Ukrajinski vojnici su u napadima na Soledar koristili i fosforne bombe, za šta su kasnije optuživali ruske snage, rekao je za "RIA Novosti" lokalni meštanin Sergej Kuzin.
"Ja sam lično gasio požare u domovima koje su ljudi već napustili. Da li se radilo o fosfornim bombama ili nečem drugom…", rekao je Kuzin
"Gađali su negde iz Nosovke, tamo postoji mesto odakle su pucali na nas, dok su nam govorili da je za to kriva ruska vojska. Iako su ruske snage tada zauzimale Vladimirovku, koja je daleko od nas. Tokom leta veliki broj kuća je izgoreo u požarima", rekao je sagovornik "RIA Novosti".
Upotreba fosfornih bombi zabranjena je u civilnim područjima. Njeno korišćenje dozvoljeno je samo na liniji fronta.
"Hjuman rajts voč" saopštio je ranije da ovo oružje može dovesti do toga da ljudi izgore do kostiju. Ali, ono što je najgore je činjenica da se ova jedinjenja mogu pritajiti u telu čoveka i ponovo postati aktivna nakon nekog vremena tokom, na primer, skidanja zavoja.
Gašenje požara nastalih usled ovih bombi nije moguće vodom, već uglavnom posebnim sredstvima poput peska.
"Otrovan za čoveka, beli fosfor može prodreti duboko u krvotok kroz kožu i tako trovati bubrege, jetru i srce, i dovesti do otkazivanja brojnih organa u telu. Ljudi jednostavno umiru jer udišu beli fosfor. Izlaganje ovom fosforu, takođe, može da dovede do paralize, poremećaja srčanog ritma i smrti", objasnili su iz ove organizacije, prenosila je ranije "Al Džazira".
Oružane snage Ukrajine nisu se libile ni da se kreću neposredno među civilima, te da tankove voze u blizini stambenih objekata. Odatle su Ukrajinci i pucali, kazao je Kuzin.
"Jedan ukrajinski tenk kretao se po našoj teritoriji pet meseci. Iz njega su voleli da pucaju dok su bili pored naših domova. Zatim bi tenk odlazio i obilazio naše seoce. U početku je bilo nekoliko ovakvih tenkova, da bi potom ostao samo jedan. Kretao se kao neko priviđenje", ispričao je meštanin Soledara.
Dodao je da su pripadnici Oružanih snaga Ukrajine upadali u domove koje je lokalno stanovništvo već napustilo i da su uzimali sve što su mogli: od toalet papira, preko kućnih aparata i do drugih većih stvari.
"Otac i ja smo uhvatili dvojicu vojnika kod komšije, razbili su prozor, popeli se u kuću, pokupili sve što je vredelo. Tada smo došli otac i ja. Rekli su nam da traže nove pozicije", rekao je Kuzin.
Stanovnici Soledara, po svemu sudeći, preživeli su mnogo toga.
Mesto koje je zajedno sa Bahmutom postalo glavna tačka na istočnom delu fronta na udaru je od jesenas. Ruska redakcija RT-a pre nekoliko dana prenela je podatak da je kod Soledara od početka jeseni život izgubilo između 20.000 i 25.000 ukrajinskih vojnika.
Stanovnici govore da su se danima krili po podrumima, da su po namirnice izlazili napolje samo ujutru jer su svakodnevno bili izloženi napadima.
Nakon oslobođenja Soledara, stanovnici se već peti dan prebacuju u Šahtjorsk u Luganskoj Narodnoj Republici. Lokalne vlasti sarađuju sa Bahmutskim regionom kako bi se njegovi stanovnici što pre vratili koliko-toliko normalnom životu. Za prva četiri dana u LNR je stiglo oko 80 ljudi, a ovaj broj nastavlja da raste, prenose ruski mediji. Odmah po njihovom dolasku u grad Šahtjorsk, sve socijalne službe - penzione službe, odeljenja za rad i socijalnu zaštitu - počinju da rade sa građanima.