Rusija
Putin odobrio novu strategiju borbe protiv ekstremizma: Akcenat na ksenofobiji i rusofobiji
Glavne pretnje su rusofobija i ksenofobija, a glavni cilj strategije je neutralizacija stranih NGO nepoželjnih u Rusiji, proizlazi iz ukaza
Predsednik Rusije Vladimir Putin odobrio je novu strategiju borbe protiv ekstremizma u Rusiji. Glavne pretnje su rusofobija i ksenofobija, a glavni cilj strategije je neutralizacija stranih NGO nepoželjnih u Rusiji, proizlazi iz ukaza.
"Kako bi se obezbedila dalja realizacija državne politike u sferi suprotstavljanja ekstremizmu u Rusiji nalažem da se odobri priložena strategija borbe protiv ekstremizma u Ruskoj Federaciji", navodi se u dokumentu koji je objavljen na zvaničnom portalu za pravne akte.
U ukazu se navodi da je ksenofobija ispoljavanje mržnje, netrpeljivosti prema određenim socijalnim grupama, a rusofobija neprijateljsko ponašanje, sa predrasudama, prema građanima Rusije, ruskom jeziku i kulturi, tradicijama i istoriji Rusije koje se ispoljava kroz "agresivnu atmosferu i aktivnosti političkih snaga ili pojedinačnih predstavnika, kao i kroz diskriminacione aktivnosti vlasti neprijateljskih država prema Rusiji".
U tom kontekstu se ističe da neprijateljske zemlje koriste ukrajinsku krizu za hibridni rat protiv Rusije i podsticanje rusofobnih raspoloženja.
"Realnu opasnost za Rusiju predstavlja politika niza država koja podrazumeva oživljavanje ideja nacizma, aktiviranje ideja revanšizma, veličanje nacista", naglašava se u ukazu.
U Rusiji smatraju da je jedan od glavnih zadataka u borbi protiv ekstremizma likvidiranje izvora pretnji koje dolaze sa prostora Ukrajine.
Konstatuje se da političku situaciju u Rusiji najčešće pokušavaju da destabilizuju iz inostranstva i to je jedna od ekstremističkih pretnji po državu.
Cilj nove strategije, kako se ističe u dokumentu, jeste neutralizacija stranih nevladinih organizacija koje su u Rusiji označene kao nepoželjne.
Strategija ima 72 tačke, koje su raspoređene u osam poglavlja i na 40 strana. U dokumentu se pored osnovnih stavova iznosi i procena glavnih izvora pretnji ekstremizmom u Rusiji, kao i ciljevi i zadaci geopolitike u cilju suprotstavljanja toj pojavi.
U prethodnom ukazu koji je bio na snazi od 2020. godine akcenat je bio na radikalizmu, i ekstremističkim ideologijama.
Takođe se navodi da je ekstremizam u svim oblicima realna opasnost po suverenitet, jedinstvo i teritorijalnu celovitost Rusije, stabilnost zemlje.
"Ekstremizam je jedan od najvećih problema savremenog ruskog društva, što je pre svega povezano sa različitim oblicima u kojima se ispoljava, različitim sastavom ekstremističkih organizacija čije aktivnosti ugrožavaju nacionalnu bezbednost Rusije", ističe se u ukazu.
U ukazu se navodi i da ekstremističke organizacije podstiču teritorijalne sukobe s ciljem odvajanja delova teritorije Rusije.
Naveden je i podatak da je policija za 10 godina otkrila skoro 12.000 ekstremističkih zločina, a na odgovornost je pozvano 9.000 ljudi.
