Zaharova: Kompromis Beograda i Prištine, uz garancije Zapada, teško održiv
Kompromis Beograda i Prištine, uz garancije Zapada, teško da se može smatrati održivim, ocenila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
"Postignut kompromis uz 'čvrste garancije' Zapada teško da se može smatrati održivim. Presudno pitanje za Srbe je formiranje Zajednice srpskih opština. Ta zajednica treba da bude efikasan instrument za ostvarivanje njihovih prava i bezbednosti u uslovima sistematskog progona na nacionalnoj osnovi, a to je izignorisano", upozorila je Zaharova.
Kako je istakla, sve dok Priština ne ispuni tu ključnu obavezu, koju sabotira već deset godina, situacija će ostati jednako krhka uz stalnu opasnost od ponovne eskalacije.
Iz izjava vlasti tzv. Kosova može se videti da oni nemaju nameru da odustanu od ideje da silom stave pod kontrolu delove pokrajine koje naseljavaju Srbi, istakla je Zaharova.
"Odlično znamo cenu bilo kojih garancija Zapada. Više puta smo to videli u Ukrajini, na Balkanu i na drugim kriznim žarištima. Sve dok, uprkos sporazumima o deeskalaciji, na kojima insistiraju SAD i EU, ostaju nerešena ključna pitanja na Kosovu i Metohiji, postizanje trajnog rešenja nije moguće. Posredovanje EU u dijalogu ne daje rezultate, pregovori su besmisleni što Prištini pruža mogućnost da jača antisrpsku politiku", zaključila je ona.
Zaharova je obavestila da Rusija nastavlja pomno da prati aktuelnu situaciju na kosovu i Metohiji. Srbi na Kosovu su 29. decembra počeli da uklanjaju barikade podignute kao odgovor na diskriminatorske korake koje je preduzela Privremena samouprava u Prištini.
"Akutnu fazu krize moguće je prebroditi bez krvoprolića zahvaljujući konstruktivnim koracima srpskog rukovodstva, koje je učinilo sve da se izbegne otvoreni sukob", rekla je Zaharova.
Skandalozni zakon o medijima
Novi ukrajinski zakon o medijima legitimiše samovolju u odnosu na uređivačku politiku medijskih kuća, ocenila je Zaharova i dodala da je Zelenski odlučio da potpiše skandalozni zakon o medijima baš u vreme dok Zapad praznuje.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski potpisao je ranije zakon "O medijima", prema kojem će, kako navodi ukrajinska štampa, predstavnici ukrajinskih vlasti imati priliku da novčano kažnjavaju i zatvore bilo koji TV kanal, novine ili portal ako im se iz nekog razloga ne sviđa njihov informativni sadržaj.
"Ima mnogo stvari koje će omamiti najiskusnijeg borca za demokratiju zapadnog tipa. U stvari, reč je o legitimisanju samovolje u odnosu na medijski pluralizam i, uopšte, svaku informaciju koja ne odgovara interesima vrha Ukrajine", napisala je Zaharova konstatujući da se novim zakonom uspostavlja bezakonje.
Kako je navela, Kijev od sada može učiniti bilo šta, možete blokirati medije bez suda i istrage, dopunjavati crne liste imenima koja su navodno opasna po bezbednost zemlje, kažnjavati i desno i levo sve koji se usude da izraze nešto što izlazi izvan granica onog što je odobreno.
"A to što je ovaj, da tako kažem, zakon u suprotnosti sa tamošnjim Ustavom... Kad se uopšte u Kijevu posle prevrata obraćala pažnja na takve sitnice?", zapitala se Zaharova.
Rusija zabrinuta jer koridor Lačin još uvek nije deblokiran
Rusija je zabrinuta jer lačinski koridor još uvek nije funkcionalan za kretanje građana, transporta i robe, rekla je Zaharova.
"Izražavamo zabrinutost zbog nedostatka napretka u omogućavanju kretanja građana, vozila i robe u oba smera lačinskim koridorom u skladu sa saopštenjem lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije od 9. novembra 2020", izjavila je portparolka Ministarstva.
Ona je napomenula da ruska strana, a naročito rukovodstvo ruskog mirovnog kontingenta, nastavlja da preduzima dosledne korake za rešavanje ove situacije.
"Ističemo da su ruski mirovnjaci ti koji daju ključni doprinos u obezbeđivanju bezbednosti u zoni njihovog razmeštanja, što su konstatovali i lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije na samitu 31. oktobra ove godine u Sočiju. Sve javne napade i provokacije protiv naših mirovnjaka smatramo neprihvatljivim, to su ciljane provokacije koje nanose štetu procesu jermensko-azerbejdžanske normalizacije", navodi Zaharova.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je Baku i Jerevan da striktno poštuju sve odredbe saopštenja lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije od 9. novembra 2020. godine.
"Napominjemo da koridor Lačin treba da se koristi samo u svrhe navedene u ovom dokumentu. Nadamo se da će strane postići dogovore u vezi sa razvojem rudnih ležišta u regionu", dodala je Zaharova.
"Zalažemo se za sveobuhvatnu primenu čitavog kompleksa tripartitnih sporazuma na najvišem nivou koji imaju za cilj deblokadu saobraćajnih i ekonomskih veza u regionu, razgraničenje jermensko-azerbejdžanske granice, pripremu mirovnog sporazuma između Bakua i Jerevana i uspostavljanje kontakata između, stručnjaka i parlamentaraca dveju zemalja", zaključila je ona.
Put kroz Lačinski koridor je jedini put koji povezuje Karabah sa Jermenijom. Prema sporazumima iz novembra 2020. kojima je stavljena tačka na neprijateljstva u Karabahu, put kontroliše ruski mirovni kontingent stacioniran u regionu na period od pet godina.
