Rusija
MSP Rusije: NATO od svog postanka seje haos i civilne žrtve – od Jugoslavije do Ukrajine
Od svog nastanka, Alijansa nije prestala da raste, a za to vreme dobila je 20 novih članica u deset talasa širenja, od kojih se sedam dogodilo nakon raspada Sovjetskog Saveza
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije podsetilo je da je na današnji dan 4. aprila 1949. godine formirana Severnoatlantska organizacija (NATO), osnovana na osnovu Vašingtonskog sporazuma, koji je potpisalo 12 država Evrope i Severne Amerike.
Kako su istakli, od svog nastanka, "odbrambeni savez" nije prestao da raste, a za to vreme dobio je 20 novih članica u deset talasa širenja, od kojih se sedam dogodilo nakon raspada Sovjetskog Saveza (1999, 2004, 2009, 2017, 2020, 2023. i 2024).
"Vojne avanture Alijanse širom sveta su uvek služile kao izvor nestabilnosti, haosa i direktno su dovele do civilnih žrtava i razornih posledica – kao što je to bio slučaj u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, Avganistanu, Siriji, Ukrajini i drugim zemljama", naveli su u ministarstvu.
Podsetili su da je još 2007. godine, govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ruski predsednik Vladimir Putin direktno istakao da NATO igra destabilizujuću ulogu u globalnom svetskom poretku nakon završetka Hladnog rata.
"Proces proširenja NATO-a nema nikakve veze sa modernizacijom same Alijanse ili osiguranjem bezbednosti u Evropi. Naprotiv, ovo je ozbiljan provokativni faktor koji smanjuje nivo međusobnog poverenja", rekao je tada Putin.
Dodaje se da su istovremeno, Sovjetski Savez i Rusija u različitim vremenima preduzimali "korake" ka NATO-u, a čak su najavljivali mogućnost ulaska u Alijansu u cilju stvaranja sveobuhvatnog sistema bezbednosti u Evropi.
"Da Sovjetski Savez nije imao agresivne namere prema zemljama članicama NATO-a, svedoči i činjenica da je korak odmazde – stvaranje Organizacije Varšavskog pakta, preduzet tek 1955. godine, šest godina nakon stvaranja NATO. Pre toga, SSSR je računao na normalizaciju odnosa i čak je razmatrao mogućnost ulaska u Severnoatlantski savez", ukazali su.
Takođe, naveli su da je u martu 1954. sovjetski ministar spoljnih poslova Vjačeslav Molotov predložio da Sovjetski Savez razmotri učešće u NATO-u, što bi moglo smanjiti tenzije između socijalističkog i kapitalističkog bloka i sprečiti sukobe.
Međutim, kako su podsetili, zapadne sile su odbile ovaj predlog.
"Rusko rukovodstvo pokušalo je ponovo da se zbliži sa Alijansom nakon raspada SSSR-a, u junu 1994. Rusija je postala prva zemlja koja se pridružila programu NATO-a Partnerstvo za mir, koji je podrazumevao razvoj bilateralne saradnje između Alijanse i partnerskih država", naveli su.
