Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je za TASS da smatra da će se Evropska unija za pet do deset godina suočiti sa velikom energetskom krizom jer zapadne naftne i gasne kompanije već sada povlače sredstva iz ovog sektora u vidu dividendi i prestaju da ulažu.
Ovo je, kako je dodao, rezultat odluka zapadnih država da uvedu sankcije protiv Moskve i manipulišu na tržištu.
"Mnoge zapadne naftne i gasne kompanije već sada sa strepnjom posmatraju sve ovo što se dešava i umesto da investiraju, povlače sredstva u vidu dividendi. To će u budućnosti dovesti do toga da će, kao rezultat smanjenja ulaganja u energetske resurse, u Evropskoj uniji doći do njihovog deficita", objasnio je.
"U narednih pet do deset godina svet će se suočiti sa ozbiljnim problemima, a najviše posledica osetiće Evropa", dodao je.
Pogodnosti koje na Zapadu imaju od uvođenja različitih ograničenja protiv Rusije su kratkog daha, pre svega političke, a ne ekonomske.
U dugoročnoj perspektivi, ovakve odluke dovešće do velike i duge krize i destabilizacije čitave Evrope, zaključio je Novak.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov potvrdio je da su sankcije protiv Moskve zapravo nanele dosta štete Evropi koja ih je uvela, a da je od svega toga korist izvukao Vašington.
"Šta se zapravo desilo? Pa, desilo se sve ono što su Amerikanci i hteli – izvoz njihovih energenata u Evropu se povećao. Ali, po kojoj ceni za Evropu? Pa, na račun velike inflacije i smanjenja konkurentnosti evropskih preduzeća. I sve te mere i eksplozije na 'Severnom toku', i sva ta silna ograničenja - sve je to bilo urađeno kako bi se u Evropu uvozio dosta skuplji tečni gas iz Amerike. Dakle, Americi je dobro, ali Evropi nije", objasnio je ruski Ministar finansija u intervjuu za arapsku televiziju Asharq News.
On je istakao i da, iako sankcije jesu uticale na ekonomiju zemlje, Rusija je ipak uspela da pronađe i nova tržišta za svoje proizvode i da zabeleži inflaciju koja je ipak manja nego u mnogim zemljama sa Zapada, a koje su protiv Rusije uvele sankcije.
"Inflacija u tim zemljama dostiže četrdesetogodišnji maksimum, cene beleže rast znatno veći nego u Ruskoj Federaciji, tako da sankcije nisu ništa manje uticale na Zapad. Zapravo, vrlo je moguće da je njihov negativan uticaj jače udario na te zemlje, tako da mislim da je svima više dosadilo da slušaju tu priču o sankcijama", izjavio je Siluanov.
Osim toga, sankcije su, kako je kazao, poremetile energetsku i prehrambenu bezbednost u svetu i stvorile nove probleme.
Ponovio je i da Moskva iz principa neće sarađivati sa onim zemljama koje odluče da primenjuju ograničenja ruskih energenata koje su odredili na Zapadu i da će tražiti nova tržišta, pa čak i ukoliko to ne bude bilo najisplativije.
Komentarišući situaciju na energetskom tržištu koja se može pojaviti u budućnosti, Novak je rekao i da ne može da zamisli kako će se razvijati dalje svetska ekonomija bez ruskih enrgenata, jer je doprios Rusije u tom pogledu ogroman.
"Očigledno je da će se energetski resursi u budućnosti sve više koristiti. Nas niko neće moći da zameni, to je nemoguće. Štaviše, ja ni ne mogu da zamislim svet bez nas. U tom smislu smo optimistični i sebi zadajemo samo ambiciozne ciljeve", poručio je.
Rusija je najveći energetski igrač na globalnoj sceni, i odgovorna je za 20 odsto svog gasa i više od 20 odsto sve nafte koja se izvozi na tržišta. Takođe, Moskva je i treća na svetu po izvozu uglja, dodao je.
Učešće ugljovodonika i uglja u globalnom energetskom bilansu sada iznosi oko 82 odsto, a njihov značaj tokom narednih decenija nastaviće da igra dominantu ulogu, procenio je Novak.