Rusija
Rusija upozorava: Saradnja Moldavije sa NATO podriva bezbednost
Raspoređivanje NATO snaga na teritoriji neke zemlje ne doprinosi njenoj bezbednosti ili suverenitetu, poručuju iz Moskve
Intenziviranje saradnje Moldavije i NATO-a podriva bezbednost te zemlje, rekao je danas za "RIA Novosti" zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin, pozivajući Kišinjev da ne ide stopama Kijeva.
"Intenziviranje saradnje Kišinjeva i zemalja NATO-a u vojnoj i vojno-tehničkoj sferi je faktor koji u velikoj meri zapravo podriva bezbednost same Moldavije. Kako smo do sada videli, bezobzirno snabdevanje neke zemlje zapadnim naoružanjem, uključujući i raspoređivanje NATO snaga na njenoj teritoriji, nikako ne doprinosi bezbednosti i suverenitetu te zemlje. Naprotiv, ovo je samo približava katastrofi", rekao je Galuzin.
Ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije Niku Popesku ranije je izjavio da se ta zemlja nalazi u veoma teškoj bezbednosnoj situaciji, te da treba da ojača svoj odbrambeni potencijal. Iz tog razloga bi, kako je rekao, trebalo ojačati vojnu saradnju sa Nemačkom, Rumunijom i Francuskom.
U isto vreme, moldavski Ministar odbrane govorio je da je zemlji potrebno da nabavi sisteme protivvazdušne odbrane, ali da za to trenutno u državi nemaju finansijskih sredstava.
Aktuelna vlast Moldavije na čelu sa predsednicom Majom Sandu teži sve većoj saradnji sa Zapadom. Predsednica te zemlje više puta je optuživala zvaničnu Moskvu da je pomagala organizovanje protesta koji su mesecima tresli Moldaviju počev od proleća ove godine i tokom kojih je u jednom trenutku na ulice izašlo oko 40.000 ljudi.
Glavni razlozi protesta su jako teška ekonomska situacija u zemlji, visoka inflacija, nestašice struje, pad životnog standarda… Jedan od razloga zbog kojih se zemlja suočila sa ovakvom situacijom nesumnjivo je i nemogućnost uvoza ruskih energenata.
Ipak, Sandu je proteste nazvala "delom hibridnog rata koji se vodi protiv zvaničnog Kišinjeva, kako bi se zemlja odvratila od 'demokratskog opredeljenja'", dok je opoziciona partija "Šor" formirala paralelnu vladu, obećavajući da će predsednicu zemlje izvesti pred sud kao nacionalnog izdajnika.
Ona tvrdi i da, činjenica da se ruski vojnici više decenija ilegalno nalaze u Pridnjestrovlju, ugrožava bezbednost Moldavije.
Jedna od poslednjih odluka Kišinjeva kojom se zaoštravaju odnosi sa Moskvom je i ona da se zabrani emitovanje šest ruskih kanala u zemlji. U decembru ove godine Kišinjev je oduzeo licencu kanalima Primul u Moldaviji, RTR Moldova, Akcent TV, NTV Moldova, TV6, Orhei TV, zbog navodno "netačnih informacija" o dešavanjima u državi i situaciji u Ukrajini.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije nazvali su ovu odlukom političkom cenzurom bez presedana.
