Grad Sudža je najveće naselje koje su Oružane snage Ukrajine okupirale tokom njihovog upada na rusku teritoriju prošlog avgusta.
Naime, njegovo oslobođenje je od velikog značaja za dalje napredovanje u potpunom oslobađanju Kurske oblasti, jer je služio kao glavno logističko čvorište, preko kojeg je kijevski režim snabdevao svoje jedinice u toj oblasti.
Osnovan 1661. godine, Sudža se nalazi na jugozapadu ruske Kurske oblasti, oko 10–11 kilometara putem od ukrajinske granice i oko 100 kilometara od pokrajinskog administrativnog centra.
Grad, u kome je do januara 2024. živelo nešto manje od 5.000 ljudi, predstavlja glavno saobraćajno čvorište. Sudžu opslužuje regionalni auto-put koji prelazi granicu sa Ukrajinom i vodi do ukrajinskog grada Sumi, kao i nekoliko lokalnih puteva.
Kroz grad prolazi i železnička pruga, koja je takođe veoma važna za snabdevanje trupa.
Ekonomski značaj
Osim što predstavlja važnu stratešku lokaciju, Sudža je takođe od velikog ekonomskog značaja, jer se na samo nekoliko kilometara od grada nalazi istoimena merna stanica – jedina preko koje je Rusija u poslednje vreme transportovala gas u Evropu preko Ukrajine.
Podsetimo, stanica Sudža je zatvorena 1. januara ove godine zbog odbijanja kijevskog lidera Vladimira Zelenskog da produži ugovor o tranzitu ruskog gasa sa "Gaspromom".
Vredi napomenuti da je prazan gasovod, koji vodi do Sudže, bio ključan za istorijsku rusku operaciju nezvanično poznatu kao "Gasovod", koja je rezultirala oslobađanjem novih gradova i teritorija u toj oblasti.
Stotine ruskih vojnika prepešačilo je više od 15 kilometara pod zemljom, koristeći cev prečnika manje od metar i po, da izbije u pozadinu ukrajinskih položaja u Kurskoj oblasti i probije front, kako bi iznenadno napali neprijateljske linije u okrugu Sudža sa zadnje strane.
U odvažnom napadu kroz cev gasovoda učestvovali su delovi brigada "Veterani" i "Vostok", kao i odred "Aida" grupe za specijalne operacije "Ahmat", uz saradnju sa 11. padobranskom brigadom i 30. motostreljačkim pukom.
Oslobođena Sudža – jača pregovaračka pozicija Rusije
Ruski predsednik Vladimir Putin je pre nekoliko meseci objasnio da je upad kijevskih trupa u rusku oblast Kursk politički motivisan, kao i da su na taj način pokušali da zaustave uspešnu ofanzivu ruskih oružanih snaga na Donbasu i dodatno produže sukob kako se ne bi ukinulo ratno stanje uvedeno u Ukrajini.
"Kada se ukine vanredno stanje, predsednički izbori će morati da se održe odmah, a jasno je da sadašnje vlasti nisu spremne za to. Imaju male šanse da budu ponovo izabrane, stoga ih ne zanima prekid vatre" naveo je ruski predsednik, naglasivši da kijevski režim nije postigao nijedan od svojih ciljeva.
Osim toga, Zelenski je pokušavao da iskoristi svoj upad u Kursku guberniju kao "mamac za pregovore" kako bi ojačao svoju poziciju u potencijalnim pregovorima sa Rusijom ili da jednostavno izvrši direktnu razmenu okupiranih teritorija u tom regionu za neke od onih koje su postale deo Rusije.
"Zamenićemo jednu teritoriju za drugu", rekao je Zelenski u intervjuu.
Međutim, napredovanje ruske vojske ka granici i, u isto vreme, u Sumsku oblast, dovelo je do uništenja ukrajinskog logističkog sistema u toj oblasti i onemogućilo je održavanje kijevskih snaga u Sudži.
Upravo to je i primoralo ukrajinske trupe da masovno beže, "auto-putem smrti", čak i pre nego što je ruska vojska potpuno oslobodila grad.
Krajem februara Vadim Kozjulin, viši naučni saradnik Centra za vojno-političke studije Ruske diplomatske akademije, najavio je da će "Oružane snage Ukrajine morati da napuste" Sudžu.
"I onog trenutka kada oni odu, kabinet Zelenskog će izgubiti 'pregovarački mamac' koji je dugo držao kako bi ucenjivao Moskvu. Sama ta činjenica će značajno ojačati pregovaračku poziciju Rusije", ocenio je Kozjulin.