Lavrov za Takera Karlsona: Slaćemo poruke dok Zapad ne izvuče valjane zaključke

Šef ruske diplomatije je u razgovoru sa američkim novinarom otkrio da li su Rusija i SAD u ratu, kako je neadekvatno tumačenje Povelje UN dovelo do jednostranog proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova, kakav signal je Rusija poslala "orešnikom", kome je nuklearni rat u interesu i ko muti vodu u Siriji

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov poručio je, u razgovoru sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, da Moskva preferira mirno rešenje ukrajinskog sukoba, ali da će štititi svoje interese i svoj narod. Kao i da će slati "signale" Zapadu sve dok ih on ne shvati ozbiljno.

"Nismo mi počeli ovaj rat. Predsednik Putin je više puta govorio da smo počeli Specijalnu vojnu operaciju kako bismo doveli do kraja rat koji je kijevski režim vodio protiv stanovnika Donbasa. Putin je u svom poslednjem obraćanju, jasno stavio do znanja da smo spremni za svaki razvoj događaja. Preferiramo mirno rešenje putem pregovora na osnovu poštovanja legitimnih interesa bezbednosti Rusije, poštovanja Rusa koji žive u Ukrajini i njihovih osnovnih prava na jezik i religiju koji su uništeni zakonima koje je usvojio ukrajinski parlament. To je počelo mnogo pre SVO", objasnio je Lavrov.

Povelja UN nije švedski sto

Lavrov je naglasio da sukob u Ukrajini ne može da se reši ako se poštuje samo princip teritorijalne celovitosti Povelje UN.

"Ako želite da poštuje Povelju UN, onda je poštujte u njenoj celovitosti", rekao je ruski ministar.

Lavrov je podsetio da su posle prevrata u Ukrajini 2014. stanovnici Krima i Donbasa, koji nisu priznavali nelegitimne vlasti, organizovali referendume i pripojili se Rusiji. Kijev je tada narod Donbasa okarakterisao kao teroriste, granatirao ih i zapravo počeo rat protiv njih.

Istovremeno, Zapad nije prihvatio odluku stanovnika Krima i Donbasa da se pripoje Rusiji jer je to, navodno, predstavljalo kršenje teritorijalne celovitosti, naveo je Lavrov.

Ruski ministar je podsetio da su SAD i druge zapadne zemlje priznale nezavisnost "Kosova", pozivajući se na pravo na samoopredeljenje iako na teritoriji južne srpske pokrajine nije bilo referenduma.

"Došlo je do jednostranog proglašenja nezavisnosti. Inače, posle ovoga Srbi su se žalili Međunarodnom sudu pravde. Obično predstavnici suda nisu baš precizni u svojim presudama, ali su ovde odlučili da, ako deo teritorije proglasi nezavisnost, onda to ne mora da se dogovara sa vlastima", naveo je Lavrov.

Zapad bira ono što mu više odgovara, ali Povelja UN nije meni i trebalo bi je poštovati u njenoj celovitosti, naglasio je.

Lavrov je naglasio da Rusija ne planira da istrebljuje ničije stanovništvo i podsetio da je Moskva dugi niz godina upozoravala da to što se NATO približava njenim granicama predstavlja problem.

"Nemamo nameru da uništimo ukrajinski narod. Oni su braća i sestre ruskom narodu", rekao je Lavrov. Podsetio je da je Zelenski 2014. godine govorio da Rusi i Ukrajinci govore istim jezikom, čitaju iste knjige, da su bratski narod i jedna krv, ali da se promenio kada je postao predsednik.

Lavrov je naglasio da Rusija želi da ima normalne odnose sa svim svojim susedima i svim zemljama uopšte, uključujući SAD. "Mi ne vidimo ni jedan razlog zbog kod Vašington i Moskva ne bi mogli da sarađuju."

