Lavrov: Pentagon traži novac za "Azov", u Ukrajini stotine američkih vojnika (VIDEO)

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je bivši državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Henri Kisindžer, iskreno priznao da je Zapad, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, u ratu sa Ruskom Federacijom.

Prema njegovim rečima, rusko diplomatsko odeljenje pročitalo je Kisindžerov članak pod naslovom "Kako izbeći novi svetski rat" u kojem je bilo reči o mogućem rešenju ukrajinskog sukoba.

"Iznenađujuće je da niko nije obratio pažnju na frazu koja se u ovom članku pominje kao nešto što se podrazumeva. Njom je rečeno da se dve nuklearne sile takmiče ko će dobiti nenuklearnu Ukrajinu. Ovo je verovatno lapsus `po Frojdu`, iako je Henri Kisindžer mudar čovek i ne govori ništa uzalud. Ali ovo je otvoreno, iskreno priznanje ko se s kim bori", rekao je ministar u intervjuu za emisiju "Velika igra" na "Prvom kanalu".

SAD neće direktan sukob sa Rusijom

Lavrov je rekao da su SAD diplomatskim kanalima saopštile da ne žele i da neće direktno da se bore sa Rusijom, a takođe i da ne planiraju da šalju svoje vojne specijaliste u Ukrajinu u vezi sa prebacivanjem sistema PVO "patriot" u Kijev.

"Putem postojećih diplomatskih kanala pitali smo Amerikance da li odluka o prenošenju sistema 'patriot', s obzirom na složenost njene upotrebe, znači da će u Ukrajini biti američki stručnjaci. Rečeno nam je da to nije planirano, jer Amerikanci ne žele da se bore direktno protiv Rusije", rekao je Lavrov.

Lavrov je dodao da bi trebalo osloboditi teritorije četiri regiona koji su ušli u sastav Ruske Federacije.

"Trebalo bi da bude oslobođena teritorija Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, koja je posle referenduma ušla u sastav Rusije. Govorim o njihovim granicama unutar Ruske Federacije u skladu sa ruskim ustavom", poručio je Lavrov.

Sve veći uticaj istočnoevropskih zemalja u EU

Prema rečima šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova, Evropska unija koja je ranije pokušavala da ima sopstveni stav potpuno se potčinila jedinstvenim stavovima Zapada koje su nametnule SAD.

"Zemlje koje su osnivači Evropske unije sada su izgubljene jer istočna Evropa dobija na težini u EU. Težište se pomera težište u korist 'mladih Evropljana', pre svega Poljske i baltičkih zemalja, uz aktivno učešće Češke i Slovačke. Vodeće zemlje su izgubljene u ovoj situaciji", istakao je šef ruskog diplomatskog resora.

Lavrov je podsetio na nedavne izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona da će jednog dana biti neophodno izgraditi bezbednosnu arhitekturu u Evropi koja uzima u obzir interese svih zemalja, uključujući i Rusiju.

"Odmah su ga povukle mlađe članice zapadne Alijanse. I to svi doživljavaju kao prirodan tok stvari. Zauzvrat, sama Evropska unija, koja je ranije pokušavala da zatraži stratešku autonomiju, potpuno se potčinila jedinstvenoj zapadnoj liniji koju su nametnule SAD", primetio je ministar.

Kako je Lavrov naveo, stvaraju se centri za koordinaciju delovanja NATO-a i Evropske unije, kao i da se uvlače neutralne države, posebno Finska i Švedska.

"Mnogo pre toga počeo je da se uvodi program mobilnosti koji je omogućio da infrastruktura zemalja koje nisu članice NATO-a bude iskorišćena za prebacivanje NATO opreme ka istoku, bliže našim granicama", ocenio je Lavrov.

U Ukrajini stotine američkih vojnika

Lavrov je rekao da se stotine američkih vojnika sada nalazi u Ukrajini, a da kancelarija američkog vojnog atašea pruža direktne savetodavne usluge Kijevu.

"Desetine, možda i stotine američkih vojnika su u Ukrajini. Bili su tamo i pre puča. Službenici CIA su zauzeli najmanje jedan sprat u ukrajinskoj službi bezbednosti. Očigledno je da su vojni stručnjaci angažovani ne samo da posećuju Ministarstvo odbrane Ukrajine, već na ovaj ili onaj način pružaju direktne savetodavne usluge ili više od toga", primetio je ruski ministar spoljnih poslova.

