Zaharova: Pariz spreman da žrtvuje hrišćanstvo i Dan pobede zarad neonacista iz Kijeva

Vlasti u Parizu, koje podržavaju neonacistički režim u Kijevu, spremne su da žrtvuju hrišćansku tradiciju i sećanje na pobedu u Drugom svetskom ratu. U savremenoj Francuskoj, napreduje satanizam, primetila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Zaharova zahteva izvinjenje od Nemačke: Namerni pokušaj izjednačavanja Trećeg rajha i SSSR-a

Ukazala je na "novu antisocijalnu meru" koju je najavio premijer Francuske Fransoa Bajru, u jeku "socijalno-ekonomske krize u koju su Francusku dovele sadašnje vlasti pod vođstvom Makrona, razarajući odnose sa Rusijom".

Naime, francuskoj javnosti je predloženo ukidanje dva praznična dana u godišnjem radnom kalendaru: Dana pobede, koji se u Evropi obeležava 8. maja, i Svetlog ponedeljka, odnosno Uskršnjeg ponedeljka po francuskoj katoličkoj tradiciji, koji su do sada bili neradni dani u Francuskoj.

"U ovom slučaju nije toliko upečatljiv još jedan dokaz duboke krize francuske ekonomije, već simboli koje Pariz, koristeći teško stanje svog naroda, želi da izbriše i na kraju zaboravi: Bajru predlaže da se ukine obeležavanje glavnog hrišćanskog praznika – prvog dana Svetle sedmice, i da se zaboravi Dan pobede – kraj Drugog svetskog rata u Evropi. To su dva simbola kulture, dostojanstva i moralnosti francuske države i naroda", napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.

Kako je dodala, ukidanje obeležavanja Svetlog ponedeljka bilo je "pitanje vremena".

"Nakon što su na ceremoniji otvaranja Olimpijade prošle godine bili besramno izvrgnuti simboli koji su sveti kako francuskim katolicima, tako i hrišćanima širom sveta, nije bilo sumnje da će zvanični Pariz nastaviti ofanzivu na hrišćanske vrednosti", istakla je ona primetivši da "satanizam napreduje".

Šamar francuskim veteranima

Ukidanje obeležavanja Dana pobede u Evropi, prema mišljenju Zaharove, predstavlja "pravi šamar francuskim veteranima", koje je, kako navodi, predsednik Francuske Emanuel Makron do juče licemerno pozdravljao povodom godišnjice Pobede.

Zaharova je ukazala da ova odluka "ide u pravcu sasvim druge tradicije", koja je takođe prisutna u istoriji francuske državnosti:

"To je tamo gde je i antisemitistička presuda kapetanu Alfredu Drajfusu 22. decembra 1894. godine, tamo gde je i antiparlamentarni puč 6. februara 1934. godine, koji je trebalo da uspostavi režim sličan hitlerovskom u tadašnjoj Francuskoj, i tamo gde je proglašenje marionetske kolaboracionističke vlade Viši na čelu sa Filipom Petenom 10. jula 1940. godine".

Zaharova: Neko svesno i namerno postavlja potomke nacista za rukovodioce na Zapadu

Ipak, Zaharova naglašava da "prava Francuska – Francuska De Gola i Francuska Otpora – nije ta Francuska", i da "nema nikakve veze sa onima koji već podržavaju neonacistički režim u Kijevu i žele da izbrišu sećanje na Pobedu nad nacizmom u samoj Francuskoj".

Zaharova je podsetila da su tradicije obeležavanja i Uskršnjeg ponedeljka i Dana pobede, kao državnih praznika, ustanovljene još 1886. i 1953, te da su starije od same Pete francuske republike, koja postoji tek od 1958.

"Vlasti u Francuskoj rekle su svoje: spremne su da se odreknu i hrišćanstva i Pobede u Drugom svetskom ratu. Biće zanimljivo čuti šta na to imaju da kažu Rimokatolička crkva i francuske boračke organizacije", zaključila je Zaharova.