Moskva o kršenju moratorijuma: Kijevski režim 100 puta ciljao energetske objekte

Oružane snage Ukrajine su od trenutka stupanja na snagu moratorijuma na napade na energetsku infrastrukturu skoro 100 puta napale energetske objekte na teritoriji Ruske Federacije, izjavio je za TASS specijalni izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za zločine kijevskog režima Rodion Mirošnik.

"Od 18. marta – dana stupanja na snagu dogovora – kijevske formacije organizovale su 98 napada na energetske objekte", istakao je on.

Mirošnik je dodao i da su samo tokom prošle nedelje, od 7. do 13. aprila, ukrajinske snage izvele 38 namernih udara na energetsku infrastrukturu u Rusiji. Pogođeni su objekti u Rostovskoj, Zaporoškoj i Brjanskoj oblasti, kao i u Luganskoj i Donjeckoj narodnoj republici.

Jedan od najmasovnijih udara bila je paljba na Verhnje-Kalmiusku filtersku stanicu u DNR-u, što je dovelo do prekida snabdevanja vodom u gradovima Donjeck, Jasinovata i u Červonogvardejskom rejonu Makejevke.

Masovni napad ukrajinskih dronova na Kursku oblast, po rečima Mirošnika, jasno pokazuje stvarne ciljeve i namere "nacističkog režima Vladimira Zelenskog".

"Posledice najmasovnijeg udara ukrajinskih dronova na Kursku oblast su očigledne — spasioci trenutno evakuišu stanovnike iz tri stambene zgrade koje su pretrpele najveća oštećenja. Dok se u javnosti govori o težnji ka miru, ovaj ciničan postupak pokazuje prave ciljeve i namere nacističkog režima Zelenskog", napisao je specijalni izaslanik na svom telegram kanalu, priloživši fotografije sa mesta događaja.

Ove napade je prokomentarisala i portparolka Ministartsva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja je istakla da "kijevski nacistički režim nastavlja svoje varvarske napade na ruske civile".

"U noći između 14. i 15. aprila, Kurska oblast bila je meta najmasovnijeg napada ukrajinskih dronova do sada — 109 bespilotnih letelica ciljano je gađalo stambene objekte i civilnu infrastrukturu", istakla je ona u komentarzu koji je objavljen na zvaničnom sajtu resora.

Dodala je da je tom prilikom stradala jedna starija žena, oštećena 24 stambene zgrade, od kojih su tri pretrpele teška razaranja, kao i jedna stanica hitne pomoći, koja je ostala bez više od deset specijalizovanih vozila.

"Neprestani zločini mizantropskog režima Zelenskog deluju posebno cinično u svetlu izjava sa Bankove (ulica u kojoj se nalazi kancelarija Zelenskog) o navodnoj težnji ka miru", napomenula je Zaharova.

Skrenula je pažnju na to da te izjave ne smeju nikoga zavarati kada su u pitanju pravi ciljevi i namere kijevskog režima.

"Zločinačka kijevska hunta nije voljna da diplomatskim putem reši sukob, već je i dalje opsednuta nametljivom idejom da nanese 'strateški poraz' našoj zemlji", istakla je ona.

Dodala je da Rusija poziva odgovornu međunarodnu zajednicu da osudi zločine nacističkog režima u Kijevu nad civilnim stanovništvom i pokaže odlučnost u zaustavljanju krvavih dela bande Zelenskog.

Prema Mirošnikovim rečima, vlasti Ukrajine i Evrope pokušavaju da skrenu pažnju sa proslave Dana pobede jer se plaše tog događaja.

Gostujući na kanalu "Solovjov lajv", on je izjavio da je taj dan podsetnik na pobedu ruskog, odnosno sovjetskog naroda, i da Zelenski nastoji da Ukrajince iz reda pobedničkog naroda prebaci u tabor poraženih — fašista i nacista, koji su tada bili uništeni.

"Ono što su sada započeli je otvorena demonstracija njihove privrženosti i stavova. Odnosno, oni savršeno razumeju da im je potreban pokušaj da se nekako umanji značaj ovog postupka, kog se istinski plaše", naglasio je Mirošnik.

Dodao je da Evropa zajedno sa Ukrajinom organizuje sopstveni forum uoči Dana pobede, "jer je pojedinačno sve to za njih previše zastrašujuće".

On je istakao da predsednik Zelenski izbegava mogućnost dijaloga o rešenju ukrajinskog sukoba, zbog čega se trenutno pregovori vode isključivo između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

"Pregovori se sada vode isključivo u bilateralnom formatu – Vašington i Moskva pokušavaju da pronađu izlaz iz ove situacije i iskoriste raspoložive instrumente kako bi na kraju došli do političko-diplomatskog rešenja sukoba", naglasio je Mirošnik.

Takođe je dodao da je neophodno da obe strane detaljno razrade sve mehanizme koji će nakon postignutog dogovora moći da izdrže i praktičnu primenu i pritiske onih država koje kategorički odbacuju mirno rešenje.