Kada se pomenu fantastika, čarobnjaci i mačevi, većina odmah pomisli na "Gospodara prstenova", "Igru prestola", "Vešca", "Tamnice i zmajeve" i ostale pseudoevropske postavke. Slovenska mitologija sa Koščejom Besmrtnim, Baba Jagom ili troglavim Zmajem Goriničom nisu ni približno "mejnstrim" kao zmajevi, vitezovi i veštice koje smo navikli da viđamo u igrama, filmovima i knjigama.
Jedan ruski umetnik je odlučio da to ispravi, koristeći svoje iskustvo u razvoju igara kako bi starorusku mitologiju stavio u prvi plan.
Ime Roman Papsuev možda nije previše poznato ljubiteljima zapadne fantastike, ali njegov nadimak Amok verovatno jeste ljubiteljima serijala Džordža R.R. Martina "Pesma leda i vatre".
Pre nego što se pojavila serija, Papusev je bio među prvima koji je vizualizovao likove iz knjiga.
Portret majstor Targarjenovih
"Voleo sam 'Pesmu leda i vatre' i počeo sam da radim 'fan art' i postavljam radove na svojoj veb stranici. U jednom trenutku, radovi su počeli da privlače pažnju publike, uglavnom na Zapadu, jer je Martin tamo bio poznatiji u to vreme. Bilo je to pre više od 20 godina", rekao je Papusev za RT internešenel.
U jednom trenutku, link za stranicu Romana Papuseva stigao je i do samog Martina kome su se svideli radovi i koji je dao Romanu neke smernice o izgledu likova, uključujući stvari koje nisu bile u knjigama, tako da su slike Papuseva u izvesnom smislu najpribližnija reprezentacija likova iz serijala.
Martin ga je preporučio kompaniji "Fantazi flajt gejms" koja je štampala karte za igru po motivima "Igre prestola" i Papusev je za njih napravio neke od karata a kasnije i knjigu portreta članova dinastije Targarjen "Umetnost leda i vatre".
Od igara do slovenskih superheroja
Papusev je osam godina radio u gejmingu, kao vodeći umetnik za rusku kompaniju "Mejl.ru". Jedan od njegovih mnogih zadataka bio je da stvori čudovišta koja će igrači ubijati.
"A onda sam pomislio, zašto ne bi bili u slovenskom duhu? Zašto ne zamisliti stvorenja iz ruskih narodnih priča kao likove iz video igara?", rekao je on.
U početku, Papusev je iskoristio Ilju Muromeca – junaka iz starog ruskog folklora, najpoznatijeg bogatira i malo ga modernizovao. Svi koji su igrali "Vorkaft" prepoznaće to u njegovom oklopu i maču.
"U početku nisam planirao ništa ozbiljno. Radio sam to za sebe i svoje pratioce na mreži. Ali odjednom je to odjeknulo i počeo sam da razvijam ovu temu. Imao sam neke opšte ideje pre toga, ali nikada nisam razmišljao o njihovom potencijalu, iako sam osećao da postoji", rekao je on.
Ideja se onda produbila. Usledili su drugi heroji, zlikovci i čudovišta – Košej Besmrtni, Baba Jaga, Leši i drugi, još nepoznatiji zapadnjačkoj publici. Prikazujući svoju umetnost na internetu, Papusev je izazvao veliko interesovanje i počeo je da sastavlja potpuno novo okruženje - Stari Rus.
Fantazija stare Rusije
Stari Rus nije zamišljen ni kao tačan (pseudo)istorijski prikaz drevne kijevske Rusije niti kao prepričavanje klasičnih narodnih priča i mitova već je u pitanju zasebni fantastični univerzum.
"To je jednostavan univerzum, bez veze sa stvarnim svetom", kaže Roman. "Postoji Drvo sveta, na koje je povezano više svetova. Svet Stare Rusije se zove Belosveti. To je lepa, idealistička, bajkovita zemlja Rus, koja nema direktnu vezu sa istorijskom Rusijom. Naseljena je herojima i stvorenjima iz bajke i mita. Kao planeta bajki."
U ovom univerzumu, lokacije i likovi zadržavaju izrazito ruske karakteristike i dobijaju atribute prepoznatljive modernim poznavaocima fantastike. Bogatiri – ljudi nadljudske snage, branioci Rusije – opisani su kao heroji koji su prošli magičnu transformaciju koja ih je pretvorila u virtuelne superheroje. Kočšej je vampirska figura slična Liču iz "Vorgrafta". Slavuj-razbojnik smrtonognoh zvižduka postao je monstrum koji napada zvukom i jaše hrastove-ljudoždere.
Mračna fantazija
Ovi atributi "mračne fantazije" izazvali su kritike jer su bili previše slični sumornoj estetici "Vorhamera", ali je umetnik odbio da se odrekne svojih inspiracija.
"Konceptualni umetnik video igara treba samo da pogleda snimke da bi prepoznao vizuelni stil. Dobro razumem trendove, forme, stereotipe, vizuelne naznake koje funkcionišu u igricama – to mi je dalo idejue kako da vizuelizujem svoj univerzum", rekao je on.
"Uzeo sam otprilike stil 'Vorhamera' kao inspiraciju, jer je realniji od, recimo, 'Vorkrafta'", dodao je on.
Anti-diznifikacija
Kada je reč o vezama sa bajkama, Papusev nastoji da prenese suštinu, a ne da prepriča postojeće priče. Većina Rusa poznaje sve likove iz Stare Rusije iz detinjstva, ali to je jedan od razloga zašto nisu baš popularni među odraslim ljubiteljima fantazije: bajke štampane u sovjetskko doba su često bile ublažene verzije primerene za decu, dok su originalne priče bile mnogo krvavije, surovije i moralno ambivalentne. Sličnu "diznifikaciju" su prošle i bajke braće Grim.
