Odlučna ruska ofanziva u Kurskoj oblasti ulazi u završnu fazu, sedam meseci nakon što je Ukrajina u iznenadnom napadu zauzela deo ruske teritorije.
Oružane snage Ukrajine (OSU) nisu u stanju da zaustave brze prodore ruske vojske, haotično se povlačeći dok njihov glavnokomandujući govori o "planiranom regrupisanju na bolje položaje".
Na prvi pogled, to liči na događaje iz Harkovske oblasti krajem 2022, kada su se ruske snage povlačile, a sada su uloge obrnute. Takozvani sudžanski mostobran, po gradiću koji je Kijev dugo smatrao pregovaračkom polugom spram Moskve, sad je na ivici kolapsa.
Dosadašnji događaji
U septembru 2024, po okončanju ukrajinske ofanzive, borbe u Kurskoj oblasti poprimile su pozicioni karakter. OSU su prešle u odbranu i polako gubile položaje, iako su se povremeno trudile da prošire mostobran. Za rusku armije ova zona nije bila prioritet. Zona kontrole OSU je već bila ispresecana i nije predstavljala pretnju. Moskva je do kraja 2024. bila usredsređena na Donbas.
Već u januaru ove godine, međutim, borbe oko Sudže postaju intenzivnije. Ukrajinci su pokušali da poboljšaju položaj, ali je ruska vojska odgovorila oprobanom strategijom iz Donbasa: opkoli neprijatelja sa tri strane, preseci snabdevanje i nateraj na kolaps iznurivanje.
Ključni momenat je došao sredinom februara, kada su ruske snage oslobodile Sverdljikovo i prešle reku Loknju, izbivši na glavni put snabdevanja OSU iz Sumske oblasti.
Posle zauzimanja Sverdljikova, ukrajinska situacija se vidno pogoršala. U izveštajima neprijatelja bilo je reči o značajnoj nadmoći ruske armije. To je bilo verodostojno, za razliku od propagandne priče o severnokorejskim borcima.
Isto tako, ruske snage prešle su državnu granicu i počele da vode operacije na ukrajinskoj teritoriji. Linije na mapi su ustuknule pred vojnom logikom.
Ofanziva na Sudžu
Aktivna faza operacija počela je 7. marta, kada su ruske snage napale ukrajinske linije snabdevanja i ključne tačke iz više pravaca. Rusi su čak prodrli do granice na južnom delu mostobrana i time presekli sekundarni put snabdevanja do Sudže. Iako su se ruski vojnici posle povukli sa nekih isturenih položaja, ovaj upad je ozbiljno poremetio logistiku neprijatelja.
Za razliku od dugih i teških borbi u Donbasu, koje za cilj imaju iznurivanje protivnika i postepeno napredovanje, operacija u Sudži se usredsredila na brzinu, iznenađenje i potpuno razaranje ukrajinske logistike. Vrhunac tog pristupa bila je sada već legendarna "Operacija Cevovod" 8. marta, kada se grupa od oko 800 ruskih boraca probila duboko u ukrajinsku pozadinu i do kraja dana preuzela kontrolu nad industrijskom zonom severno i istočno od same Sudže.
Ukrajinci su pokušali da se povuku u Sudžu u nadi da će tu moći da stabilizuju odbrambenu liniju i prinude Ruse na nastavak pozicione bitke. Međutim, već do 10. marta je njihov kolaps bio očigledan. Neke od jedinica su počele da beže prema granici, ostavljajući svu opremu. Do 12. marta su ruske snage preuzele celu industrijsku zonu, predgrađa i gradsku upravu i centru Sudže.
Konačno oslobođenje grada bilo je samo pitanje dana, ili čak sata.
Šta je sledeće?
Sada se svi pitaju da li će ruska vojska da nastavi napredovanje u dubinu ukrajinske teritorije. Od ukrajinskog upada u Kursku oblast prošlog avgusta, postalo je jasno da su granice na karti sve više nebitne, a da manevre diktira vojna potreba.
Ruska vojska je već nekoliko puta prešla ukrajinsku granicu u borbama oko Sudže i nema pokazatelja da će u budućnosti da se ustručava.
Dalji tok ruskih vojnih operacija zavisi od diplomatije. Ako predsednici Vladimir Putin i Donald Tramp uspeju da postignu trajni mirovni sporazum, ruski borci će da zastanu na ukrajinskoj administrativnoj granici, jer Moskva nema teritorijalnih ambicija u Sumskoj oblasti. Ali ako dođe do eskalacije sukoba, ruska vojska mogla bi da za cilj postavi potpuni poraz ukrajinske armije i smenu sadašnjeg kijevskog režima.