Lavrov: Naš narod odlično razume značaj SVO – nećete nas opkoliti NATO bazama

Naš narod odlično razume značaj ove Specijalne vojne operacije,izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare održanoj nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Laosa.

Komentarišući činjenicu da je Evropa odlučila da podigne procenat na 5 odsto BDP na naoružanje, Lavrov je napomenuo da je to pretnja za poreske obaveznike tih zemalja.

Još jedna samoubilačka odluka EK je to što je u potpunosti zabranila da se uvozi nafta i gaz iz Rusije.

"Tamo su te 'demokrate' iz Brisela nametnule demokratski izabranim vladama svoje stavove, uključujući potpunu zabranu isporuka nafte i gasa iz Ruske Federacije – isporuka koje su decenijama bile dugoročan i pouzdan temelj ekonomskog blagostanja Evrope. Sve je to otišlo u prah i pepeo, a oni s ponosom podnose izveštaje, kao što je to učinila Ursula fon der Lajen, kako je takva odluka doneta i kako će pokazatelji uvoza nafte i gasa iz Rusije biti gotovo nula", istakao je Lavrov.

Lavrov sa šefom diplomatije Laosa: Ne sumnjam u našu saradnju

Dodao je da oni pritom ne pominju koliko je sve to koštalo same potrošače.

"Koštalo je – i te kako. Cene energenata su naglo porasle, što je dovelo do deindustrijalizacije. Industrijska preduzeća beže u Sjedinjene Američke Države, gde je energija 3–4 puta jeftinija", objasnio je šef ruske diplomatije.

Napomenuo je da je već postala ustaljena fraza evropska gordost zbog toga što nisu "samo dozvolili da se 'Severni tokovi' dignu u vazduh, već će, kako kažu, učiniti sve da nikada više ne prorade".

Lavrov je naglasio da je to politički mazohizam u čijoj osnovi leži razjarenost nekih lidera zbog toga što Rusija želi da vodi samostalnu politiku, i što će je uvek voditi, kao i to što će obezbediti svoje interese putem političkih pregovora.

Međutim, kada Rusiju ignorišu, ona se neće osvrtati na cenu.

"Naš narod odlično razume značaj ove Specijalne vojne operacije, u uslovima kada nas jednostavno žele potisnuti na marginu svetske politike, opkoliti NATO bazama. Toga neće biti", poručio je Lavrov.

Govoreći o uticaja tog "plafona" od 5 procenata, tačnije, kako šef ruske diplomatije to opisuje, cilja od 5 odsto, na stanje ruske bezbednosti, Lavrov ne misli da će on imati bilo kakav značajan efekat.

"Znamo koje ciljeve pratimo, ne krijemo ih, otvoreno ih objavljujemo. Ti ciljevi su u potpunosti legitimni u skladu sa bilo kojom interpretacijom Povelje UN i međunarodnog prava. I znamo kojim sredstvima ćemo te ciljeve uvek obezbediti", naglasio je on.

Osvrnuvši se na to da li to što je SAD bombarovao Iran može dovesti do trke nuklearnim naoružanjem na Bliskom istoku, Lavrov je naglasio da je režim neširenja nuklearnog oružja pretrpeo ozbiljan udar kao posledica agresivnih postupaka Izraela, a potom i Sjedinjenih Američkih Država, koji su izveli napade na objekte mirnodopskog nuklearnog programa Irana, optužujući ga da taj isti program koristi u nezakonite svrhe — za razvoj nuklearnog oružja — iako za takve tvrdnje nisu imali apsolutno nikakve dokaze.

"Štaviše, u fazi kada su razmenjivane pretnje i kada je Izrael započeo ratna dejstva, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) zvanično je potvrdila da ne poseduje nikakve dokaze koji bi ukazivali na to da Iran pokušava da svoju nuklearnu delatnost preusmeri ka vojnim ciljevima", podsetio je Lavrov.

IAEA je u to vreme istakao da nema nikakvih razloga za brigu, i da je zaključak iz 2015. godine, koji govori da Iran nija dao nikakve naznake da će njegov nuklearni program preći na vojne ciljeve, ostao nepromenjen.

Međutim, podsetio je Lavrov, Izrael i Sjedinjene Države su tada tvrdile da one bolje znaju od stručnjaka IAEA šta se tamo dešava i da će sami odlučiti šta će da rade.

"To je, naravno, potpuno zanemarivanje obaveza — u ovom slučaju od strane Sjedinjenih Američkih Država — kao potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja. Ujedno, reč je i o potpunom ignorisanju ovlašćenja i nadležnosti Međunarodne agencije za atomsku energiju. Ali, to je i važna pouka za samo Agenciju, jer je svoj poslednji sveobuhvatni izveštaj, koji se dugo i temeljno pripremao i koji je predstavljen na nedavno održanoj sednici Upravnog odbora IAEA, sekretarijat Agencije sastavljao pod snažnim pritiskom zapadnih država — pre svega Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Sjedinjenih Država", napomenuo je šef ruske diplomatije.

Dodao je da su mnoge formulacije iz tog izveštaja dvosmislene.

Upravo zbog tih nedorečenosti ili insinuacijama u izveštaju generalnog direktora IAEA Grosija, napisanih u rezoluciji koja je na jedvite jade sakupila neophodnu polovinu glasova u Savetu upravnika IAEA, napisanom namerno alarmantim tonom, Izrael našao povod da napadne Iran, opravavajući ga navodnim mišljenjem IAEA.

"Generalni direktor i njegovi saradnici moraju biti maksimalno usredsređeni na svoje profesionalne zadatke, ne dozvoljavajući politizaciju svog stručnog angažmana. I, naravno, sve države potpisnice Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, sve zemlje koje učestvuju u radu IAEA, dužne su da brane načelo prema kojem su upravo vlade odgovorne za donošenje odluka. Svako ko obavlja dužnost sekretara mora sa što većom iskrenošću i objektivnošću iznositi činjenice i ne popuštati pod bilo kakvim pritiskom", poručio je Lavrov.

Osvrnuvši se na odluku parlamenta Irana da obustavi saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, šef ruske diplomatije je istakao da se Rusija nada da će saradnja ipak biti nastavljena.

"Ne mogu da komentarišem odluku iranskog parlamenta o prekidu saradnje sa IAEA. Ta odluka ipak ima preporučeni karakter u odnosu na izvršnu vlast. Mi smo zainteresovani da se saradnja Irana i IAEA nastavi. Zainteresovani smo i da se poštuju ponovljene izjave vrhovnog lidera Irana, u kojima se ističe da Iran nema, niti će imati nameru da razvija nuklearno oružje. Postoji i posebna fetva, verski dokument koji ima najviši pravni status u Islamskoj Republici", naglasio je Lavrov.

Osim toga, napomenuo je da su Vašington i Teheran zainteresovani za prelazak situacije na Bliskom istoku u mirno rešavanje.

"Čini mi se da su svi zainteresovani da se situacija sada prebaci u političke tokove. O tome je govorio predsednik Tramp, koji, kako sam kaže, želi da odigra posredničku ulogu između Izraela i Irana. Iran je, sa svoje strane, rekao da će se pridržavati režima prekida vatre ukoliko Izrael obustavi vojna dejstva", istakao je šef Ministarstva spoljnih poslova Rusije.