Signal zvani "orešnik"

Na pitanje novinara kakav je signal Rusija poslala "orešnikom", Lavrov je odgovorio da je poruka da SAD i njihovi saveznici, koji dostavljaju oružje dalekog dometa kijevskom režimu, treba da razumeju da će Rusija biti spremna da koristi sva sredstva kako bi sprečila Zapad da joj nanese "strateški poraz".

"Zapadnjaci se bore za očuvanje svoje hegemonije u svetu, u svakoj zemlji, regionu, kontinentu. Mi se borimo za svoje zakonite interese bezbednosti", rekao je Lavrov. Poruka koju smo hteli da prenesemo jeste da ćemo biti spremni da uradimo sve kako bismo zaštitili svoje legitimne interese, istakao je on.

"Želim da izbegnem nesporazum. A kako neki ljudi u Vašingtonu, Londonu, Briselu izgleda nisu sposobni da shvate, slaćemo im dodatne poruke dok ne izvuku valjane zaključke", upozorio je Lavrov.

On je podsetio da je Rusija 30 minuta pre lansiranja "orešnika" upozorila SAD o tome putem "kanala" koji se koji se automatski uključuje kada se lansira balistička raketa - preko Nacionalnog centra za smanjenje nuklearne pretnje.

Nuklearni rat nikome nije u interesu

Rusija "nije u ratu sa Amerikom" i ne razmišlja o ratu sa SAD koji bi mogao da preraste u nuklearni sukob, istakao je Lavrov i poručio da je najvažnije da se izbegne nuklearni rat.

"U nuklearnom ratu ne može biti pobednika", istakao je Lavrov i naglasio da je Moskva i dalje je privržena dogovoru iz 2022. godine da ne želi sukob ni sa jednom nuklearnom državom kao i da će poštovati interese i probleme na koje ukazuje druga strana u oblasti bezbednosti.

Nuklearni rat ne odgovara interesima Rusije, naveo je Lavrov i dodao da se nada da se to odnosi i na SAD.

Govoreći o odnosima Rusije i Kine, Lavrov je rekao da su u pitanju susedne države i da je "geografija veoma važna".

Na konstataciju Karlsona da je Rusija sused Zapadne Evrope, Lavrov je ukazao da Evropa preko Ukrajine želi da dođe do granica Rusije, pa čak i otvori NATO bazu na Krimu.

Zaostavština Bajdenove administracije

Lavrov se tokom razgovora osvrnuo i na novog predsednika SAD Donalda Trampa i rekao da je njegov utisak da je Tramp "jak čovek koji želi da ostvari rezultate i ne voli da odlaže posao za kasnije".

"To je moj utisak. On je prijateljski raspoložen u razgovoru, ali to ne znači da je proruski raspoložen. Neki su pokušavali tako da ga predstave. Ali broj antiruskih sankcija koje je njegova administracija uvela je ogroman", podsetio je Lavrov.

On je ocenio i da se Bajdenova administracija (slanjem oružja dugog dometa Kijevu i dozvolom da ga koristi na ruskoj teritoriji) trudi da Trampu ostavi "najgoru moguću" zaostavštinu.

Rusija zna ko muti vodu u Siriji

Ruski ministar se u razgovoru osvrnuo i na situaciju na Bliskom istoku i podsetio na istorijski obrazac kada je reč o američkoj spoljnoj politici - izazovu probleme, a onda gledaju da li mogu da ulove ribu u toj mutnoj vodi

Slično je i u Siriji, rekao je Lavrov. Amerikanci u istočnoj Siriji "hrane" neke od kurdskih separatista, koristeći profit od prodaje nafte i žitarica i drugih resursa, objasnio je ministar.

Rusija, kaže, ima informacije da Amerikanci, Britanci i neke druge zemlje podržavaju terorističke grupe u Siriji, a postoje i informacije da je Izrael zainteresovan u pogoršanje situacije kako Pojas Gaze ne bi bio pod tolikom pažnjom.

"To je komplikovana igra u koju je uključeno mnogo aktivnih lica", zaključio je Lavrov.