Stara Rus nije baš bila puna seksa i nasilja do nivoa "Igre prestola", ali su dela Papuseva ipak namenjena publici starijoj od 16 godina zbog povremenih vizuelno uznemirujućih tema i nasilja.
Papusev je Ilju Muromeca opisao kao kontradiktornog lika, koji je ponekad heroj i pravednik a ponekad izbija njegova "tamna strana" kada divlja, pijanči i ruši crkve. "Da ne govorim da u jednoj priči ubije i raskomada sopstvenog sina. Teško da bi vaša deca trebalo da se ugledaju na njega", rekao je on.
Umetnik je zato moderniozovao i racionalizovao ovu dihotomiju, stvarajući priču u kojoj Ilja, mlad i opijen svojom novostečenom super-snagom (i bukvalno pijan), nailazi na starog i mudrog bogatira i najpre ga napada i gubi, da bi potom njih dvojica uspostavili odnos mentora i učenika koji je prepoznatljiv u savremenim delima.
Stare teme, nova vizija
Pokušaja da se ruske narodne priče prilagode popularnoj kulturi bilo je i ranije ali su u 21. veku, najsavremeniji prikazi su i dalje sovjetski filmovi iz 1960-ih i 1970-ih ili crtani filmovi iz istog doba ili moderna verzija "Tri bogatira", animirana, porodična, komedija koja se toliko odmakla od bajke da je upitno nazvati je adaptacijom.
Postoji i serija filmova "Poslednji ratnik" (reč "bogatir" se naizmenično prevodi kao ratnik, heroj ili vitez) koju su ruski studiji uradili u saradnji sa "Diznijem". Iako imaju "Diznijev" vizuelni kvalitet i dobro su prošli na blagajnama u Rusiji, filmovi su daleko od originalne mitologije kao i "Diznijeve" princeze od priča braće Grim.
Dovođenje slovenskog folkora na Zapad
Kada je reč o "prodaji" slovenske mitologije zapadnoj publici, Papusev veruje da je ona moguća. "Uzmimo na primer (američkog autora stripova Majka) Mignolu, koji je koristio slovenski folklor u svom 'Helboju'. Tamo se pojavljuju i Baba Jaga i Koščej Besmrtni. Zapadna publika već zna te likove."
Ali u većini slučajeva, pokušaji da se slovenska predanja prilagode Zapadu bili su ili veoma plitki, potpuno neuobičajeni, ili su u velikoj meri zapadnjački. "Saga o Vešcu" na koju se gleda kao na primer slovenske mitologije u modernoj kulturi, u stvari je klasična zapadnjačka fantazija sa slovenskim štihom.
"Andžej Sapkovski je pronašao veoma dobar balans između zapadnog i slovenskog, ali on uglavnom koristi slovenske elemente kao 'radni materijal' i prilično se udaljava od originalnih mitoloških opisa stvorenja", rekao je Papusev.
Dobar primer za to je Kikimora, koja je u mitologiji nejasno definisan, ali skoro uvek humanoidni ženski duh. U univerzumu Vešca, postao je insektoidno čudovište.
U nekim slučajevima, slovenska stvorenja su imala izrazito keltske crte poput Lešija, šumskog duha.
"Da li bi zapadnu publiku zanimala ekstremna istočnoslovenska verzija? Ne znam, ali svakako vredi pokušati", smatra Roman.
Umetnost Papuseva je takođe nova interpretacija starih priča ali se umetnik nada da će svojim delima uhvatiti neuhvatljivi "ruski duh". U stvarnom svetu, debata o tome šta je to tačno traje decenijama, ako ne i vekovima – ali u bajkama je to koncept u univerzumu, gde Baba Jaga može da otkrije prisustvo heroja njuškanjem vazduha i komentrom "Ovde miriše na ruski duh!"
Igre i filmovi?
Jedan logičan način da se Priče o staroj Rusiji pronesu svetom su igre i filmovi, a Papusev već gleda u tom pravcu. Čak je i razgovarao o snimanju animiranih filmova ili filmova, ali postoji problem.
"Problem je u tome što sam imao slike, ali ne i priče iza njih. Nije bilo fikcije za adaptaciju na ekranu. Morate biti veoma hrabri ili izuzetno strastveni da biste napravili film od nekoliko slika i bez priče!"
Upravo sada, Papusev sa timom ruskih autora fantastike radi na tome. Izdali su dve knjige u seriji "Bitka za Lukomorje" na ruskom jeziku. To je zbirka kratkih priča koja narativno meso stavlja na kosti okruženja koje je započeo svojom umetnošću.
"Nikada ne možete razumeti priču samo gledajući sliku. Gledaš na trenutak i donosiš sud. Ali kao umetniku, potrebno mi je mnogo više od sekunde da stvorim tu sliku. Ja to prožimam svojom dušom, svojim iskustvom. Trenutno, moj glavni cilj nije vizuelno, već priča iza toga, i svom snagom se trudim da to prenesem kroz tekst."
Kada to bude završeno, razmotriće eventualne predloge multimedijalnog razvoja "Priča o Starom Rusu". Do tada, radi na svojoj umetnosti, knjigama ilustracija, enciklopediji mitskih bića i društvenoj igri "Nasleđe stare Rusije: Legenda o zmiji" koja bi trebalo da se pojavi kasnije ove godine.
Kaže da je svestan koliko je truda potrebno da se priče prevedu, objasne i približe zapadnoj publici ali veruje da će se uskoro na tržištu pojaviti i verzije na engleskom.