učinio odvraćanje krhkim, što je dovelo do toga da umesto da jednostavno signaliziraju svoje namere, obe strane se sada suočavaju sa većim pritiskom da deluju.

"Ova dinamika povećava opasnost od slučajne eskalacije, jer se lideri mogu osećati prinuđenim da izvrše svoje pretnje kako bi zadržali kredibilitet. Slom privatne diplomatije i porast javnih pretnji učinili su nuklearnu ravnotežu nesigurnijom nego ikada. Ako se razvoj događaja nastavi da ide trenutnom putanjom, rizik od eskalacije će samo rasti, a stabilnost koja je nekada postojala tokom Hladnog rata može izgledati kao daleka uspomena", zaključio je ruski ekspert.