Maršal Rokosovski: Za Poljake Rus, za Ruse Poljak

Konstantin Rokosovski bio je značajni sovjetski i poljski vojskovođa, koji je dva puta, 1944. i 1945, odlikovan zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza. Rokosovski se, možda, može uporediti sa Žukovim. O njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu posebno govori činjenica da je komandovao Paradom pobede 24. juna 1945, koja je održana na Crvenom trgu u Moskvi. Van svake sumnje, on je jedan od najvećih sovjetskih i ruskih komandanata u Drugom svetskom ratu. Zanimljivo, on je i jedini maršal u istoriji SSSR-a koji je "pripadao dvema zemljama": od 1944. je maršal Sovjetskog Saveza, a od 1949. i maršal Poljske.

Rokosovski je (verovatno) rođenu Varšavi, otac mu je bio Poljak. Ovu činjenicu treba isticati naročito danas, kada su odnosi dva bliska slovenska naroda pokvareni zbog rusofobske politike koju vodi prozapadna vlada u Varšavi. Zapravo, Poljska ne mora biti rusofobska. Ličnost Rokosovskog to belodano pokazuje: maršal nije bio nikakav rusofob. Jednom prilikom je izjavio: "Za jedne (Ruse), ja sam Poljak, za druge (Poljake) ja sam Rus".

"Poljak" u Mongoliji

Rođen je 21. decembra 1896. godine, ali ni to nije sigurno, jer se godina i dan rođenja ne podudaraju u svim dokumentima, čak ni u izjavama pisanim njegovom rukom. Drugog avgusta 1914. godine, 18-godišnji (prema jednom drugom upitniku, 20-godišnji). Rokosovski se dobrovoljno prijavio u 5. puk 5. konjičke divizije 12. armije. Početkom aprila 1915. divizija je prebačena u Litvaniju. Od tada počinje njegov neobičan životni put vojnika. Za svoje podvige odlikovan je nekoliko puta, još u Ruskoj carskoj armiji Georgijevskim krstom.

U oktobru 1917. dobrovoljno stupa u Crvenu armiju. U maju 1920, njegov puk napreduje do rusko-mongolske granice. Ovde odnosi pobedu nad brigadom kojom komanduje "beli" general Rezuhin, iz Azijske konjičke divizije generala barona Romana Ungerna fon Šternberga. U toj borbi i sam Rokosovski je teško ranjen. Rokosovski je imao priliku da učestvuje u jednoj od poslednjih vojnih operacija u Građanskom ratu na ruskom Dalekom istoku i da ratuje protiv jedinica "ludog" ili "krvavog barona" Fon Šternberga, koji je zauzeo Mongoliju, gde je bio prozvan "bogom rata". Fon Šternberg je ubrzo streljan u Novosibirsku.

Potom Rokosovski služi u Mongoliji, kao "instruktor u posebnoj mongolskoj konjičkoj diviziji" u Ulan Batoru. Pohađa i sovjetsku Vojnu akademiju, koja nosi ime Frunzea. U januaru 1930, prvi put se ukrštaju putevi Rokosovskog i Žukova. Pokazaće se da su njih dvojica sudbinski povezani.

Kada ponovo budu uvedena vojna zvanja u Crvenoj armiji (1935. godine), Rokosovski će dobiti zvanje komandanta divizije.

Žrtva lažnog svedočenja

U avgustu 1937, u vreme "velike čistke", Rokosovski je uhapšen pod optužbom da "gaji veze sa poljskom i japanskom obaveštajnom službom", postajući, kako se kasnije utvrdilo, žrtvom lažnog svedočenja. Pod istragom je proveo dve i po godine.

U istražnom zatvoru je, po svemu sudeći, bio podvrgnut mučenjima, lomljeni su mu prsti na rukama, ali sam Rokosovski o tome nikad nije govorio. Konačno je oslobođen svih optužbi 1940, i to na zahtev Timošenka, Buđonija i Žukova, upućen lično Staljinu. Rokosovskom su vraćeni svi činovi i sva vojna odlikovanja. Iste godine, uvođenjem generalskih činova u Crvenoj armiji, dobija čin general-majora.

Rokosovski je učestvovao u gotovo svim važnim i presudnim bitkama Velikog otadžbinskom rata. Ali neki događaji zaslužuju da budu pomenuti pre nego drugi. Jedna od tih epizoda odigrala se početkom jula 1941, na samom početku rata, kada je zadužen da povrati položaje u Smoljenskoj oblasti. "Tada je dobio (samo) grupu oficira, radio stanicu i dva automobila. Ostalo je morao sam da nabavi; da zaustavi i potčini svojoj komandi ostatke 19, 20. i 16. armije, i da ovim snagama drži rejon Jarceva."