Pentagon traži ukidanje zabrane za finansiranje "Azova"

Ruski ministar je rekao da se Pentagon protivi zabrani finansiranja bataljona "Azov" u Ukrajini.

"U Kongresu, kada je američki vojni budžet sada odobren, ponovo su, kao što to kongresmeni rade svake godine, uključili zabranu bilo kakve pomoći – vojne, materijalne, naoružane, bataljonu 'Azov' ili puku 'Azov'. I svaki put Pentagon se protivi ovome, traži izuzimanje ove zabrane iz budžeta SAD. To takođe govori mnogo", rekao je on.

Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je budžet za odbranu zemlje za 2023. godinu u iznosu od 858 milijardi dolara. Ranije su oba doma američkog Kongresa odobrila odgovarajući zakon.

Dokument, između ostalog, predviđa izdvajanje najmanje 800 miliona dolara za bezbednosnu pomoć Ukrajini i šest milijardi dolara za inicijativu obuzdavanja u Evropi, koja je usmerena protiv Rusije.

Rusija nema želju da komunicira sa Zapadom

Šef ruske diplomatije rekao je da Rusija danas nema posebnu želju da vodi dijalog sa zapadnim zemljama.

"Već sada imamo vrlo malo mogućnosti da razgovaramo sa Zapadom i, zapravo, nema neke posebne želje, pogotovo kada čitate izjave ministara spoljnih poslova, premijera, predsednika da je neophodno baviti se bezbednošću Evrope. Ranije su govorili 'bez Rusije', sada 'protiv Rusije'", rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je prokomentarisao ideju o stvaranju evropske političke zajednice, navodeći da je reč o analogu OEBS-a, ali bez Rusije i Belorusije.

"Ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona da stvori evropsku političku zajednicu je da stvori novi OEBS bez Rusija i Belorusija. To je izjavila osoba koja je nešto kasnije rekla da je važno da se ne izgubi prilika da se sa Rusijom izgradi neka vrsta bezbednosnih struktura. Oni planiraju da ojačaju evropsku političku zajednicu. Već planiraju sledeći samit za proleće i pokušavaju da uključe sve naše susede, osim Belorusije", rekao je Lavrov.

"I u tom kontekstu, nemamo posebnu želju da razgovaramo sa Zapadom, ali kada dođe do konkretne situacije kada Zapad otvoreno radi nezakonite stvari, onda da, postavljamo pitanja", naglasio je šef ruske diplomatije.

Bićemo na oprezu zbog mogućeg prebacivanja S-300 Ukrajini

Ruski šef diplomatije rekao je da je Moskva prinuđena da bude u pripravnosti zbog najave zapadnih zemalja da prebace Kijevu rusko oružje, uključujući protivvazdušne raketne sisteme S-300 i podsetio da je nedavno bilo izveštaja da će Grčka prebaciti svoje raketne sisteme u Ukrajinu.

"Sećate se, bila je priča kada su S-300 trebali da budu isporučeni Kipru? Ali onda je Zapad počeo da radi sve da to spreči. S obzirom na ostrvski položaj Kipra i na to da ova zemlja nije članica NATO-a, postignut kompromis koji je svima odgovarao. Ove sisteme kupila je Grčka. Ali prema ugovoru koji je to obezbedio, Grčka nema pravo da ih prenosi bilo kome bez naše saglasnosti. Podsetili smo Grke na ovo, oni su rekli da to nisu zaboravili", rekao je on.

Iz tog razloga Rusija mora biti na oprezu.

"Pažljivo pratimo ovakve stvari, pogotovo jer se zabrana prenosa našeg oružja, odnosi i na većinu oružja koje se nalazilo u istočnoj Evropi, gde je proizvedeno. Zato moramo biti na oprezu, jer se pod sloganom 'Spasimo Ukrajinu, jer je Ukrajina Evropa, a Evropa Ukrajina', radi mnogo nezakonitih stvari", istakao je Lavrov.

Ruski šef diplomatije rekao je da Rusija ne namerava da promoviše eskalaciju sukoba u Ukrajini, ali da će obezbediti sprovođenje ciljeva specijalne vojne operacije.

"Odgovor na pitanje da li se može očekivati eskalacija sukoba, nalazi se u raznim izjavama politikologa. Mi ne želimo eskalaciju, već samo nameravamo da osiguramo da su ciljevi specijalne operacije ispunjeni", naglasio je on.