Zaharova odgovorila Francuskoj: Da li je Pariz zaratio i sa mrtvima?

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na odbijanje francuskog grada Sen Ženevjev de Boa da primi novac od Rusije za zakup grobnih mesta na kojima su sahranjene brojne poznate ruske kulturne ličnosti. Ona je poručila da je takva odluka sramotna i zapitala se da li je Pariz zaratio sa mrtvima?

"Ovo je neka vrsta 'Nekrofilije-2023'. Sramota očiglednog neljudskog nemorala. Da li je Pariz, povinujući se mentalitetu stada, zaratio i sa mrtvima? Vlasti se još ne usuđuju da diraju masovne grobnice vojnika Crvene armije u Francuskoj, plašeći se gneva prosvećenih Francuza koji i dalje neguju sećanje na Otpor i Šarla de Gola. Stoga su došli na ideju da se osvete na ruskim grobovima, gde su poslednji odmor našli predstavnici ruske emigracije", napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.

"Groblje, koje je sačuvano čak i u sovjetskim vremenima, sada od Pariza pravi taoca francuske političke bolesti. I to uprkos činjenici da grobove Napoleonovih vojnika Rusija konstantno održava u pristojnom stanju".

Zaharova je podsetila i da Rusija ravnopravno sa svojim herojima poštuje sećanje na vojnike Normandijsko-nemanskog puka tokom Drugog svetskog rata i da pažljivo čuva sećanje na njih.

Kako je Zaharova navela, Pariz možda "šalje signal svima koji su pobegli u Evropu da će biti zavisni, ne samo dok su živi, već i posle smrti".

"Znate li šta ću reći onima koji su otišli, ​​jer su poklekli zbog panike, vriske izdajnika i postali žrtva ili tuđe zle namere ili sopstvenog kukavičluka? Zapamtite jedno: ako neko prihvata takve, to je otadžbina. Razumevanje i praštanje je zauvek, čak i kada se kategorički ne slažemo. Jer mi svoje ne napuštamo", dodala je ona.

Od početka sukoba u Ukrajini groblje, tačnije njegov ruski deo, prilično je zapušteno i "izgleda kao šuma u koju tek poneko dođe da prošeta", piše francuski "Mond". 

Poslednjih meseci na grobovima su postavljene male table sa porukom "zakup je istekao, za obnovu ili prekid održavanja obratite se opštini". Jer, ove godine grad nije prihvatio novac od Kremlja, koji je omogućavao plaćanje zakupa i održavanja grobnih mesta, objašnjava Nikolas Lopuhin, predsednik Odbora za održavanje ruskih pravoslavnih grobova (Cesor). To je potvrđeno i u ruskoj ambasadi, piše "Mond" i dodaje da iz opštine nisu odgovorili na pitanja francuskog lista. 

Groblje slavnih

Od potpisivanja partnerstva između Moskve i Sent Ženevjev de Boa 2005. godine, Rusija je u ime nekih (odsutnih) porodica plaćala zakupe grobnih mesta. Ruski ambasador u Parizu i gradonačelnik Sent Ženevjev de Boa su svake godine potpisivali ugovor kojim bi se Moskva obavezivala da plati nekoliko stotina hiljada evra za zakup i održavanje nekih grobnica.

Poslednji ugovor je potpisan u oktobru 2021. godine, kada je plaćeno oko 40 takvih zakupa, a ove godine je trebalo da se obnovi samo 22. 

Na groblju je sahranjeno dosta poznatih ličnosti poput baletskih zvezda Rudolfa Nurejeva i Serža Lifara, dobitnika Nobelove nagrade za književnost Ivana Aleksejeviča Bunjina ili čak princeze Vere Obolenske. 

Ruski nekropolj nastao je 1927. nakon prvog talasa doseljavanja Rusa u Francusku (1919-1921), onih koji su bežali od revolucije. Princeza Vera Mesčerski je stvorila dom za penzionere u Sen Ženevijevu - "Ruski dom" za smeštaj najstarijih emigranta koji su potom sahranjeni na zajedničkom groblju. Tako je ovo groblje postalo najveća ruska nekropola u inostranstvu, u kojoj se nalaze tela izbeglica i iz druga dva velika talasa ruske emigracije u Francusku (1944-1945 i 1970-1980). 

Postepeno, groblje je dobilo simboličku vrednost za rusku zajednicu u Francuskoj. Danas mnogi Rusi koji žive u Francuskoj žele da budu tamo sahranjeni, bez obzira na njihovo političko ubeđenje.

Ambasada Rusije u Francuskoj smatra da je situacija sa odbijanjem grada Sen Ženevjev de Boa da prihvati plaćanje kategorički neprihvatljiva, ali u ovoj fazi nema govora o rušenju grobova.