Maršal se kasnije prisećao: "U štabu fronta upoznao sam se sa dostupnim podacima. Članovi štaba nisu bili sasvim sigurni da li njihovi podaci odgovaraju stvarnosti, jer nije bilo komunikacije sa nekim armijama, posebno sa 19. i 22. Za kratko vreme okupio se pristojan broj vojnika. Bilo je među njima pešaka, artiljeraca, signalista, mitraljezaca, medicinskih radnika... Imali smo dosta kamiona na raspolaganju, koji su nam bili od velike pomoći. Tako je počeo proces obrazovanja formacije u regionu Jarcevo, koja je dobila zvanični naziv `Grupa generala Rokosovskog`."

Siže podseća na priču iz nekog sovjetskog ili ruskog ratnog filma, na primer iz filma "Staljingrad".

Izuzetne ratne zasluge

General Rokosovski učestvuje u svim velikim bitkama, poput Bitke za Moskvu, Staljingradske, Kurske bitke ili operacije "Bagration". Stabilizovao je odbranu Moskve, započeo uspešnu kontraofanzivu kod Staljingrada, koja je imala za posledicu opkoljavanje nemačkih snaga i zarobljavanje maršala Fon Paulusa.  

U Bici kod Kurska, Rokosovski je uspeo tačno da odredi glavni pravac napada nemačkih snaga. Kada je Staljin tražio da se Crvena armija pređe u ofanzivu, Rokosovski je tvrdio suprotno: da je neophodno da Crvena armija još neko vreme ostane u defanzivi. Bilo je "neophodno bukvalno sakriti osoblje i vojnu opremu u zemlju."

Rokosovski se ovde pokazao kao "sjajan strateg i analitičar." Na osnovu obaveštajnih podataka, uspeo je da predvidi područje glavnog udara, da stvori duboku odbranu i koncentriše oko polovine svoje pešadije, 60 odsto artiljerije i približno 70 odsto tenkova.

Jedno od inovativnih rešenja Rokosovskog bila je i artiljerijska protivpriprema, izvedena 10-20 minuta pre početka nemačke artiljerijske pripreme. Odbrana Rokosovskog se pokazala toliko snažnom i stabilnom da je uspeo da prebaci značajan deo svojih rezervi kada je zapretila opasnost od prodora na južni bok Kurske isturene tačke. Rokosovski nije bio poznat samo među svojim vojnicima. On je postao poznat i na Zapadu, kao jedan od najtalentovanijih sovjetskih vojskovođa. Rokosovski je, takođe, bio dobro poznat i Nemcima. Kao deo Centralnog fronta, oficirski 8. odvojeni kazneni bataljon, formiran 1942. godine u blizini Staljingrada, nemačka propaganda je nazivala "Banda Rokosovskog".

Godine 1949. vraća se u Poljsku, gde preuzima funkciju ministra odbrane. Zapadna štampa već tada intenzivno radi na stvaranju reputacije Rokosovskog kao "Moskovljanina" i "Staljinovog guvernera". U Poljskoj su na maršala pokušana i dva atentata.

Sukob u Poljskoj, između "staljinista" i "antistaljinista" dovodi do uklanjanja Rokosovskog iz Politibiroa Centralnog komiteta KP Poljske i iz Ministarstva odbrane. Maršal napušta Poljsku, ovog puta zauvek. Svoju imovinu je podelio ljudima koji su radili sa njim.

"Drug Staljin je za mene svetac"

Od novembra 1956. do juna 1957. Rokosovski je postao zamenik ministra odbrane SSSR-a, do oktobra 1957. glavni inspektor Ministarstva odbrane SSSR-a, zadržavajući funkciju zamenika ministra odbrane. Od oktobra 1957. do januara 1958. godine, zbog zaoštravanja situacije na Bliskom istoku, postaje komandant Zakavkaskog vojnog okruga.

Prema rečima maršala vazduhoplovstva Aleksandra Golovanova, Hruščov je 1962. tražio od maršala Rokosovskog da napiše članak o Staljinu u duhu odluka 20. Kongresa KPSS, na kojem je "raskrinkan Staljinov kult ličnosti." Rokosovski je odgovorio Hruščovu: "Nikita Sergejeviču, drug Staljin je za mene svetac!" Sledećeg dana Hrušov ga je smenio sa mesta zamenika ministra odbrane SSSR-a.

Drugom prilikom, Rokosovski je, zajedno sa Golovanovim, odbio da na banketu nazdravi Hruščovu. Na te prijeme ni jedan ni drugi više nisu pozivani.

Rokosovski je umro 3. avgusta 1968. Telo mu je kremirano. Urna se pepelom maršala uzidana je u zidine Kremlja.